Portfolio

Izložbena aktivnost

Izložbena aktivnost

 

 

 

 

 

 

 

 

A K T U E L N O:

 

 

JOVAN BIJELIĆ U UMETNIČKOJ KOLONIJI EČKA
ponedeljak, 22. april 2024.g. u 12h, Salon Savremene galerije


Izložba slika iz kolekcije Savremene galerije Zrenjanin pod nazivom Jovan Bijelić u Umetničkoj koloniji Ečka biće svečano otvorena u ponedeljak, 22. aprila 2024. godine u 12 časova u Salonu Savremene galerije.

Davne 1956. godine osnovana je ečanska Umetnička kolonija. Danas je ovo renomirana muzejska ustanova koja baštini savremenu umetnost i u svojoj kolekciji broji oko 3000 umetnina.

Autorka postavke je istoričarka umetnosti Sunčica Lambić Fenjčev, viša kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin.

Za posetioce izložba će biti dostupna do 22. maja 2024. godine.

O IZLOŽBI
Ove godine obeležava se sto četrdeset godina od rođenja i šezdeset godina od smrti jednog od naših najznačajnijih slikara XX veka Jovana Bijelića (Revenik 1884 – Beograd 1964).

Savremena galerija Umetničke kolonije Ečka čuva pet slika Jovana Bijelića, dve sa motivima Bosne, koje su otkupljene od privatnih lica i tri nastale tokom umetnikovog boravka u koloniji.

Izložba predstavlja tih pet slika, ali i donosi biografske podatke o Bijeliću. Osim toga publika će moći da vidi i fotografije, te druge dokumente iz arhive Savremene galerije Zrenjanin koje nisu bile poznate javnosti. A ovom prigodom štampane su reprodukcije Bijelićevih slika koje čuva Savremena galerija Zrenjanin.

 

REČ KUSTOSA
Malo je poznato da je tokom poslednjih godina života, u periodu od 1960. do 1963, Bijelić bio učesnik Umetničke kolonije Ečka predstavljajući na izložbama kolonije, između ostalog, i svoje slike nastale u Ečki. Iz različitih arhivskih izvora dolazimo do zaključka da je Jovan Bijelić sa zadovoljstvom boravio u Ečki u kojoj je imao prilike da se susretne sa svojim bivšim učenicima, kao i umetnicima mlađe generacije čije je stvaralaštvo podržavao. Bio je oduševljen činjenicom da je kolonija u Ečki uspela da sakupi za svoju zbirku veliki broj radova mlađih umetnika smatrajući je najmodernijom galerijom u zemlji. Takođe, iznosio je i svoja razmišljanja o tome kako bi rad umetnika u Ečki mogao da se unapredi. Osnovana 1956. godine, u entuzijastičkom talasu osnivanja kolonija u Vojvodini pedesetih godina prošlog veka, Umetnička kolonija Ečka je bila ne samo institucija koja se borila za konačno razračunavanje sa ostacima dogmatskog socijalističkog realizma i otvaranje prostora za slobode u umetnosti kojima je i sam Jovan Bijelić u svom radu težio, već je tokom prvih godina svog postojanja bila stecište najznačajnijih umetnika svih generacija sa prostora bivše Jugoslavije.

Bijelić je studirao slikarstvo na Umetničkoj akademiji u Krakovu (1908-1913). Studijski je boravio u Parizu (1913-1914) i u Pragu kod slikara Vlaha Bukovca (1915). Po završetku školovanja dobija posao nastavnika crtanja u gimnaziji u Bihaću (1915-1919). Godine 1919. je pozvan u Beograd da bude scenograf, a kasnije i direktor slikarske radionice u Narodnom pozorištu. Najviše je slikao pejzaže, portrete i mrtve prirode. U svojoj umetnosti prošao je kroz nekoliko stilskih faza uključujući kubizam, fovizam i apstrakciju, a bio je jedan od najznačajnijih predstavnika kolorističkog ekspresionizma kod nas. Imao je samostalne izložbe u Zagrebu 1919, Beogradu (1929, 1932, 1957), Sarajevu (1957), Ljubljani (1958), Bihaću (1960) i poslednju u Zrenjaninu (1961). Bio je učesnik mnogih kolektivnih izložbi. Jedan je od osnivača grupe Oblik. Dobitnik je brojnih nagrada za svoje stvaralaštvo od kojih je najznačajnija nagrada za životno delo u slikarstvu 1960. godine koju mu je dodelio Savet za kulturu Narodne Republike Srbije.Za redovnog člana SANU izabran je 1963. godine.

Svojim delom i sveukupnim angažmanom Bijelić je ostavio neizbrisiv trag u našoj kulturi i umetnosti i imao je veliki uticaj na mlađe generacije slikara.

Ove godine obeležava se sto četrdeset godina od rođenja i šezdeset godina od smrti jednog od naših najznačajnijih slikara XX veka Jovana Bijelića (Revenik 1884 – Beograd 1964).

 

 

 

UTOPIJA UMETNIČKE KOLONIJE EČKA
U DRUŠTVU DISTOPIJE
slike iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin od devedesetih 20. veka do početka 21. veka

Savremena galerija Zrenjanin
Trg slobode 7

18. mart – 18. april 2024.

autor i kustos izložbe: Sunčica Lambić Fenjčev

Utopija kao pojam koji označava idealno mesto u kojem vladaju blagostanje i sreća mogao bi biti,provizorno rečeno,idealizovan/utopijski opis za Umetničku koloniju Ečka gotovo tokom čitavog njenog postojanja. Izborivši se za slobode u umetnosti nakon dogmatskog socijalističkog realizma, kolonija jeuglavnom ostala uljuljkana u naručju umerenog modernizma „uspešno“ odolevajući svim većim promenama i potresima koje su zahvatale svet umetnosti tokom druge polovine 20. i početka 21. veka.Različite promenei fluktuacije koje su se dešavale u ovom periodukoje su u većini slučajeva pratile ili su rezultatdruštvenih turbulencija i transformacija, naročito u našoj sredini u periodu od devedesetih godina 20. veka do početka 21. veka, kao i posledičnih implikacija u teorijskim i kritičkim pristupima i stavovima u umetnostina opštem planu, ostale su, osim u pojedinačnim slučajevima, izvan njenog fokusa.
Razmatrajući slike iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin nastale u rasponu od nekih dvadesetak godina nećemo uočiti velike razlike u odnosu umetnika prema slici. Na prelazu iz 20. u 21. vekslika već odavno nije medij koji jereprezent predmetnog sveta, predstavadate stvarnosti ili Albertijev „prozor u svet“ već samostalni objekat bez mimetičkih tendencija prema realnom svetu.Ali, stanje slike i pristup umetnika ovom mediju na raskršću vekovaprezentovani su na izložbi samo u jednom relativno uskom okviru proizašlom iz gotovo izolovanog sveta jedne institucije kao što je Umetnička kolonija Ečka, koja u to vreme egzistira već skoropedeset godinauporno istrajavajući u održavanju određenih umetničkih vrednosti ustanovljenihjoš u periodu svog osnivanja sredinom pedesetih godina prošlog veka.
Slikarski sazivi u Umetničkoj koloniji Ečka započeti su u godini osnivanja kolonije, 1956. i održavali su se u suštinski nepromenjenom konceptu pedeset godina, do 2006. godine. Samim tim, slike zauzimaju najveći deo zbirke Savremene galerije Zrenjanin, izvedene najčešće u tehnici ulja ili akrila na platnu, kombinovane tehnike i tempere. Tokom prvih godina od osnivanja kolonije, osim pojedinih mrtvih priroda, portreta ili, ređe, apstraktnih kompozicija, umetnici su svoja dela posvećivali uglavnom temi pejzaža i tonajčešće vojvođanskog ili, uže, pejzaža sela Ečka, reke Begej koja prolazi kroz Ečku i Zrenjanin, a neretko i motivima iz Zrenjanina. Iskoraci u radu umetnika u koloniji Ečka događali su se sporadično, krajem pedesetih i početkom šezdesetih, u radovima koji se mogu uključiti u pojave enformela na prostoru bivše Jugoslavije,tokom sedamdesetih u nekolicini primera slikarstva „hladnog pogleda“ odnosno hiperrealizma kao i udelima postmodernističke ere osamdesetih.
Radovi predstavljeni na izložbi nastajali su tokom devedesetih godina 20. veka do prvih godina dvehiljaditih. Većina ih jeizvedena tokom boravka umetnika u Umetničkoj koloniji Ečka, uglavnom u sazivu „Slika“i samim tim su različitih umetničkih kvaliteta. Nekoliko radova na ovoj postavci otkupljeno je sa samostalnih izložbi koje su pojedini umetnici imali u tom periodu. Saziv „Slika“ u Umetničkoj koloniji Ečka, započet od osnivanja kolonije 1956. godine ostao je veran shvatanjima slike umerenog modernizma gotovo tokom punih pedeset godina. Povremeni prethodno navedeni iskoraci uglavnom su bili sve ono što je s vremena na vreme ustalasavalo prilično miran tok slikarstva u koloniji. Ovaj trend je nastavljen i devedesetih godina, ali i ovde dolazi do blagihpomeranja učešćem umetnika mlađe generacije koji pokušavaju da kroz medij slike jasno izraze svoje stavove prema tadašnjim dešavanjima u„zatvorenom“društvu, prema ratu, tranziciji, socijalnoj nepravdi, otuđenosti, nemaštini i drugim nedaćama koje su nas zadesile.Ovi umetnici tradicionalnu sliku posmatraju u novom kontekstu, izlaze izvan usko definisanih okvira medija eksperimentišući tematski, idejno i tehnički krećući se polako prema tzv. proširenom polju slike.
U društvu distopije jedno idealno zamišljeno mesto, konstrukt jednog vremena kompleksnog sociološkog karaktera, u kojem bi se umetnici u otvorenom prostoru slobodno bavili umetnošću i njenim promišljanjem istražujući lepote predela i podneblja kroz igru likovnih elemenata izvan sumorne svakodnevice postalo je jedna istinska utopija, danas, sa potencijalno pretećom budućnošću ostvarivanja osnovnog značenja ovog pojma – mesto koje ne postoji.




 

 

68. saziv Umetničke kolonije Ečka - Slika 2023.

4 - 31. decembar 2023.
Otvaranje izložbe: ponedeljak, 4. decembar u 19 časova

Učesnici izložbe: Milica Vesić, Luka Drljan, Sunčica Pasuljević Kandić, Bojan Radojčić, Ivan Šuletić

Selektor i kustos projekta: Sunčica Lambić Fenjčev

68. saziv Umetničke kolonije Ečka – Slika 2023. je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Grada Zrenjanina.

Ostavljajući umetnicima u koloniji slobodan izbor teme i medija kojim će se baviti u okviru saziva „Slika“ razumevajući pojam slike u kontekstu „slike sveta“, ovogodišnja izložba „68. saziva Umetničke kolonije Ečka – Slika 2023“ napravila je ravnotežu između „starih“ i „novih“ medija, pa tako na izložbi imamo prisutne radove izvedene akrilom na platnu, uljem na platnu i suvim pastelom, ali i ambijentalnu instalaciju. Ova izložba još jednom dokazuje da izbor medija a priori ne definiše delo već da je ključna ideja umetnika koja se kroz njega sprovodi.
Ono što su umetnici imali prilike da vide i osete tokom boravka u Umetničkoj koloniji Ečka i njenom okruženju i ovoga puta su predstavili na svojim radovima koji su direktno motivisani doživljenim ili stoje u vezi sa njihovim dosadašnjim umetničkim istraživanjima i interesovanjima.

Milica Vesić, akrilom na platnu, slika floralne motive apstrahovane iz prirode poput grafičkih šablona ili ornamentike potekle još od secesije na plošnoj površini čiji ritam izaziva osećanje pokreta, a kontrast između pozadine i stilizovanih oblika dinamiku. Slika Luke Drljana izvedena takođe akrilom na platnu, simbol je okruženja savremenog čoveka koji je prirodni pejzaž u velikoj meri zamenio geometrijski hladnim, sivim, betonskim arhitektonskim objektima. Crtež Bojana Radojčića izveden tehnikom suvog pastela prikazuje neodrživu kontradiktornost ekonomsko-političkih interesa u odnosu na prirodne resurse koji imaju uglavnom ekološki poguban uticaj na budućnost životne sredine. Deo procesa nastanka slike izvedene u tradicionalnoj tehnici ulje na platnu Ivana Šuletića predstavljaju fajlovi koje je generisala veštačka inteligencija. Slika koja u prevodu naslova sadrži i tekst „Pogled iz vazduha na dobro organizovanu urbanu oblast u kojoj svi žive skladno“ nosi u sebi mnoštvo konotacija i ironije na organizaciju života savremenog čoveka. Svi ovi tradicionalnom tehnikom, ali savremenim pristupom izvedeni radovi na izložbi imaju različite aluzije na svakodnevni život današnjice koji direktno ili indirektno ukazuju na čovekov odnos prema prirodi. Ovu problematiku u svojoj multimedijalnoj instalaciji „Odjeci što dopiru iz litosfere“ eksplicitno istražuje Sunčica Pasuljević Kandić upućujući apel ne samo svojim sugrađanima već i celom čovečanstvu da je krajnje vreme da se osvestimo, zapitamo i promenimo pravac našeg delovanja prema Zemlji i prirodi.

Milica Vesić (1995 Valjevo) Osnovne studije završila je 2019. godine u klasi profesora mr Branka Rakovića, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Fakultetske 2019/20 godine upisuje master studije na dva fakulteta: master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na smeru slikarstvo i u oblasti društveno humanističkog polja, master studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu na Unesko katedri (smer kulturne politike i menadžmenta). Master studije završava 2021. godine u klasi profesorke dr um. Vesne Knežević. Završava master studije kulturne politike i menadžmenta na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i na Université Lumière Lyon 2 (menadžer interkulturalnih projekata). Dobitnik je Dositejeve stipendije iz Fonda za mlade talente Republike Srbije za 2018/19 godinu. Dobitnik je nagrade Fakulteta likovnih umetnosti za mozaik za 2018. godinu. Trenutno je na trećoj godini doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U statusu je istraživača-pripravnika od 2020/21. do 2023. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagala je na velikom broju grupnih i manjem broju samostalnih izložbi.

Luka Drljan (1997 Novi Sad) Godine 2016. završava Srednju umetničku školu Bogdan Šuput u Novom Sadu, odsek dizajn grafike. Iste godine upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo. Osnovne studije završava 2020. u klasi profesora Gorana Despotovskog. Iste godine upisuje master studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. dr Gorana Despotovskog. Redovno izlaže od 2015. godine. Od 2021. godine član je SULUV-a. Izlaže na šest samostalnih i više grupnih izložbi. Dobitnik je prve nagrade na Rumskom likovnom salonu 2019. godine.

Sunčica Pasuljević Kandić (Zrenjanin) na antidisciplinarni i poetski način istražuje isprepletene veze saradnje, komunikacije, identiteta, jezika i proizvodnje znanja u kontekstu tehno-ekološkog diskursa. Ona uvezuje kustoske, umetničke i pedagoške metode kreirajući privremene prostore situiranog znanja. Postavljajući iskustveno-misaone koreografije i koristeći se semantičkim i vizuelnim elementima ona razbija granice umetnica-publika čime njena praksa postaje kolaborativna i efemerna. Bazirana na psihogeografskom procesu njena praksa je usmerena ka formiranju infrastruktura angažovanog, otelotvorenog prostora za odučavanje, dijalog, slušanje i stvaranje kako bi se podstaklo kritičko i kreativno promišljanje i spekulisanje o fenomenima novih tehnologija i njihovom uticaju na prirodu i društva. Predaje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na Katedri za Nove likovne medije. Iza sebe ima dugogodišnje iskustvo kao kulturna radnica sa više internacionalnih i lokalnih projekata. Njena saradnička mreža se stalno širi, a njen rad je predstavljen u Finskoj, Španiji, Brazilu, Mađarskoj, Rumuniji, Kanadi, Italiji, Francuskoj, Austriji, Srbiji, Bosni i Hercegovini.

Bojan Radojčić (1981 Šabac) je vizuelni umetnik koji živi i radi u Beogradu. Svoje umetničko školovanje započeo je sa jedanaest godina u Domu omladine u Šapcu. Nakon završene srednje umetničke škole u Šapcu, diplomirao je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti (2004). U njegovoj praksi crtež zauzima najznačajniju poziciju kao njegov primarni način izražavanja. Na stranicama knjiga, dokumenata i spisa njegove velike instalacije pronalaze način da se pojave kao nove i složene stvarnosti. U tako koncipiranom procesu stvaranja slike, njegova praksa se aktivno i uporno upisuje u stalnu refleksiju – koja je aktuelna za naše vreme u istoriji – o onome što bi se moglo nazvati etičkom, kulturnom i vizuelnom antropologijom savremenog građanstva kao političkih subjektiviteta razapetih između moći i pokornosti, suvereniteta i otpora. Radojčićevi radovi su izlagani na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u Srbiji, Danskoj, Španiji, Kini, Nemačkoj, Grčkoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Takođe su deo brojnih muzejskih i galerijskih kolekcija. Dobitnik je nekoliko nagrada (Oktobarski salon, Prolećno anale), a bio je i finalista za nagradu MANGELOS kao i nagrade Vladimir Veličković. Od 2012. godine sarađuje sa Galerijom Pi iz Kopenhagena. Bio je stipendista Kone Fondacije iz Finske (2018). Član je ULUS-a i u statusu samostalnog umetnika je od 2009. godine.

Ivan Šuletić (1982) je diplomirao (2007) i završio doktorske umetničke studije (2015) na Slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.
Njegovi radovi se nalaze u javnim i privatnim kolekcijama, među kojima su Muzej grada Beograda, Kolekcija umetnosti European Patent Office Art Collection u Minhenu, Narodni muzej Kruševac, Wiener Städtische kolekcija savremene umetnosti, kolekcija Galerije savremene umetnosti Niš i druge.
Šuletić je dobitnik prve nagrade Fondacije Vladimir Veličković za crtež 2018. godine, nagrade „Likovna jesen“ 2016. i druge nagrade „Niš Art Fondacije“ za 2015. godinu.
Zaposlen je u zvanju docenta na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

 


U NAJAVI:

44. SUSRET AKVARELISTA

16. oktobar2023. U 19 časova
Salon Savremene galerije Zrenjanin

U Savremenoj galeriji Zrenjanin u ponedeljak16. oktobra 2023. u 19 časova biće otvorena izložba radova nastalih Umetničkoj koloniji Ečka u okviru 44. SUSRETA AKVARELISTA.Ulaz je slobodan.
Kao jedan od dva saziva koje organizuje Savremena galerija Zrenjanin ove godine po 44. put u Umetničkoj koloniji Ečka organizovani su susreti akvarelista. Od 14. do 16. avgusta u UMETNIČKOJ KOLONIJI EČKA su boravili sledeći umetnici: Kristina Benjocki, Goran Dragaš, Bosiljka Zirojević Lečić, Dejan Krstić i Jelena Milićević.
Umetnička kolonija Ečka je mesto gde se susreću umetnici različitih umetničkih senzibiliteta i poetika i gde se spajaju najraznovrsnije umetničke forme izražavanja iz kojih proističu nova razmišljanja, stavovi i pogledi na budućnost, ali i buduće saradnje i prijateljstva. U okviru susreta akvarelista poseban uvid se stiče u tehniku akvarela u okviru savremenog vizuelnog stvaralaštva kao i sagledavanje najraznovrsnijih problema čiji zajednički imenitelj predstavlja voda i specifičnosti tehnike akvarela kao što su fluidnost, transparentnost...
Selektor 44. susreta akvarelista je Slavica Žarković, viša kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin
Realizaciju kolonije omogućili su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Grad Zrenjanin

BIOGRAFIJE UMETNIKA:
Kristina Benjocki (1984, Zrenjanin)Osnovne studije završila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i Gerit Rietveld akademiji u Amsterdamu, a magistrirala na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu iz oblasti istraživanje u umetnosti. Bila je rezidencijalna umetnica na Akademiji Jan van Ajk u Mastrihtu. Njena praksa uključuje imerzivne instalacije sa tekstilom, zvukom, nepokretnim i pokretnim slikama. Radovi Kristine Benjocki predstavljeni su u Muzeju Stedelijk u Amsterdamu, na proširenom bioskopskom programu IFFR festivala, Muzeju moderne i savremene umetnosti u Rijeci, umetničkom prostoru Kunsthalle u Roterdamu, galeriji Ambika P3 u Londonu, galeriji AUB u Bejrutui Izolyatsia u Kijevu. Nedavno je njen rad predstavljen u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (samostalno) i Muzeju savremene umetnosti IKOB u Epenu (samostalno). Njene predstojeće prezentacije uključuju Looiersgracht 60 (samostalno) i Muzej u Amsterdamu (grupno). Umetnica je i majka koja živi i radi u Amsterdamu.

Goran Dragaš (1972, Sisak, Republika Hrvatska) Studirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo. Diplomirao 2005. godine na slikarskom odseku.Član ULUS-a od 2006. godine. Završio postdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, 2009.godine smer grafika. Na likovnoj sceni prisutan od 2004. godine. Izlaže u zemlji i inostranstvu, a radovi mu se nalazeu kolekciji Muzeja grada Beograda, Wiener Stadtische kolekciji, Telenor kolekciji, Bitef- Politikina nagrada, Benetton kolekciji i brojnim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.2015. godine ulazi u uži izbor za Politikinu nagradu.Jedan je od osnivača i član Umetničke asocijacije Prototip. U okviru asocijacije organizovao je rezidencijalne boravke, gostovanja, izložbe domaćih umetnika u inostranstvu i predavanja stranih umetnika i kustosa. U svojim radovima bavi se problemima savremenog društva kao sto su migracije, politika, ekologija i međuljudski odnosi, otuđenost. Kao samostalni umetnik živi i radi u Beogradu.

Bosiljka Zirojević Lečić (1971, Novi Sad) Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1994. godine, odsek Slikarstvo. Postdiplomske studije, odsek Slikarstvo, završila na istoj Akademiji 2000. godine. Redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, uža oblast Slikarstvo.
Od 1992. godine izlagala na preko 130 kolektivnih izložbi, u zemlji i inostranstvu. Izlagala 23 puta samostalno, dobitnica je više nagrada za umetnički rad. Koordinator više projekata u oblasti likovne umetnosti i edukacije, kao i inkluzivnog rada u okviru kreativnog izražavanja. U okviru umetničke grupe Multiflex sarađuje sa drugim umetnicima u realizaciji multimedijalnih umetničkih projekata.
Bavi se istraživanjem odnosa slikarstva i drugih likovnih medija, njihovim paralelama i preklapanjima. Odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora je polje gde istražuje mogućnosti izražavanja, apstrahovanja; kroz različite materijale, ideje...u cilju povezivanja različitih medija i oblasti (umetnost, ekologija, urbanizam, vizuelna kultura...).

Dejan Krstić (1994, Loznica) Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na likovnom departmanu, odsek Slikarstvo 2017. godine. Master studije je takođe završio na Akademiji umetnosti u Novom sadu, katedra za crtanje, pod mentorstvom Višnje Petrović, 2019. godine. Do sada je organizovao četrnaest samostalnih izložbi po konkursu i učestvovao na devetnaest kolektivnih u zemlji i inostranstvu. Selektovane samostalne izložbe: 2023. – Izložba „Norm“ Jelsa Art Bijenale (JAB) Jelsa, Hvar, Hrvatska; 2022. – Izložba "Mysterious" - Edwin-Scharff-Haus Ulm, Ulm, Nemačka; 2022. – Izložba “Fantazija o slobodi” Galerija SULUV, Novi Sad, Srbija. Radio je na više domaćih i međunarodnih projekata od kojih se izdvaja selekcija za učešće na masterklasu Marine Abramović održanog u Beogradu, 2019. godine.Od 2020. godine aktivan je član Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV)

Jelena Milićević (1992, Lazarevac) studirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Master studije završila je na istom fakultetu 2016. godine, nakon čega počinje da radi kao majstor štampe – litograf u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja, Akademija. Zvanje i znanje majstora štampe stekla je u periodu od tri godine rada pri fakultetu i kroz radionice i razmene sa umetnicima regiona, Evrope i Južne Amerike. Izlagala je u zemlji i inostranstvu, od čega devet puta samostalno. Njeni radovi su deo javnih i privatnih kolekcija u Srbiji i u Engleskoj. Odnedavno se bavi ilustracijom plakata, novinskih članaka i knjiga.

 

 

 

 

 .............................................................................................................

 

 

 

 

 

Izložba “Na putevima srpske umetnosti 1923-2023: od Konjovića do Marine Abramović“ aktuelna je u Novom Sadu, u novom prostoru Kreativnog distrikta i održava se u okviru nеdеljе vizuеlnе umеtnosti na ovogodišnjеm, šеstom Kalеidoskopu kulturе.

Povod za realizaciju postavke su dve godišnjice: sto godina postojanja industrijskog nasleđa Distrikta koji je postao značajno kulturno stecište Novog Sada i 125. godišnjica od rođenja velikog srpskog slikara Milana Konjovića.

Izložbu je priredila novosadska Galerija Bel art u saradnji sa Fondacijom Novi Sad – evropska prestonica kulture, a autor izložbe je likovni kritičar Sava Stepanov.

Na izložbi je zastupljeno deset dela iz kolekcije Savremene galerije Zrenjanin – devet slika i jedna skulptura. U pitanju su radovi Milana Konjovića, Ivana Tabakovića, Ljubice Cuce Sokić, Zorana Petrovića, Živojina Turinskog, Svetozara Samurovića, Siniše Vukovića, Miće Popovića, Milana Blanuše i Olge Jevrić.

U okviru pratećeg programa izložbe biće održano stručno vođenje “Na putevima srpske umetnosti: Umetnička kolonija Ečka, a kroz deo postavke publiku će sa delima iz fonda SGZ upoznati Slavica Žarković, viša kustoskinja - istoričarka umetnosti SGZ. Druženje stručnjaka sa poklonicima umetnosti zakazano je za subotu, 21. oktobar u podne u Kreativnom distriktu.

Fotografija: Milan Konjović, Kamare na kraju sela, 1956

1485 Milan Konjovic copy

 

 

 

 

 

AVGUST U GALERIJI
Savremena galerija Zrenjanin

Trg slobode 7
07. avgust 2023 (ponedeljak) u 19 h otvaranje izložbe

 

UMETNOST NEPREKIDNOG TRAGANJA: BOŠKO PETROVIĆ (1922 – 1982)

slike i kolaži iz kolekcije Savremene galerije Zrenjanin

kustoskinja izložbe: Slavica Žarković

Savremena galerija Zrenjanin čuva ukupno 13radovaznačajnog umetnika Boška Petrovića, od toga su tri nastala i prinovljena za zbirku 1956. godine nakon njegovog boravka u Umetničkoj koloniji Ečka, dok je deset radova, pet ulja na platnu i pet kolaža nastalih u periodu od 1969. do 1978. godine, poklon ćerke Višnje Petrović 2021. godine. Dve godine nakon poklona, a godinu dana nakon značajnih godišnjica, sto godina od rođenja i četrdeset godina od smrti Boška Petrovića (1922-1982),  Savremena galerija Zrenjanin će predstaviti široj javnosti radove Boška Petrovića koje čuva u svojoj kolekciji.

Boško Petrović je neumorno istraživao različite tehnike kao što su ulje na platnu, kolaž, akvarel, crtež, ali i mozaik i tapiserija. Prolazeći kroz razne faze istražujući u okviru nekoliko tema stvarao je svoj individualni likovni rukopis često nailazeći na prepreke koje je prihvatao kao neminovni otpor društva umetniku čije je svojstvo da večito ruši različite barijere, otvara nova pitanja i gura čovečanstvo napred. Paralelno stvaranje mračnih i vedrih, odnosno pesimističnih i optimističnih radova predstavlja jasno suprotstavljanje i borbu dobra i zla koje se konstantno odigrava na globalnom nivou ali i u svakom pojedincu, pa tako i u samom umetniku.

Boško Petrović je rođen 1922. godine u Novom Sadu. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu je upisao 1940. godine, ali zbog rata 1941. godine upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Budimpešti. Tokom rata je bio hapšen i vraćen za Novi Sad gde je radio u Propagandnom odeljenju glavnog štaba Vojvodine kao rukovodilac Odeljenja za dokumentarne i umetničke izložbe Agitpropa JNOF-a. Nakon rata se vraća u Beograd na Akademiju, a zatim 1949. godine prelazi u majstorsku radionicu Mila Milunovića kada postaje i profesor u Školi za primenjenu umetnost u Novom Sadu. Učestvovao je u osnivanju i radu umetničkih kolonija u Senti, Bačkoj Topoli, Bečeju i Ečki, a bio je i osnivač i član umetničke grupe Grupa 57 u Beogradu. Takođe je sa tkaljom Etelkom Tobolkom 1961. godine osnovao prvu jugoslovensku radionicu za izradu tapiserija „Atelje 61“ u svom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi.Na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1969. godine i počeo da radi kao profesor na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu izabran je za vanrednog profesora 1975. godine, a naredne godine za redovnog profesora.Preminuo je 1982. godine u Novom Sadu.

2824 Bosko Petrovic Hlebovi1978 ulje na platnu


 

 

PREDAVANjE TROJICE MAJSTORA FOTOGRAFIJE
MIROSLAVA PREDOJEVIĆA, BRANIMIRA KARANOVIĆA I RAJKA KARIŠIĆA

Predavanje trojice majstora fotografije Miroslava Predojevića, Branimira Karanovića i Rajka Karišića održaće se u ponedeljak 25. septembra 2023. godine u 17 časova u Salonu Savremene galerije. Ulaz je slobodan.
Događaj je deo programa Fotografske umetničke kolonije koja se održava od 24. do 26. septembra 2023. godine u prostorijama Savremene galerije Zrenjanin.
Neki od učesnika Kolonije su velika imena srpske fotografije Vojislav Luković, Aleksandar Buđevac, Hadži Miodrag Miladinović i Maja Stošić.
Organizator Kolonije je Fotografski dokumentacioni centar. Ovogodišnja manifestacija, treća po redu, realizuje se pod pokroviteljstvom Grada Zrenjanina i uz podršku i saradnju Savremene galerije Zrenjanin.

 

10. avgust 2023 (četvrtak) u 19 h likovna radionica za decu

Tokom avgusta svakog četvrtka Savremena galerija Zrenjanin organizuje letnju likovnu radionicu za decu svih uzrasta. Ulaz je besplatan, pribor obezbeđuje organizator.

11. avgust 2023 (petak) u 19 h, KONCERT za decu

Udruženje umetnika Nova Barselonai Savremena galerija Zrenjanin organizuju KONCERTić koji je namenjen deci predškolskog i ranog školskog uzrasta i njihovim roditeljima, bakama, dekama, svima koji o deci brinu. Na programu su odabrane kompozicije za violinu i klavir, uz koje će deca, kroz igru, ples i druge aktivnosti učiti da prepoznaju osnovne muzičke elemente, ali i osnove lepog ponašanja na koncertima. Program vode i izvode violinistkinja Mina Mladenović i pijanistkinja Jelena Lazić, uz pomoć violiniste Radeta Živanovića i flautistkinje Vesne Vučurević. Ulaz je besplatan.


 

 

STUART REID
WITHIN CONSTRAINTS/UNUTAR OGRANIČENJA

03. jul – 02. avgust 2023.

Kustoskinja i autorka izložbe: Svetlana Mladenov

Kustoskinja saradnica: Slavica Žarković

Otvaranje: ponedeljak 3.jula 2023. u 19h

Istražujući u proširenom polju umetnost Stuart Reid je uspeo da ukrsti tri svoja interesovanja: vizuelnu umetnost, arhitekturu i primenjenu umetnost i nađe tačke njihovog dodira. Razmišljajući interdisciplinarno proširio je prostor svoga delovanja i na taj način obezbedio različite i mnogobrojne mogućnosti umetničkog postupka, procese rada i veoma složene i izazovne plastičke koncepte.

Njegov projekat WITHIN CONSTRAINS realizovan je u metrou Toronta (stanica Union) u vidu dugačkog staklenog zida ispunjenog crtežima figura i portreta putnika. Započeo ga je takođe u metrou gde je umetnik posmatrao putnike i prolaznike i skicirao svoja zapažanje i prve utiske u skicen-blokovima i sveskama, te sa njih kasnije prenosio na veliki format hartije. Njegova autentična serija monumentalnih cteža sa puno iskrenosti i empatije ali i sa dovoljno distance govori o karakterima i stanjima putnika-građana Toronta, o suživotu u multinacionalnoj sredini, o toleranciji i razumevanju, o njihovim strepnjama i nadanjima. Komplikovanim i višeslojnim postupkom crteži su preneti na velike staklene površine koje su spajanjem u dugački niz obrazovale privlačni, dekorativni zid. Kako je staklo krhko i lomljivo moralo se raditi veoma pažljivo i sa puno strpljenja. Takođe, svetlo ima veoma značajnu ulogu, te sa promišljeno realizovalo osvetljavanje ovih površina koje već po svojoj strukturi imaju poseban odnos sa svetlom igrajući se odsjajima i njihovim relacijama. Na izložbi u zrenjaninskoj Savremenoj galeriji umetnik se predstavlja monumentalnim crtežima i kratkim dokumentarno-umetničkim filmom koji govori o umetniku i nastanku staklenog zida u metrou Toronta.

S.M.

Stuart Reid je interdisciplinarni umetnik i dizajner koji radi u mediju crteža, slikarstva, u staklu i arhitekturi. Rođen je u Londonu, Ontario, a studirao je na Univerzitetu Guelph (BFA 1974). Reid svoj rad bazira na ličnom i iskustvenom pristupu koji je bio deo londonskog etosa stvaranja umetnosti njegovih profesora / mentora Grega Curnoeja i Paterson Even-a. Studirao je u Edinburghu kod Taddeus-a Kantor-a i Josepha Beuys-a, a u Engleskoj kod Patrick-a Reintiens-a. Godine 1985. završio je master studije arhitekture (UCLA). Reid je profesor dizajna zaštite životne sredine na Univerzitetu OCAD u Torontu. Dobitnik je nagrade Senior Canada Council, a pobedio je i na brojnim međunarodnim takmičenjima. Njegova glavna javna umetnička dela obuhvataju „uranjajuće zone”, stakleni mural od 150 metara na Union stanci u Torontu iz 2015; stakleno umetničko delo u više priča za kongres Salzburg, Austrija 2001; stakleni zidovi / ekrani u Interkontinentalnom centru u Torontu i Centru Living Arts Mississauga 1998; i radovi u katedrali St. James (Toronto) 1997. i Marilake Augustinian Monasteri (King Citi) 2018.

Stuart Reid Untitled

 

 

 

 

Umetnička kolonija Ečka – Zrenjanin: MESTO INSPIRACIJE

Savremena galerija Zrenjanin, Trg slobode 7

8. maj – 28. jun 2023.
Autor i kustos izložbe: Sunčica Lambić Fenjčev

Na izložbi su predstavljene slike koje se čuvaju u zbirci Savremene galerije Umetničke kolonije Ečka - Zrenjanin na kojima je predstavljeno graditeljsko nasleđe Zrenjanina i Ečke, neki od simbola i omiljenih mesta okupljanja Zrenjaninaca, kao i seoski pejzaži viđeni očima umetnika. Zrenjanin i Ečka su česta inspiracija umetnicima koji borave i rade u Umetničkoj koloniji od osnivanja do danas i kroz ove motive moguće je ispratiti promene umetničkog izraza u istoriji moderne i savremene umetnosti kroz različite pristupe umetnika od realističkih prikaza preko apstrakcije do kritičkih preispitivanja. Značaj ovih umetničkih dela se nalazi ne samo u njihovoj umetničkoj vrednosti, niti u preciznosti naslikanog motiva već ove slike često imaju i dokumentarni karakter na osnovu kojeg se mogu dobiti informacije o nekim prostornim celinama u gradu koje su danas znatno izmenjene ili više ne postoje. Među autorima ovih slika se nalaze neka od najznačajnijih imena srpske međuratne i posleratne istorije umetnosti 20. veka poput Vase Pomorišca, Alekse Čelebonovića, Milana Konjovića, Nikole Graovca, Čedomira Krstića, Đorđa Bošana, Milana Kečića, Radenka Mišovića, Majde Kurnik, Aleksandra Lukovića, Dragoslava Stojanovića Sipa, Bogomila Karlavarisa, Stevana Maksimovića, Tivadara Vanjeka, Mihaila Berenđije, Gabora Silađija, Tomislava Šebekovića, Mirjane Šipoš, Zorana Pavlovića i drugih.

Tokom trajanja Manifestacija:Muzeji za 10 i 19. Evropska noć muzeja.
Radionica za decu i odrasle: Umetnička kolonija Ečka – Zrenjanin: MESTO INSPIRACIJE

13. maj 2023.

18 do 21 čas

Edukativna radionica za decu i odrasle na kojima će učesnici biti u mogućnosti da se upoznaju sa umetničkim delima na izložbi, a ujedno će imati prilike da stvaraju sopstvene radove u različitim likovnim tehnikama.

 

Mesto Inspiracije






67. saziv Umetničke kolonije Ečka - Slika 2022.

Učesnici izložbe: Sanja Anđelković, Sonja Bojanić, Lea Vidaković, Milan Kujundžić, Stefan Lukić i Mira Odić kao gost
Selektor i kustos projekta: Sunčica Lambić-Fenjčev

Baveći se uglavnom novim medijima, fotografijom, video radovima, digitalnim i kompjuterskim tehnologijama ovogodišnji učesnici kolonije Ečka nisu ostali imuni na ono što su videli boraveći u koloniji u Ečki. Savremena umetnost reaguje na aktuelne događaje, preispituje našu svakodnevicu, komentariše je ili ukazuje na probleme kroz ličnu, intimnu prizmu umetnika koji je njen aktivni učesnik, glasnogovornik koji svojim radovima skreće pažnju, ističe, kritikuje, jer u današnjem vremenu brzog protoka informacija umetnost mora takođe brzo i odlučno da reaguje na svoj način i svojim sredstvima.

Sanja Anđelković svojim kompjuterski generisanim video radom „piše“ pismo Ečki, intiman iskaz sopstvenih impresija koje su podstakle umetnicu na promišljanja i preispitivanja različitih egzistencijalnih tema. Digitalnom tehnologijom u svojim radovima Sonja Bojanić nas vraća na naše prapočetke, koji su, po filozofu Talesu, u vodi, izazivajući u posmatraču različite vrste senzacija kroz vizuelne i zvučne efekte. Svoju inspiraciju Lea Vidaković je, između ostalog, pronašla u biljnom i životinjskom svetu naseljenom u i oko reke Begej. Minijaturne čaplje predstavljaju živi svet reke, ali izolovane u izložbenom prostoru, deluju kao upozorenje na svet koji nestaje. Za Milana Kujundžića doživljaj reke je poput fantazmagorije koji u svom video radu predstavlja jedan, za savremenog mladog čoveka, gotovo nestvaran, fantastičan predeo prirode usred urbane sredine koji vremenom bledi u sećanju. Stefan Lukić je u skladu sa svojom umetničkom praksom trčeći, nogama, iscrtao slovo E u neposrednoj blizini paviljona Umetničke kolonije Ečka i ovim simboličnim gestom – performansom otvorio mnoštvo neizgovorenih pitanja. Kao gost na izložbi ovogodišnje kolonije je umetnica Mira Odić, prošlogodišnja učesnica, koja usled tada aktuelne situacije sa korona virusom nije bila u mogućnosti da učestvuje sa svojom grupom umetnika. Njen rad takođe referiše na vodu, na reku i njenu okolinu i utiske koje je sakupila prilikom boravka ovde.
Sanja Anđelković (1991, Novi Sad) je audio-vizuelna i tekstualna istraživačica-umetnica. Posvećena oblasti dokumentarne/igrane/spekulativne prakse, gde preispituje sopstveni položaj unutar sistema rodnih, društveno-političkih uloga i/ili traumatskih momenata lične biografije/istorije i ispituje kako se ideja ’doma’ menja u istorijskom, geografskom, društvenom, ali i ekološkom kontekstu. U okviru umetničke rezidencije „BIOS i ATÖLYE“ koju je organizovao British Council 2019. godine, imala je priliku da se bavi ekologijom kancera. Njeni najnoviji (unakrsni/tematski) CGI filmovi (jedan razvijen 2020., drugi 2021) tiču se tehnokratije, živih i neživih vrsta. Dva rada („Anatomy of a Fatberg“ i „Woodiana.today“) predstavljena su joj 2021. godine na festivalu Ars Eletronica (Linc, Austrija) u produkciji Centra za promociju nauke u Srbiji. Trenutno izlaže nekoliko radova sa projekta „Fabulation for Future“ pri Filmskom univerzitetu Babelzberg Konrad Volf u Potsdamu (Nemačka) na izložbi “ How to be a Posthuman ”, 59. Oktobarskom salonu i u Botaničkoj bašti u Rimu.

Sonja Bojanić (1975, Novi Sad) Završila je Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo u klasi Jovana Rakidžića i stekla je zvanje akademski slikar i profesor likovne kulture. Zvanje master likovni umetnik stekla je 2015. godine na istom smeru u klasi profesora Gorana Despotovskog, na predmetu digitalna slika. Član je SULUV-a od 2016. godine, a status slobodnog umetnika ima od 2020.godine. Na Link Group ITAcademy završila je kurseve Video and Sound Production i New Media Design, čime je stekla zvanje dizajner novih medija i dizajner na produkciji videa i zvuka. Stekla je dva sertifikata na platformi za učenje coursera.org: Art: Concepts and Techniques, The Pennsylvania State University (online) i Introduction to Philosophy, The University Edinburgh (online). Takođe poseduje i sertifikat pod nazivom MOMA New York, In the Studio: Postwar Abstract Painting i sertifikat pod nazivom Statement of Participation Design 1o1 (or Design Basics) na platformi za učenje iversity.org, Accademia di Belle Arti, Catania. Godine 2018. i 2019. je bila umetnik rezident u Cite Internationale des Arts u Parizu. Interesovanje Sonje Bojanić podrazumeva odnose mikro-makro; tačnost-likovnost; informacija-percepcija; slika-reč; slika-zvuk; pokret-reč; pokret-zvuk; oblikovanje formi koje nastaju iz tačke. U svom radu istražuje odnos nauke i umetnosti. Mikroorganizmi su transponovani u novi likovni medij, digitalni medij.

Lea Vidaković (1983.) je multimedijalna umetnica koja radi na području animiranih instalacija i proširenih medija, primenjujući tehniku tradicionalnog lutka filma. Završila je studije animacije na HVO u Norveškoj (2010), diplomirala na grafičkom smeru na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu (2011) i završila master studije audio-vizuelne umetnosti na Kraljevskoj akademiji umetnosti, KASK, u Belgiji (2012). Godine 2020. doktorirala je na smeru animacije na School of Art, Design and Media na Nanyang Technological University u Singapuru. Njeno istraživanje u području animiranog filma zasniva se na temi fragmentiranih i drugih alternativnih tipova narativa za animirane instalacije i proširene medije pokretnih slika. Izlagala je na brojnim grupnim i samostalnim izložbama i učestvovala je na konferencijama i festivalima animiranog filma širom sveta. Dobitnica je više umetničkih i filmskih nagrada. Član je Hrvatskog društva likovnih umjetnika (HDLU), Saveza likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) i Society of Animation Studies (SAS). Predaje animaciju i fotografiju na Lusofona univerzitetu u Lisabonu.

Milan Kujundžić (1997, Foča, Bosna i Hercegovina) Osnovne studije slikarstva završio je na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju 2019. godine. Dobitnik je nagrade za slikarstvo, na istoj akademiji, iste godine i nagrađen je posebnim priznanjem na Međunarodnom studentskom bijenalu u Osijeku 2021. godine. Master studije završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, modul Novi likovni mediji. Izlagao je na više kolektivnih izložbi u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hrvatskoj. Do sada je imao sedam samostalnih izložbi. Učestvovao je na brojnim kolonijama, festivalima i radionicama u regionu i inostranstnu, a neke od važnijih su filmska radionica „ACTive“ u Skoplju/Ulcinju i filmska radionica „Fighting stigma through film“ u Londonu. Finalista je nagrade za mlade vizuelne umetnike “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2022. godinu. Njegov umetnički rad realizuje se kroz više medija, kao što su instalacija, objekat, video, crtež i zvuk. Bavi se ispitivanjem društvenih relacija, odnosa sistem-društvo i efektom koji taj odnos ima na pojedinca.

Stefan Lukić (1985, Užice) zavšio je master studije na Fakultetu likovnih umetnosti (slikarski odsek, klasa Biljane Đurđević) u Beogradu, 2022. godine. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2018. godine. Treću godinu studija završio je u Parizu na Akademiji lepih umetnosti (ENSBA) 2017. godine. Učestvovao je na rezidencijalnim boravcima u Getenburgu, Švedska, 2021; Umetničkom prostoru Homesession, Barselona, Španija, 2021.; Masterklasu na Kraljevskoj akademiji, (Rijksakademie) Amsterdam, Holandija, 2019.; učestvovao na 31. Memorijalu Nadežde Petrović 2022.; Finalista Mangelos nagrade za savremenu umetnost 2021. Dobitnik je nagrade za slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti 2016. godine. Imao je više samostalnih izložbi među kojima su: ,,24/7” Getenburg, Švedska, 2021.; ,,Tramvaj zvani želja – Prvi krug u Barseloni” Barselona, Španija, 2021.; ,,Drugi krug u Monte Karlu” Monte Karlo, Monako, 2021.; ,,Veličina (ni)je bitna!”; Kvaka 22, Beograd, Srbija, 2021.; ,,Daleko, koliko me noge nose!”, Dobrinjska 5, Beograd, Srbija, 2020.; ,,Međuprostor”, U10 umetnički prostor, Beograd, Srbija 2018.; ,,YUGO nostalgija” u Narodnom pozorištu Užice, 2017.; ,,Lice i naličje” u Nacionalnom muzeju u Kragujevcu, Srbija, 2016. Grupno je izlagao u Parizu, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Trenutno živi i radi u Beogradu, Srbija.

Mira Odić, vizuelna umetnica, diplomirala slikarstvo 1999. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na istom fakultetu i magistrira 2002., a zvanje doktora umetnosti stiče 2021. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, sa temom „UGROŽENE VRSTE: vizuelna zbirka sveta koji nestaje – pristup istraživanju od individualnog do participativnog“. Članica ULUS-a od 2001. godine sa statusom samostalnog umetnika.

Pored umetnosti bavi se kreativnom edukacijom, kroz programe i projekte koje osmišljava samostalno ili u saradnji sa kolegama. Bavi se pisanjem, dizajnom i fotografijom, kao i društveno angažovanim projektima. Trajno okupirana istraživanjem stvaralačkog procesa, okruženjem, prirodom, komunikacijom i čovekovim bivstovanjem u ovom svetu. Svoju stvaralačku prirodu, uvek vođenu radoznalošću, ostvaruje kroz multimedijalni i transdisciplinarni umetnički pristup. Živi i radi u Beogradu, biografije smatra dosadnim, stalno fotografiše, skuplja đubre dok šeta psa, voli slobodu i poeziju!

 

FILOZOFSKE RADIONICE UČENIKA ZRENjANINSKE GIMNAZIJE
U SAVREMENOJ GALERIJI ZRENjANIN

MISAONE VEŽBE POVODOM IZLOŽBE 67. SAZIV UMETNIČKE KOLONIJE EČKA – SLIKA 2022.

Tokom januara meseca, na inicijativu profesorke filozofije Zrenjaninske gimnazije Aleksandre Maksić u Savremenoj galeriji Zrenjanin tokom izložbe 67. saziv Umetničke kolonije Ečka – Slika 2022. održane su filozofske radionice na kojima su učenici Zrenjaninske gimnazije svoja iskustva i znanje sa časova filozofije povezivali sa radovima predstavljenim na izložbi. Njihova zapažanja, razmišljanja i emocije u vidu tekstova postavljena su u okviru izložbe kao neka od mogućih viđenja, sagledavanja i preispitivanja izloženog.

LINK NA VEŽBE >>>

radionicaF

 

 

 

43.SUSRET AKVARELISTA

31. oktobar –01. decembar 2022.

Savremena galerija Zrenjanin
Trg slobode 7
kustos izložbe: Slavica Žarković

Izložba radova nastalih u Koloniji u Ečki a koji ostaju u zbirci Savremene galeriji Zrenjanin biće otvorena u ponedeljak 31.oktobra 2022. godine  u Savremenoj galeriji Zrenjanin u 19 h.

 

Savremena galerija Zrenjanin je organizovala  43. susret AKVARELISTA od 17. do 19. avgusta u Umetničkoj koloniji Ečka. Ove godineu Ečki su bili okupljeni sledeći umetnici: Nina Ivanović, Jelena Janev, Vladimir Sekulić, Dragana B.Stevanović i Nebojša Yamasaki Vukelić. Specifičnost ovog saziva, slikanje akvarela, vremenom je izmenjena, umetnici koji dolaze u ečansku koloniju slobodni su da ovu tehniku kombinuju sa drugim medijima vizuelnog stvaralaštva i na ovaj način omogućena je transformacija akvarela u jezik drugih medija dajući mu tako novi život u okviru savremenog stvaralaštva.

Selektor 43. susreta je Slavica Žarković, kustos Savremene galerije Zrenjanin.

 

Realizaciju kolonije omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja  i Grad Zrenjanin

U selu Ečka pored Zrenjanina 1956. godine osnovana je Umetnička kolonija u čijem radu su učestvovala najznačajnija imena likovne umetnosti sa teritorije bivše Jugoslavije. Ovi umetnici su se, u skladu sa sopstvenim opredeljenjem, bavili različitim likovnim tehnikama, slikarstvom, skulpturom, grafikom, da bi se vremenom održala dva saziva – saziv umetnika koji su se bavili klasičnim slikarstvom u sazivu „Slika“ i saziv umetnika koji su se bavili akvarelom u „Susretima akvarelista“.

Početkom 21. veka došlo je do promene u konceptu tradicionalnih okuplјanja u Umetničkoj koloniji Ečka kada je u skladu sa već uveliko prisutnim pluralizmom i interdisciplinarnošću u savremenoj umetnosti u Ečki omogućeno da umetnici svoje ideje realizuju u različitim medijima i formama savremenog umetničkog izražavanja stim da je bazična specifičnost oba saziva sačuvana.

BIOGRAFIJE UMETNIKA

 

Nina Ivanović (1986, Beograd) Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010. godine, smer slikarstvo. Od 2006. aktivno učestvuje na umetničkoj sceni kroz domaće i internacionalne radionice, letnje škole, samostalne i grupne izložbe. Dobitnica je nagrade za crtež Fakulteta likovnih umetnosti (2009), nagrade iz Fonda Vladimir Veličković (2014) i nagrade 57. Oktobarskog salona (2018). Bila je na rezidencijalnim programima u Glo’Art centru u Lanakenu, Belgija (2013 i 2014), zatim na rezidenciji Kuckucks Nest u Bazelu, Švajcarska (2017) i u Ateljeu 10 u Podgorici, Crna Gora (2021).Realizovala je radove u javnom prostoru poput rada Pejzaži u italijanskom gradu Vitorio Veneto (2018) i svetlosne instalacije Perači prozora na prozorima Kulturnog centra Beograda (2019). Zajedno sa još šest kolega i koleginica osnovala je Umetnički kolektiv U10 sa kojim od 2012. godine vodi Umetnički prostor U10. Živi i radi u Beogradu.

Jelena Janev (1972, Beograd, SFRJ) Vajarka. Diplomirala i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Doktorirala na studijskom programu Scenski dizajn, na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, sa temom „Majčinstvo i rodni stereotipi u umetnosti: umetničko delo scenskog dizajna“. Izlagala na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Bosna i Hercegovina). Dobitnica Godišnje nagrade Akademije umetnosti za skulpturu (1997) i Nagrade Oktobarskog salona grada Novog Sada za skulpturu (1997). Njene skulpture i skulptorske instalacije nalaze se u vlasništvu Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, u umetničkoj kolekciji univerziteta New Mexico Highlands University, Las Vegas, Nju Meksiko, Sjedinjene Američke Države, i deo su stalne postavke Muzeja „Terra“ u Kikindi. Zaposlena kao vanredni profesor na Katedri za umetnost, Odsek za scenski dizajn, Departman za arhitekturu i urbanizam, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

Vladimir Sekulić (1981) Završio je master studije zidnog slikarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2011. godine. Izražava se u medijima crteža, slike, video animacije i kratke priče.Koristi elemente site-specific-a u svojim nastupima.Njegovi radovi, pored subverzivnih sadržaja i poigravanja između dokumentarnog i fikcije, imaju društveno – političku konotaciju. Tematski fokus Sekulićevog rada baziran je na pojedincu ili grupi koja svojim postupkom remeti sklad hijerarhije moći u okvirima kapitalističkog društva. Dobitnik je prve nagrade za crtež Fondacije Vladimir Veličković za 2015.godinu. Njegove samostalne izložbe Izveštaj sa terena, Hotel sa četiri zvezdice, Dečak u crvenom prsluku i Pink Panteri , postavljane su u mnogim galerijama širom zemlje i regiona poput Likovne galerije Kulturnog centra Beograda, Galerije Doma omladine Beograda, Galerije Tir u Novoj Gorici, Galerije SKC u Kragujevcu, Galerije Haos.  Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i ima status samostalnog umetnika.Živi i radi u Beogradu.

Dragana B. Stevanović (1975, Beograd) Diplomirala je slikarstvo i magistrirala na Katedri za crtež Akademije umetnosti u Novom Sadu. Doktorirala je na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, studijska oblast- Višemedijska umetnost. Studijski je boravila u Španiji, SAD, Francuskoj i Austriji.Radovi joj se nalaze u Telenor kolekciji savremene srpske umetnosti u Beogradu i privatnim kolekcijama u SAD, Kanadi, Sloveniji, Nemačkoj i Austriji. Samostalno je izlagala na preko dvadeset puta u zemlji i inostranstvu (Austrija, SAD) i učestvovala na brojnim kolektivnim izložbama i projektima. Od 2006.godine radi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, trenutno u zvanju vanredne profesorke na Katedri za crtanje.

Nebojša Yamasaki Vukelić (1986, Beograd) Završio master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2021. Svoj rad uglavnom bazira na mediju crteža, kroz koji tematizuje pitanje ličnih i kolektivnih kapaciteta za društvenu imaginaciju. Izlagao na brojnim grupnim izložbama, kao i jednoj samostalnoj – Unutra sve biće meko i nežno, u galeriji X Vitamin. Jedan je od dobitnika nagrade za crtež fonda Vladimir Veličković za 2021. godinu, kao i nagrade “Miodrag Janjušević - akademski slikar” za istu godinu. Živi i radi u Beogradu.

 

 

Pozivamo Vas na promociju kataloga i zatvaranje izložbe

On The Road umetničkog para diSTRUKTURA
u ponedeljak 24. oktobra 2022. godine u 12 h

Savremena galerija Zrenjanin
Trg slobode 7

 

diSTRUKTURA
On the Road

05. septembar – 13. oktobar 2022.

kustos izložbe: Slavica Žarković

Milica Milićević i Milan Bosnić su diplomirali i magistrirali na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo. Od 2005. rade na zajedničkim projektima kao umetnički par pod nazivom diSTRUKTURA. Mediji u kojima rade su uglavnom fotografija, slika, crtež i video.

Njihov rad je prezentovan kako u zemlji tako i u inostranstvu na samostalnim i grupnim izložbama kao što su  Risk Change (Muzej Savremene Umetnosti Vojvodine 2018),The New Archive (NN Contemporary Art, Northampton, UK, 2017), From Diaspora to Diversities (Remont Galerija, Beograd, 2016), Memorija Nasilja i Snovi o Budućnosti (Muzej Savremene Umetnosti Vojvodine, 2014), Prigušena Egzistencija u Tajčungu na Tajvanu, distURBANces u Luxemburgu (2013), u Beču i Bratislavi (2012), TINA B festival u Pragu (2012), Police the Police/ Bijenale mladih umetnikau Bukureštu (2010), Beograd Ne-Mesta u Salonu muzeja savremene umetnosti u Beogradu (2009), Hotel Mariakapel: a portrait by Katie Jane u Hoornu u Holandiji (2008), Mikro Narativi u muzeju modern umetnosti u Sent Etjenu (Saint Etienne) (2008), 48. Oktobarski Salon u  Beogradu (2007) i Štajerske jesenje svečanosti 2007- next code: love u Gracu (2007). Samostalno su izlagali u Srbiji, Austriji, Holandiji, Nemackoj, Češkoj, Sloveniji, Japanu i Finskoj.

Njihove aktivnosti su podržali Pollock-Krasner Fondacija (2015), Evropska kulturna fondacija, KulturKontakt, Kraljevina Norveška, ProHelvetia, Ministarstvo Republike Srbije i drugi. Radovi im se nalaze u privatnim, javnim i korporativnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, uključujući kolekciju H2 Centra za Savremenu Umetnost, Muzeja za Savremenu Umetnost Vojvodine, Kulturnog Centra Beograda,  Wiener Stadtische collection, muzej grada Beograda, Telenor kolekciju,Okolje Consulting Art Collection iz Ljubljane kao I mnogim drugim. Tokom proteklih godina učestvovali su u raznim rezidens programima, simpozijumima i radionicama u Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Austriji, Italiji, Sloveniji, Egiptu, Srbiji i Finskoj.

***

Rad On the Road je započet 2017. prilikom putovanja dvoje umetnika kolima od Beograda do Madrida. Sastoji se iz serije monohromatskih akvarela koji doslovno prate njihov put na potezu od Đenove do Avinjona. Radovi uključuju i nešto što se u filmskoj industriji naziva sabtajtl, na taj način dajući instrukcije kojim putem ići, umetnici takođe sugerišu na šta obratiti pažnju, ukazujući na svoje impresije i osećanja tokom putovanja. Na taj način italijanske i francuske scene postaju pozadina ove ponekad veoma lične naracije koja se kreće od navigacije do ličnog dnevnika/putopisa. Većina fotografija po kojima su radovi izvedeni je napravljena iz kola u pokretu. U pitanju je ravno 100 akvarela koji prate taj sled.

Realizaciju izložbe omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin

47

 

 

Koncert violinistkinje Mine Mladenović

četvrtak, 08.09.2022. u 19 časova

Salon Savremene galerije Zrenjanin, Trg slobode 7

Na programu su dela za solo violinu baroknih autora Bibera i Telemana, kao i kompozicije za dve violine Bartkoa i Ligetija koje će Mina Mladenović izvesti u duu sa violinistom Radetom Živanovićem.

Program:
Hajnrih Franc Ignac Biber
Pasakalja

Mina Mladenović
Preludijum
Improvizacija
Uspavanka

Georg Filip Teleman
Fantazija za violinu br. 7 u Es–duru, TWV 40:20
Dolce – Allegro – Largo – Presto

Fantazija za violinu br. 9 u ha–molu, TWV 40:22
Siciliana – Vivace – Allegro

Fantazija za violinu br. 12 u a–molu,  TWV 40:25
Moderato – Vivace – Presto – Vivace da capo

Bela Bartok
Žalost i Gajde za dve violine (Iz Zbirke 44 dueta)

Đerđ Ligeti
Balada i igra za dve violine

Biografija:
Mina Mladenović je završila MŠ Kosta Manojlović u klasi Jelene Vukajlović, i osnovne i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Evgenije Kravceve. Specijalističke studije iz kamerne muzike završila je na FMU u Beogradu 2016. godine u klasi Ladisalava Mezeija. Bila je honorarni član Novosadskog kamernog orkestra, Vojvođanskih simfoničara, orkestra Florilegio festivala (Salamanka, Španija), Beogradske filharmonije i Festivalskog orkestra KotorArta. Za vreme školovanja je osvojila više nagrada. Usavršavala se na kursevima Jasne Maksimović, Maje Jokanović, Dejana Bogdanovića, Sebastijana Girtlera i Firmiana Lermera. Sarađivala je sa mnogim savremenim kompozitorima (A. Vrebalov, M. Rose, E. Fiklin, R. Maksimović, D. Despić, K. Penderecki, I. Žebeljan, D. Sonenberg, V. Hajninger, I. Brkljačić, I. Vilson, M. Aleksić…) izvodeći njihovu kamernu muziku. Nastupala je na festivalima kao što su NOMUS, A Fest, Florilegio festival, KotorArt, KOMA, FESTUM, FRONT, Festival kamerne muzike u Novom Sadu, Tešnjarske večeri, Beogradski džez festival i Moers festival (Nemačka). Kao solistkinja je nastupala sa orkestrom Akademije umetnosti i orkestrom Kamerata Novi Sad.

Sa violinistkinjom Angelinom Novaković je 2008. godine osnovala duo koji je aktivno nastupao do 2016. godine. Kao član ansambla, redovno nastupa sa Zrenjaninskim kamernim orkestrom. Povremeno sarađuje sa KO Muzikon, Vojvođanskim simfonijskim orkestrom i Philharmonie Salzburg. Sa gudačkim sastavom Anime je 2019. godine u izdanju Metropolisa izašao album Refleksija. Član je ansambla 2K+ koji je osnovan od strane Kulturnog centra Vojvodine Miloš Crnjanski i izvodi isključivo muziku 21. veka.  Bavi se pedagoškim radom u MŠ Stanislav Binički u Beogradu.

 MINA plakat

 

 

Umetnost za sve – sinteza u Zrenjaninu i okolini

 

9. maj - 22. juni

 

Izložba “Umetnost za sve: sinteza u Zrenjaninu i oкolini” od 9. maja do 22. juna će mapirati i objasniti potrebu za udruživanjem oblika likovne umetnosti sa oblicima radne i životne sredine u Zrenjaninu i okolini. Uz paralelno izlaganje skulptura iz fonda Savremene galerije Zrenjanin i fotografija skulptura koje su postavljene u krugu zrenjaninskih fabrika i javnih ustanova čiji su autori značajni umetnici (Jovan Soldatović, Tomislav Кauzlarić, Milija Nešić, Nandor Glid…) mapiraće se i objasniti podsticaj Savremene galerije Zrenjanin odnosno Umetničke kolonije Ečka na stvaranje ovakvog oblika sinteze.

otvaranje zasve

 

 

 

MILAN GRAHOVAC

Izložba crteža

11. april – 4. maj 2022.

 

otvaranje grahovac

 

MILAN GRAHOVAC je rođen u Zrenjaninu 1958. godine. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1989. godine u klasi profesora Jovana Rakidžića. Specijalizirao je grafiku - litografiju na grafičkom odseku Akademije lepih umetnosti „Minerva" u Groningenu (Holandija), 1991-1992. u klasi profesora Vima Jonkmana. Magistrirao je 1997. godine na crtačkom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Milana Blanuše. Izlagao je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, njegove tri skulpture su izvedene u trajnom materijalu i postavljene u javnim eksterijerima.


Na samostalnoj izložbi u Savremenoj galeriji Zrenjanin, Grahovac će se predstaviti serijom crteža.

 

 

LICA MIRE BANJAC

 

otvaranje Banjac

Izložba „Lica Mire Banjac“ biće otvorena u ponedeljak, 4. aprila, u 19 časova, u Savremenoj galeriji Zrenjanin. Izložba se realizuje u okviru 71. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine.
Fotografije na izložbi „Lica Mire Banjac“, koja je priređena povodom 60. godišnjice njene karijere i od 2011. gostuje po Srbiji i regionu, predstavljaju mnogobrojne filmske i pozorišne uloge slavne glumice.
Autor izložbe Zoran Maksimović, savetnik u Pozorišnom muzeju Vojvodine, istakao je da mu je bila čast da radi izložbu o „višedecenijskoj, plodnoj, nestvarnoj, neobičnoj, ogromnoj karijeri“ Mire Banjac.
– Mira Banjac je ličnost snažna po umetničkom i stvaralačkom u sebi. Mnogostruko talentovana, umetnica je svestrane imaginacije, koja sa lakoćom održava ravnotežu između polova komičnog i tragičnog u liku. To upravo i pokazuje neponovljivost njene glumačke ličnosti – zabeležio je autor u katalogu izložbe.
Zoran Maksimović je istakao da je naslov izložbe u množini zbog mnogolikosti vezane za nju kao glumicu.
– Ona je jednako dobra i u dramskim i u komičkim ulogama, u pozorištu, na radiju, filmu i televiziji. Njena mnogolikost se ogleda i u drugim segmentima. Mira Banjac se, pored glume, bavila i režijom, bila je pedagog, kulturni poslenik, narodni poslanik – istakao je Maksimović.
Glumica Mira Banjac je jedna od najuspešnijih učesnica našeg najstarijeg pozorišnog festivala – Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine. Kako je najavljeno, upravo ona će prisustvovati svečanom otvaranju 71. izdanja.

 

 

 

LEPOTA STARENJA

Izložba fotografija

21. – 25. mart 2022.

Izložba fotografija „Lepota starenja“ organizovali suUdruženje građana „Snaga prijateljstva“ -Amity i Foto savez Srbije, prikazuje na najbolji mogući način, pozitivnu sliku starosti, pokazuju kako oni prirodno stare, pokazuju znanje i veštine starijih ljudi, njihove emocije i dostojanstvo i doprinos porodici i društvu. Ona nosi poruku lepote starenja, poruku da je svako doba lepo, poruku da stariji treba da imaju više poverenja u sebe, da još više učestvuju u radnim i društvenim aktivnostima i time doprinesu sopstvenom zdravijem starenju i dužem životnom veku.
Izložbu je podržalo Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u okviru programa: „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2021. godinu“.
Na konkurs prispelo: 374 fotografije od 68 autora, žiri za izložbu primio 72 rada od 47 autora.
Žiri radio u sastavu:
Branislav BRКIĆ, MF FSS
Branimir КARANOVIĆ, КMF FSS
Vlade SATARIĆ, UG „Snaga prijateljstva” AMITY
Izložba je premijerno bila otvorena 1. oktobra 2021. godine na Međunarodni dan starijih osoba u UK PAROBROD, Beograd, a potom u Aleksincu, Aranđelovcu i Paraćinu. Posle Zrenjanina treba da bude predstavljena publici u Čačku i Kovinu.

 

 

5 PRIČA

Miliseknd

21. februar – 16. mart 2022.

miliseknd 11

Izložba je interaktivne prirode tako da će posetioci biti direktno povezani sa radom. Pet priča koje su promenile autora kao umetnika kao i njegov pogled na svet, prikazane su kroz pet nesvakidašnjih instrumenata koji će dati audio i vizuelni feedback posetiocu, gde posetilac postaje jedno sa radom.

Miliseknd je rođen 1998 godine. Njegovi prvi eksperimentalni video radovi imali su uspeha na filmskim konkursima širom Srbije. To mu je pomoglo da bude primećen i pozvan u srednju školu u Kaliforniji, SAD, gde je maturirao. Nastavio je na Santa Monika Koledž, smer filmska produkcija.

Od avgusta 2019. godine, od kada javno objavljuje radove pod imenom Miliseknd, njegovi video radovi su postali viralni na društvenim mrežama. Njegov audio-vizuelni rad “Roksen Eg Čelendž” trenutno broji više od 23 miliona pregleda. Muzika i komponovanje melodija pomoću netradicionalnih metoda poput kombinovanja zvukova koji nastaju od trenja brisanja različitih materijala, lupanja rukama ili rekvizitima o predmete je prepoznatljiv aspekt umetnikovog rada. Njegov audio-vizuelni film Tejst (2019) izabran je kao deo oficijalne selekcije ‘Dam-a’ najvećeg filmskog festivala u Nevadi, SAD, kao i semi-finalni film na Los Angeles CineFest-u. Radovi i intervjui su mu objavljeni na umetničkim i muzičkim sajtovima, u internet i štampanim publikacijama širom sveta, od čuvenog New York Times-a do srpskog Blica. Jedne od najvećih inspiracije su mu Lady Gaga, Marina Abramović i bend Daft Punk, zbog kojih je odlučio da nosi masku. Projekti na koje se trenutno fokusira su produkcija pop, trap i edm muzike i pričanje priča. Živi i stvara aktivno u Los Angelesu.

Umetnik o izložbi:

U okviru izložbe 5 priča predstaviću koncepte koji su promenili mene kao umetnika, mene kao osobu i moj pogled na zemlju u kojoj sam odrastao.
Osećam dužnost da ove priče - odnosno svoje istine - kažem u nadi da će vas one podstaći da postavljate pitanja, razmišljate kritično i ukoliko imate strast za kojom žudite, ali ste u nedomici, da je pratite svim srcem.
U okviru galerije zapazićete objekte napravljene od ogledala. Za svaki objekat (piramidu) uvezana je jedna priča. Svaka priča je obeležena brojem. Svaka sledeća u nizu je rezultat prethodne. Sve zajedno čine jednu celinu. Želim da dok slušate priču vidite sebe. Želim da čujete priču sami, bez drugih uticaja. Gledajte sebe u oči. Vi ste deo priče.

 

 

MOJ IZBOR

Tomislav Peternek, Imre Szabo, Goran Kukić, Nino Rakićević, Željko Sinobad, Igor Mandić

31. januar - 14. februar 2022.

 

viz 6 copy.jpg

 

Kako bi rekla Susan Sonntag - „Fotografija je tanak isečak prostora i vremena.“ Taj  prostor i vreme kroz svoj objektiv zapisali su, po mom mišljenju, fotografi koje sam želela da okupim na jednom mestu da snagom svojih fotografija, biografija i strašću u svom stvaralaštvu potvrde „svet koji su uhvatili oko sebe i izrazili svet u sebi“.
Bezvremeni stil koji pruža crno-bela fotografija najviše doprinosi odražavanju najvišeg stepena apsolutne realnosti i u potpunosti zadržava realističnost scena koje su prikazane. U tome je tajna, ali i lepota crno-belog senzibiliteta.
Kroz ovu izložbu prožeta je prošlost, sadašnjost i budućnost.Mada neki teoretičari govore kako prošlost i budućnost ne postoje i da je sve sadašnjost – sada i ovde. O tome govore ove fotografije - o čoveku, pokretu, ljudskoj snazi, senzualnosti, kontrastu, psihološkom obrtu nevezano za vremensku odrednicu. One su fotografski, činjenični dokaz, ne samo susret fotografa i događaja, one su potvrda jednog vremena i njegovih junaka.
Od „Novogodišnjeg jutra 1961.“Tomislava Peterneka, preko „Quo vadisa...“ Imrea Szaboa, „Liberto 20“ Gorana Kukića, pariskog modnog mirisa Nina Rakićevića, „Ribara“ Željka Sinobada, „Singl mother“ Igora Mandića, sve su one memento mori. “Učestvuju u nečijoj smrtnosti, promenljivosti i ranjivosti“, podvukla bi Susan Sonntag, a ja bih dodala za beskraj, za istoriju, za nezaborav.
Piše: Mia Medaković, novinar

ПОМОЗИТЕ РАД ФОТОГРАФСКОГ ДОКУМЕНТАЦИОНОГ ЦЕНТРА

 https://foto.org.rs/

www.njegovic-photo.com

 

 

SLIKA 2021.

66. saziv Umetničke kolonije Ečka

13. -31. decembar 2021

Violeta

 

Učesnici izložbe: Vladimir Bjeličić, Violeta Vojvodić, Jelena Grujičić, Vuk Ćuk

Selektor i kustos projekta: Sunčica Lambić-Fenjčev.

66. saziv Umetničke kolonije Ečka – Slika 2021. je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Grada Zrenjanina.

Smišljajući kako da „doskočimo“ izazovu, danas tako često korišćenom terminu, koji nam je priredila pandemija tokom 2020. godine, nismo ni pomišljali da nas slična situacija čeka i tokom planiranja saziva umetnika u koloniji i sledeće, 2021. godine. Uslovi malo drugačiji, naizgled opušteniji ili bolje rečeno, poznatiji, ali ipak i dalje su na snazi sve mere opreza propisane epidemiološkim preporukama u prethodnoj godini. Tako smo i ove godine odlučili da je najbolji način održavanja kolonije izlet brodićem po Begeju, koji je, za razliku od prethodnog saziva, produžen na vikend tokom kojeg su umetnici uspeli da se upoznaju i sa okruženjem u kojem se tradicionalno, već 66. put, održava Saziv Umetničke kolonije Ečka – Slika.
Ove godine umetnici se generalno vraćaju svojim umetničkim istraživanjima pa tako Jelena Grujičić ostaje dosledna svom umetničkom preispitivanju uloge žene i majke u današnjem društvu. Kod ostalih umetnika primetno je da njihova razmišljanja u velikoj meri zaokuplja prostor u kojem su boravili – Ečka i Zrenjanin. Izlet brodićem dao je priliku umetnicima da upoznaju ova mesta iz druge perspektive, grad i selo viđeni sa reke, omogućili su umetnicima da uživaju u prelepim pejzažima banatske ravnice, ali i surovim, čak zastrašujućim obrisima napuštenih fabrika nekadašnjeg poznatog industrijskog grada. Takođe, boravak u paviljonu kolonije u parku Kaštela u Ečki pružio im je mogućnost upoznavanja sa lokalnim stanovništvom, istorijom i legendama ovog mesta, a neki su imali priliku i da stvore sopstvenu legendu. Rad Vuka Ćuka zanimljiva je priča ispisivanja lične memorije lutanjem prostorima sela Ečka, reke Begej i Carske Bare. Vladimir Bjeličić re/kreira poznate legende koje se tiču sela i Kaštela u Ečki. Violeta Vojvodić, poreklom iz Zrenjanina, veoma je zainteresovana za budućnost grada u svetlosti aktuelnih dešavanja i govori o značaju voda na ovim prostorima. Nažalost, sveprisutna pandemija ipak je umešala prste i u ovaj saziv pa usled bolesti Mira Odić nije uspela da ovaj „izazov“ realizuje u datom vremenu. Ona će biti specijalni, „kovid“ gost na izložbi učesnika sledećeg saziva „Slika“.
I ove godine saziv umetnika u koloniji „Slika“ reflektovao je sliku društva u novonastalim okolnostima. Posmatranje radova četvoro prisutnih umetnika na izložbi, kao i odsustvo jednog pružaju celovitu sliku jednog mikrosveta koji jeste paradigma naše svakodnevice.
Izložba 66. saziv Umetničke kolonije Ečka – Slika 2021. se održava u skladu sa preporukama u vezi sa aktuelnom epidemiološkom situacijom.

 

VLADIMIR BJELIČIĆ (Beograd,1983.) Aktivan je na polju nezavisne kustoske i umetničke prakse. Zajedno sa Senkom Latinović čini post-kustosku formaciju Vokalno Kustoski Sindrom, jedan je od osnivača dreg kolektiva Efemerne Konfesije i stalni saradnik na projektu u nastajanju #SERGINA, britanske umetnice Elly Clarke. U osnovi njegov rad je baziran na istraživanju reprezentacije telesnosti u digitalnom dobu, prevođenju kustoske prakse kroz performans, kao i na artikulaciji ideja kolektivizma i ravnopravnosti, te jednake raspodele javnih dobara u odnosu na komunikaciju različitih vrsta (čovek i mašina / čovek i biljka).
Rad OBRISI U ZELENILU baziran je na fiktivnom narativu koji nastaje u pokušaju artikulacije legendi vezanih za Kaštel Ečka.

VIOLETA VOJVODIĆ BALAŽ, umetnica i istraživačica u oblasti digitalne humanistike. Umetnički doktorat odbranila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, specijalizirala je menadžment na Evropskoj diplomi za menadžment u kulturi, a trenutno radi na disertaciji Kibernetski modeli Postčoveka: Digitalni umetnički nomadi, na odseku teorije umetnosti i medija FMK, Beograd. Umetničke radove realizovala je u saradnji sa Eduard Balažom u okviru grupe za umetnička i medijska istraživanja Urtica (1999-2011), a 2020. godine pokreće platformu MEMODUCT posthuman.archive u okviru koje sa Eduard Balažom realizuje projekat Velike vode.
Umetničko-istraživački projekat Velike vode tematizuje hidrotehničke radove u Vojvodini (1718-1977) kao kulturno-ekološki specifikum koji predstavlja osnovu za razvoj održivog odnosa prema okruženju.

 

JELENA GRUJIČIĆ (Subotica, 1986.) je vizuelna umetnica, kulturna radnica i majka. Diplomirala je 2011. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na grafičkom odseku u klasi profesorke Biljane Vuković. Članica je udruženja KURS u Beogradu, Klara&Rosa i jedna je od osnivača Centra za savremenu kulturu i umetnost u Subotici. Izlagala je više puta na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Nakon višegodišnjeg boravka u Parizu i Beogradu, 2018. godine se vraća u Suboticu gde trenutno živi i radi.

Jelena Grujičić u svom iskustvu postajanja majkom prikazuje motive Dojilje, otisnute sito štampom na platnu, preko kojih plete vez i pravi tapiseriju, stvarajući apstrahovan simbol umnožen u serijskim ponavljanjima.

VUK ĆUK (Beograd, 1987), vizuelni umetnik iz Beograda. Njegov rad se bavi kapitalističkom logikom, trendovima i tehnologijom, kao i načinima na koji oni oblikuju ljude i prirodu, istražujući nove načine življenja u savremenom društvu. Ćuk koristi različite formate, poput skulpture (kinetičke i statične), instalacija, crteža, digitalne umetnosti i slike. Njegovi radovi su prikazani u kontekstu sledećih odabranih manifestacija i institucija: Sequence Art Festival, Rejkjavik (2019.), 57. Oktobarski salon koji su kurirali Gunar i Danijel Kvaran u Beogradu (2018.), China Art Museum u Šangaju (2017.), Sugarcube Festival u Njujorku (2016.) i Taiyuan Sculpture Symposium u Kini (2016.). Njegovi radovi izlagani su na Oktobarskom salonu 2021. koje su kurirali Ilarija Marota i Andrea Bacin iz kustoske platforme CURA. Ćuk je imao nekoliko samostalnih izložbi u galeriji Zvono u Beogradu, galeriji Ravnikar u Ljubljani (2019.), kao i u Srpskom kulturnom centru u Parizu (2018.). Docent je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je „MAK Museum Recognition Award“ nagrade, nagrade za crtež iz fonda Vladimira Veličkovića, nagrade za slikarstvo „Miodrag Vujačić Mirski“ i nagrade na simpozijumu skulpture u Taijuanu. Na Venecijanskom bijenalu 2019. godine asistirao je umetniku Đorđu Ozboltu pri realizaciji projekta u nacionalnom paviljonu. Živi i radi u Beogradu.
Pri realizaciji radova za koloniju u Zrenjaninu Vuk Ćuk se vodio idejom subjektivnog: ličnih iskustava i utisaka koje sam na koloniji doživeo, kao i naknadno utvrđenih informacija i podataka koji su se sa mojim boravkom ispreplitali.

 

 

 

42. SUSRET AKVARELISTA


U Savremenoj galeriji Zrenjanin od ponedeljka 1. novembra 2021. je otvorena izložba radova nastalih Umetničkoj koloniji Ečka u okviru 42. SUSRETA AKVARELISTA.

Kao jedan od dva saziva koje organizuje Savremena galerija Zrenjanin ove godine po 42. put u Umetničkoj koloniji Ečka organizovani su susreti akvarelista. Od 21. do 23. avgusta u UMETNIČKOJ KOLONIJI EČKA su boravili sledeći umetnici: Marija Avramović i Sam Tvajdejl, Danica Bićanić, Branko Đukić, Aleksandar Rakezić i Marija Šević. Odabrani umetnici u skladu sa savremenim umetničkim praksama sa lakoćom upotrebljavaju različite medije u svom stvaralaštvu, a nije im strano ni izražavanje u tradicionalnim likovnim tehnikama, odnosno u akvarelu. Bez obzira na izbor tehnike u svim radovima poštuju se osnovne karakteristike akvarela kao što su luminoznost, lazurnost, transparentnost i spontanost. Umetnici su posvećeni različitim ličnim i univerzalnim temama, propituju realnost koja nas okružuje, različite društvene fenomene kao i normalnost koja nam je nametnuta, istražuju različite utopijske i distopijske svetove stvarajući prostor za izražavanje različitih kako pitanja i nedoumica tako i saznanja i mišljenja.

Selektori 42. susreta akvarelista su Sava Stepanov i Slavica Popov

Realizaciju kolonije omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin

BIOGRAFIJE UMETNIKA

Marija Avramović (Beograd, 1989) Završila je osnovne i master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Čedomira Vasića. Odlazi na studentsku razmenu 2012.godine u Nansi (Francuska), a nakon završetka master programa u Beogradu (2013) studiranje nastavlja na École Nationale Supérieure des Beaux Arts u Parizu, gde stiče master diplomu 2017. godine. Te godine počinje i saradnju sa Samom Tvajdejlom (Sam Twidale, Hereford, 1988), umetnikom i programerom koji je studirao muziku u Liverpulu. Učestvovali su grupno i samostalno na različitim izložbama i umetničkim događajima, poput : Octobre Numerique (Arl, 2021), Oktobarski Salon (Beograd, 2021.), Muzej Ulm ( Nemačka, 2021.), Luminale Festival (Nemačka, 2020.), U10 (Srbija, 2020.), FILE Festival (Brazil, 2019.), La Villete (Francuska, 2019.), Galerija Novembar (Srbija, 2019.) i druge...
Trenutno žive na relaciji Pariz - Beograd.

Danica Bićanić (Novi Sad, 1985), master studije vajarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završila je 2010. godine u klasi prof. Gordane Kaljalović. Trenutno je apsolventkinja doktorskih studija likovnih umetnosti na istoj Akademiji. Aktivno nastupa od 2006. godine. Imala je četrnaest samostalnih i više grupnih izložbi i drugih nastupa kod nas i inostranstvu (Rumunija, Bosna i Hercegovina, Velika Britanija, SAD, Bugarska, Rusija, Grčka, Austrija, Nemačka, Hrvatska, Slovenija). Dobitnica je nekoliko nagrada. Od 2011. radila je na mnogobrojnim projektima u oblasti kulture, a od 2017. je članica Predsedništva i koordinatorka programa Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Živi i radi u Novom Sadu, u statusu samostalne umetnice.

Branko Đukić, (Zrenjanin, 1966) Završio Akademiju Umetnosti u Novom Sadu 1995, a magistrirao na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu 2004. godine. Član je ULUS-a od 1997, a ULUPUDUS-a od 2005. godine. Dobitnik je prve nagrade za crtež na bijenalu jugoslovenskog studentskog crteža 1995. godine. Samostalno je izlagao preko dvadeset puta u zemlji i inostranstvu, a preko sto puta na raznim kolektivnim izložbama. U svom stvaralaštvu oprobao se pored tradicionalne slike i crteža u mnogim drugim medijima poput videa, instalacija kao i u ilustraciji i stripu. Ilustracije je objavljivao u svim značajnijim novinama u regionu kao što su „Nin“, „Delo“, „Politika“... Na tim iskustvima , on svoju likovnu poetiku zasniva uranjajući u opštu estetiku stripa njegovih tipoloških osnova i likova i dolazi do pozicije koja svesno i namerno ne napušta stripovani svet ali ga naglo preobraća u neku vrstu repeticije iskustvenosti opšteg moderniteta i tragova umetničkih sloboda koje je iznedrila umetnost dvadesetog veka. Od 2008. uređuje i vodi festival „STRIPOLIS“ kao i istoimeni časopis koji je posvećen internacionalnom autorskom stripu.

Aleksandar Rakezić (Kraljevo, 1995) Masterirao je 2020. godine na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milete Prodanovića. Trenutno je prva godina doktorskih umetničkih studija, smer slikarstvo, Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Stipendista je francuske Vlade, te je zimski semestar 2019/2020. godine proveo na Visokoj školi za lepe umetnosti u Parizu. Aleksandar se široj javnosti predstavio prvom velikom samostalnom izložbom « JA ZNAM ZA JEDNU TUGU SA MIRISOM ANANASA » u umetničkom prostoru U10, februar - mart 2020. Među brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu se ističu: „VOYAGE,VOYAGE“ u Galeriji Šira u Zagrebu, Hrvatska (maj 2021.), „Privatna vrednost 2“ u rezidenciji ambasadora Švajcarske (jun 2019.) i dve izložbe na Visokoj školi lepih umetnosti Parizu (januar 2020.) Aleksandar je autor projekta saradnje sa Vojnom akademijom „Bam!Bam!Vrlo dobro! – umetnost u Vojsci“, predstavljenog u galeriji Reflektor, Užice (maj 2021.). Pored spomenutog projekta, Aleksandar je inicijator i autor multimedijalne izložbe „ΑΝΑΣΤΑΣΙΑ“ u Centru za grafiku i za vizuelna istraživanja, Beograd (februar 2021.), zatim „5 iz 6“, prve studentske izložbe u Galeriji FLU (januar 2019.), i kustoskog projekta „KO IMA KLjUČ? / QUI A LA CLÉ?“, na Visokoj školi lepih umetnosti u Parizu (januar 2020.). Aleksandrov rad je pohvaljen od strane Fondacije Veličković (2019.) i NIŠ Art fondacije (2018.). Njegova dela se nalaze u privatnim umetničkim kolekcijama u Nemačkoj, Švedskoj i Francuskoj. Živi i studira u Beogradu.

Marija Šević (Aranđelovac, 1987) Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2011. godine. Usavršavala se na Akademiji lepih umetnosti u Monpeljeu, i kao stipendista francuske vlade boravila je na Akademiji lepih umetnosti u Parizu u klasi profesora Kloda Kloskija i Džejmsa Rajlija. Suosnivač je Umetničkog prostora i kolektiva U10 gde od 2012. godine radi na uređivanju programa. Učestvovala je na samostalnim i grupnim izložbama kao što su: IN THE NIGHT, WILL YOU FOLLOW ME?, SAAS London, (London, 2019); Balkan Party, galerija MAC (Rim, 2017); HETEROTOPIA, Srpski paviljon (London, 2017); Unsafe Colors, Studio 106 L.A. (Los Anđeles, 2016); (PARA)MATTERS OF PERCEPTION, Project Space Festival, Uqbar (Berlin, 2016); Parallel Vienna (Beč, 2015); LISTE – Art Fair Basel (Bazel, 2015); Synthèse, Francuski kulturni centar (Beograd, 2015); Giorni Felici, Casa Testori (Milano, 2014); It's hard to be..in time, 47. BITEF, Geozavod (Beograd, 2013); Na Cidade Deserta, Alliance Française (Brazilija, 2013). Živi i radi u Beogradu.

 druzba

 

 

 

14. BIJENALE AKVARELA

20. septembar – 28. oktobar 2021.
otvaranje izložbe: ponedeljak, 20. septembar u 19 časova

lokacije: Savremena galerija Zrenjanin i javni prostori u centru grada (Trg slobode, ulica Kralja Aleksandra I Karađorđevića i haustori koji povezuju ovu ulicu sa Gimnazijskom ulicom)

Neverovatne (ne)mogućnosti: zamišljanje institucije budućnosti

Umetnice i umetnici:

Nora Mesaroš, Jelena Nikolić, Kristina Nikolić, Slavica Obradović, Tamara Spalajković i radna grupa projekta COMMONS – Zamišljanje institucije budućnosti: Pavle Banović, Bogdan Čontoš, Bogdan Đukanović, Aleksandar Saša Jeremić, Katarina Jovanović Alfa, Katarina Kostandinović, Luka Ličina, Nemanja Milenković, Zorica Milisavljević, Selman Trtovac, Vanja Žunić

Autorka i selektorka:
Katarina Kostandinović

PROGRAM MANIFESTACIJE:
6 – 20.09. Provera terena

Umetnici – učesnici 14. bijenala akvarela samoorganizovano borave u Zrenjaninu i pripremaju izložbu kao i diskurzivni program koji će se prirediti neposredno pred otvaranje i tokom trajanja izložbe.

20. 09. Otvaranje izložbe 14. bijenala akvarela
“Neverovatne (ne)mogućnosti: zamišljanje institucije budućnosti“

Program otvaranja:
19 časova – otvaranje izložbe, Savremena galerija Zrenjanin
19.30 časova – obilazak izložbe u salonu Savremene galerije Zrenjanin i u javnom prostoru centra grada
20.30 čas – koktel, salon Savremene galerije Zrenjanin

2 – 23. 10. Subotom u Galeriji

Svake subote u podne tokom trajanja izložbe biće organizovano vođenje kroz izložbu, razgovori sa umetnicima i drugi programi uz izložbu.

Reč autorke/selektorke:

„Neverovatne (ne)mogućnosti: zamišljanje institucije budućnosti” naziv je izložbe 14. bijenala akvarela u Zrenjaninu koji ove godine beleži trideset godina postojanja. Posmatrajući Bijenale kao instituciju, razmišljajući o njegovoj dugogodišnjoj tradiciji, iskustvu unutar šireg konteksta bijenalnih izložbi i savremene umetničke prakse u Srbiji, te o društvenim prilikama i lokalnim specifičnostima mesta u kom se održava – izložba, aktivnosti i radovi umetnika fokusiraju se na javni prostor grada i interakciju sa lokalnom zajednicom. Bijenale akvarela je uvek nastojalo da prikaže različite pristupe ovoj tehnici, od tradicionalnog do eksperimentalnog i višemedijskog, tako i izložba 14. izdanja manifestacije može jezikom/terminologijom medija da objasni svoju nameru, ključnim rečima poput: transparentnost, poroznost, ispiranje, razlivanje, rastvorivost, prelivanje…
Kako je fokus izložbe na javnom prostoru u centru Zrenjanina – trgovi, haustori, fasade, izlozi – izazov umetnicima biće aktivnosti u javnom prostoru, interakcija sa kulturnom zajednicom, razmišljanje o načinu da se ona uključi u proces zamišljanja institucije budućnosti (koji se ne odnosi samo na ovu izložbu); institucije čiji su zidovi porozni i fleksibilni da primi aktiviste, kulturne radnike, umetnike i publiku. Konceptom izložbe pažnja se skreće sa akvarela na bitna problemska pitanja unutar političkog, društvenog i kulturnog života u kom kreiramo umetnost, prikazujemo je i komuniciramo sa njom. Da li i na koji način umetnost transformiše javni prostor, kako javni prostor transformiše umetnost? Kako ćemo komunicirati ideje kroz umetnost u javnom prostoru na način koji je svima razumljiv? Kako koristimo umetnički jezik ili umetnički prostor? Kako rečima da oblikujemo našu stvarnost kada značenje proističe iz procesa razumevanja prostora koji reči zauzimaju ili u kom odjekuju? Kako se baviti Bijenalom akvarela u vremenu lokalne krize vodnih resursa i vodosnabdevanja u Zrenjaninu? Kako i s kim zamišljati institucije budućnosti, kako ih činiti, oblikovati i graditi? Kako ih učiniti transparentnim i pristupačnim?
Suprotno projektnom razmišljanju i planiranju, izložba nastaje iz pozicije nesigurnosti i osetljivosti prema lokalnom kontekstu, ona nema jasnu misiju i viziju sem želje da se sa njom komunicira. Kroz samoorganizovanu dvonedeljnu rezidenciju od 6. do 20. septembra grupa umetnica i umetnika radiće na osmišljavanju radova, postavke i diskurzivnog programa koji će pratiti izložbu. Katalog izložbe činiće beleške i dokumentacija procesa nastajanja izložbe i tekstovi umetnika.
Naziv izložbe 14. bijenala akvarela u Zrenjaninu je delom preuzet iz naziva prvog izdanja projekta COMMONS: „Zamišljanje institucije budućnosti”, čija je autorka Katarina Kostandinović, a koji se realizuje na poziv Goethe-Instituta u Beogradu. Proces „Zamišljanja institucije budućnosti” i aktivnosti grupe započeti su u novembru 2020. godine kada se formirao kolektiv/radna grupa koju čine umetnici i kustosi, a osnove za razvoj nastupajućih faza projekta ili prve teze za kostur institucije budućnosti rodile su se kroz sastanke zatvorenog tipa, upoznavanjem i uspostavljanjem prostora za diskusiju, kritiku i nesmetanu razmenu.

Realizaciju izložbe 14. bijenala akvarela omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Grad Zrenjanin.

Izložbu je podržaoGoethe-Institut Srbija.

14. bijenale akvarela se održava u skladu sa preporukama u vezi sa aktuelnom epidemiološkom situacijom.

 14bijenale

 

 

 

 

6. saziv Umetničke kolonije Ečka - Slika 2021.

10-12. septembar 2021

 
66. saziv umetnika u Umetničkoj koloniji Ečka „Slika 2021.“ obuhvata boravak i rad petoro istaknutih savremenih vizuelnih umetnika koji će razmatrati i preispitivati pojam slike u različitim kontekstima i medijima.
Umetnici će imati priliku da sami odaberu temu kojom će se baviti u svojim radovima, odnosno mogućnost da predstave ono što ih je najviše inspirisalo i podstaklo na rad u Ečki, njenom okruženju i kroz druženje i razmenu iskustva sa ostalim učesnicima kolonije.
Učesnici ovogodišnje kolonije „Slika 2021.“ su: Violeta Vojvodić, Mirjana Odić, Jelena Grujičić, Vuk Ćuk i Vladimir Bjeličić.
Selektor i kustos projekta je Sunčica Lambić-Fenjčev.
Izložba radova nastalih u koloniji biće održana u Savremenoj galeriji Zrenjanin decembra 2021. godine.

 

 

Vesna Perunović
FRAGMENTI CELINE

02. – 26. avgust 2021.

 
U ponedeljak, 2. avgusta 2021. godine u 19 časova biće otvorena izložba kanadske umetnice srpskog porekla Vesne Perunović pod nazivom „Fragmenti celine“.

Serija radova iz opusa “Fragmenti celine” istražuje intimne i društvene odnose koristeći se metaforom „slomljenog tanjira“. Radovi na izložbi se bave arhetipovima, pojmom fragmentacije i jedinstva, krhkosti i izdržljivosti, reflektujući kako naš lični, tako i kolektivni odnos prema krizi i ključnim problemima sa kojima se danas suočavamo. Kroz dvostruku prizmu ličnog i političkog, rad se bavi strategijama rekonstrukcije, obnavljanja i restauracije onoga što je oštećeno, razrušeno i uništeno.

Rad Vesne Perunović se bavi pitanjima doma, izmeštanja, temama mobilnosti i granica. Rođena i obrazovana u bivšoj Jugoslaviji, Vesna Perunović se kasnih osamdesetih godina iselila u Toronto, Kanada. U svojoj umetničkoj praksi Vesna Perunović često inkorporira crtež, skulpturu, slikarstvo, video i performans i prezentuje ih kao slojevitu interdisciplinarnu instalaciju. Njen rad se bazira na vlastitom iskustvu stečenom kroz žensku perspektivu i ličnih narativa – kulturnog izmeštanja, tranzicije i asimilacije, kao i identiteta posmatranog u odnosu na širi društveni i politički kontekst. Njena umetnička praksa se bavi diskursom između linije i forme, figuracije i apstrakcije. Rad Vesne Perunović kostantno oscilira između mesta i prostora, javnog i privatnog, materijalnog i nematerijalnog. U karijeri koja traje vise od trideset godina Vesna Perunović je izlagala na više od 150 grupnih i samostalnih izložbi širom sveta.

Otvaranje Perunovic

 

Seoski predeo DRAGOSLAVA STOJANOVIĆA SIPA

Izložba radova Dragoslava Stojanovića Sipa (1920-1976)
iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin

Autor i kustos izložbe Slavica Popov

Primenjeni i likovni umetnik Dragoslav Stojanović Sip (1920-1976) je Vojvodini, svom zavičaju, ostao privržen kako motivima koje je crpeo iz vojvođanskog predela, tako i učešćem u likovnom životu vojvođanskih kolonija. U periodu od 1956. do 1973. u Umetničkoj koloniji Ečka boravio je 16 puta i za kolekciju Savremene galerije Zrenjanin ostavio 14 radova. U Zrenjaninu je 1967.g. uradio i vitraže u svečanoj sali Zgrade društveno-političkih organizacija (zgrada Komiteta, Bioskop Cinema) i zalagao se za bolјu saradnju razvijene zrenjaninske industrije i umetnosti. Takođe je omogućio jednoj muzejskoj ustanovi da stvori svoj jasan i prepoznatlјiv vizuelni identitet kreirajući logo za Savremenu galeriju Zrenjanin. U njegovim radovima se primećuje kolebanje između čiste geometrijske apstrakcije i stilizovane figure dok ih sve povezuje potreba za uspostavlјanjem ritma. U tematskom smislu njegovi radovi neguju, bez obzira na medij, sa jedne strane oblike čiste geometrije sa čisto bojenim površinama, a sa druge strane sećanje na predmetni svet odnosno predele Vojvodine i fasade seoskih kuća.

Izložba 13 radova Dragoslava Stojanovića Sipa bila je otvorena u Salonu Savremene galerije Zrenjanin maja 2015. godine ali je tada zbog vanrednih okolnosti nakon nedelјu dana bila zatvorena.Sada će publika ponovo imati priliku da vidi njegove radove kao i sliku SEOSKI PREDEO nastalu 1956.godine na Prvoj koloniji u Ečki koja se prilikom realizacije izložbe 2015. godine vodila kao nestala a koja je vraćena 2019. godine Savremenoj galeriji Zrenjanin.

Dragoslav Stojanović Sip je rođen 1920. godine u Petrovaradinu, a ranu mladost proveo je u Subotici i Novom Sadu gde je prve kontakte sa slikarstvom stekao preko Petra Dobrovića, Ivana Tabakovića i Milana Konjovića. Pre nego što je upisao Akademiju u Beogradu (1940) pohađao je pripremnu nastavu u atelјeima Stevana Bodnarova i Mladena Josića, a na Akademiji profesori su mu bili Toma Rosandić,Mihailo Petrov, Jovan Bijelić i Milo Milunović. Diplomirao je 1947. godine na odseku za slikarstvo kod profesora Mila Milunovića, a potom dve godine pohađao specijalni tečaj grafike kod profesora Mihaila Petrova. Bio je profesor Fakulteta primenjenih umetnosti i rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivača Grafičkog kolektiva u Beogradu (1949). Bio je urednik časopisa Lik (1950) i predsednik ULUPUDS-a gde je organizovao manifestaciju Zlatno pero (1958). Za života je imao 12 samostalnih izložbi u periodu od 1951. do 1974. godine, a izlagao je na brojnim izložbama ULUS-a ,Oktobarskog salona, Trijenala jugoslovenske umetnosti, vojvođanskih kolonija (Ečka, Bačka Topola,Bečej, Senta). Dobitnik je nagrade Forum 1968. godine i Oktobarske nagrade grada Beograda 1971.godine.

Otvaranje SIP

 

FANTASTIKA

izbor iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin

12. maj – 23. jun 2021.

Izložba se realizuje u okviru manifestacija:
Muzeji za 10 (12. – 18. maj 2021.)
Evropska noć muzeja (15. maj 2021.)

Zvanično otvaranje izložbe, ponedelјak, 17. maj 2021. u 12 časova

Kroz zbirku Savremene galerije Zrenjanin (osnovana 1958. godine) koja čuva umetnička dela nastala uglavnom u Umetničkoj koloniji Ečka (osnovana 1956. godine) može se dobiti uvid u modernu i savremenu srpsku i šire umetnost jugoslovenskog umetničkog prostora od sredine pedesetih godina 20. veka pa sve do danas. Naročito su tokom početnih godina od osnivanja kolonije od 1956. do 1964. godine, koje su bile ispunjene optimizmom i entuzijazmom kako stvaranja novog posleratnog društva u celini, tako i umetnika pojedinačno, u Umetničkoj koloniji Ečka aktivno učestvovala neka od najznačajnijih umetničkih imena sa ovih prostora koja su formirala umetničku atmosferu tog vremena. Nakon pedesetih godina 20. veka koje su bile obeležene umetničkim previranjima i borbom umetnika za oslobađanjem umetničkog rečnika od tada nametanih socrealističkih dogmi, tokom šezdesetih godina prošlog veka aktuelne tendencije u umetnosti kreću se sve više prema apstrakciji. Međutim, u tom periodu javlјaju se pojedinačni umetnici koji su nastojali da obnove figuraciju u umetnosti, da u umetnost vrate temu i naraciju često se ugledajući na klasične postulate i ideale koje je u umetnosti ostavila renesansa izražavajući se kroz fantastiku „u okviru jednog reformisanog nadrealističkog programa“ (M.B.Protić) koji je težio da iskustvo stvarnog sveta predstavi kroz metaforu, metafiziku, kao tajanstveno, zagonetno. Miodrag B. Protić u svom delu „Srpsko slikarstvo XX veka“ smatra da „Koren fantastike šeste i sedme decenije jeste i u prirodnom uticaju nadrealizma ... Jer, više nego za svoje profesore, mladi slikari bili su vezani za svoje prijatelјe pesnike i esejiste vaspitane nadrealističkom lektirom... Usvajajući fantastiku i jedan reformisani nadrealistički program, oni su se sve kritičkije određivali prema osnovnim idealima šeste decenije.“

Izložba prezentuje dela nastala od sredine 50-tih do kraja 80-tih godina prošlog veka koja prikazuju imaginarne, fantastične svetove umetnika ili se na radovima mogu prepoznati elementi fantastičnog. Iako uticaji koji podstiču ovo stvaralaštvo potiču iz perioda istorijskih avangardi 20-tih i 30-tih prošlog veka, vrlo često ono ne uspostavlјa jasne veze sa njima. Na izložbi su predstavlјena dela umetnika od kojih su neki imali jasnu ideju o tome da uvode fantastiku u svoja dela i priznavali uzore istorijskih avangardi u svetu i kod nas, dok su neki od predstavlјenih autora na sebi svojstven način došli do svog ličnog umetničkog izraza koji možemo povezati za fantastikom. Predstavlјena su dela sledećih umetnika: Ivana Tabakovića, Igora Vasilјeva, Milana Popovića, Siniše Vukovića, Svetozara Samurovića, Zorana Petrovića, Aleksandra Lukovića, Lazara Vujaklije, Ksenije Divjak, Bogolјuba Ivkovića, Nikole Jandrijevića, Stevana Maksimovića, Tivadara Vanjeka i Rudolfa Brkića.
Autor i kustos izložbe je Sunčica Lambić-Fenjčev, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.
Realizaciju izložbe omogućili Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.

Otvaranje Fantastika

 

 

SLUČAJNI PEJZAŽI

ARTTERROR -Milica Lapčević i Vladimir Šojat

19. april – 6. maj 2021.

„Na početku XXI veka, o romantizmu govorimo kritički - smatrajući ispraznim sanjivu utonulost u prirodu, u šume pune divljači, čistih potoka i različitih oblika života, te egzistencijalističku identifikaciju sa „divljim predelima“, i konačno, meditaciju zasnovanu na osećanjima, slutnjama i raspoloženjima. Romantičarski „beg iz civilizacije“ skoro da više nije uopšte moguć. Ni putem neposredne čulne percepcije, a još manje izlaskom iz mreže informacija, aplikacija, elektronske povezanosti kao i potrošačke kontekstualizacije većine parametara naših života.

U poslednjim dekadama možemo govoriti i o sve moćnijoj tehnologiji reprodukcije realnosti koju postavljamo između sebe i svih, a naročito estetski „lepih“ prizora iz prirode. Bizarno koncipirana odstupanja od ove prakse spadaju u domen radikalnih (trekking, hiking, wild life, adrenaline, extreme, air) avantura. Dok kompulsivno prikupljamo digitalne informacije o događaju u kome učestvujemo u realnom vremenu, lišeni smo, izolovani, odsečeni od slabih preostalih impulsa iz unakažene, zatrovane, eksploatisane prirode podvrgnute različitim svesnim i slučajnim procesima i posledicama ljudskog delovanja.
Tragamo za trenutkom koji bi bio verodostojan, ispunjujući, uranjajući, a umesto toga neurotično zaglavljeni u očekivanju „beležimo“ trenutke u kojima je naše povezivanje sa pejzažom - izostalo.“

(odlomak iz autorskog teksta „Slučajni pejzaži“, Umetničke asocijacije artterror)

Umetničku asocijaciju artterror čine vizuelna umetnica i novinar u kulturi Milica Lapčević i filmski montažer i producent Vladimir Šojat. Delovanje ove umetničke grupe u zajedničkim projektima bazira se na principu nezavisne, otvorene platforme multidisciplinarnosti i eksperimenta, u traganju za različitim konceptualnim i kompozicionim rešenjima (pokretne) slike. Većina video radova se bazira na poetsko-performativnim zabeleškama u kojima su često sami autori izvođači, uz vizuelno i simboličko promišljanje kontroverznih društvenih i filozofskih pitanja. Autori uvode angažovane, kritičke i ironične načine obrade tema, kao i refleksivno posmatranje uzajamnog stvaralačkog i ličnog odnosa.

Pored nekoliko video instalacija, artterror se, u periodu od tri decenije, predstavio na velikom broju festivala i izložbi u zemlji i inostranstvu: u Stokholmu, Geteborgu, Njujorku, Parizu, Desau, Firenci, Londonu, Sofiji, Atini, Solunu, Vigou, Ljubljani, Novom Sadu, Beogradu, Vršcu, Podgorici, Klermon Feranu, Moskvi, Kelnu, Oslu, Vroclavu, San Francisku, Pasadeni i Bergenu. Video “Chromo.zones” ovenčan je nagradom “Spynx” na festivalu “Video Medeja“ u Novom Sadu. Slike i video radovi se nalaze u kolekcijama u Briselu, Stokholmu i Malmeu, STV2 – Stokholm, Švedska, kao i u MSUB Beograd. Retrospektive artterror produkcije održane su u Muzeju jugoslovenske kinoteke, u SKC-u u Beogradu, kao i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Godine 1997., 1998., 1999., 2003., 2007. i 2017. kratki i eksperimentalni filmovi i video radovi prikazani su na Martovskom festivalu dokumentarnog, kratkometražnog, animiranog i eksperimentalnog filma u Beogradu.

 

Umetničku asocijaciju artterror čine vizuelna umetnica i novinar u kulturi Milica Lapčević i filmski montažer i producent Vladimir Šojat. Delovanje ove umetničke grupe u zajedničkim projektima bazira se na principu nezavisne, otvorene platforme multidisciplinarnosti i eksperimenta, u traganju za različitim konceptualnim i kompozicionim rešenjima (pokretne) slike. Većina video radova se bazira na poetsko-performativnim zabeleškama u kojima su često sami autori izvođači, uz vizuelno i simboličko promišljanje kontroverznih društvenih i filozofskih pitanja. Autori uvode angažovane, kritičke i ironične načine obrade tema, kao i refleksivno posmatranje uzajamnog stvaralačkog i ličnog odnosa. U okviru stvaralaštva artterrora referentne teme su i odnos prema prošlosti (totalitarizmu), rekontekstualizacije avangardnih ideja i težnji, specifičan montažerski postupak, semiotička istraživanja sekvenci iz filmske i muzičke istorije, tranzicije poezije i vizuelnih struktura te različite reprezentacije tela.
Pored nekoliko video instalacija, artterror se, u periodu od tri decenije, predstavio na velikom broju festivala i izložbi u zemlji i inostranstvu: u Stokholmu, Geteborgu, Njujorku, Parizu, Desau, Firenci, Londonu, Sofiji, Atini, Solunu, Vigou, Ljubljani, Novom Sadu, Beogradu, Vršcu, Podgorici, Klermon Feranu, Moskvi, Kelnu, Oslu, Vroclavu, San Francisku, Pasadeni i Bergenu. Video “Chromo.zones” ovenčan je nagradom “Spynx” na festivalu “Video Medeja“ u Novom Sadu. Slike i video radovi se nalaze u kolekcijama u Briselu, Stokholmu i Malmeu, STV2 – Stokholm, Švedska, kao i u MSUB Beograd.
Retrospektive artterror produkcije održane su u Muzeju jugoslovenske kinoteke, u SKC-u u Beogradu, kao i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Godine 1997., 1998., 1999., 2003., 2007. i 2017. kratki i eksperimentalni filmovi i video radovi prikazani su na Martovskom festivalu dokumentarnog, kratkometražnog, animiranog i eksperimentalnog filma u Beogradu. Umetnički prostori u kojima su prikazani radovi iz artterror produkcije su između ostalih: PS.1 The Kitchen (Njujork), Moderna Museet (Stockholm), Centre Georges Pompidou (Paris), Bauhaus (Dessau), WRO (Wroclaw), Gradska galerija (Ljubljana), Fylkingen (Stockhom), Stazione Leopolda (Firenza), Landmark (Bergen), Vue Leicester Square (London), Pasadena Museum of American Art (Pasadena), ICA (San Francisco) i drugi. Najpoznatiji naslovi video, kratkih i ekperimentalnih radova asocijacije artterror su: ”Shadows look very different today”, ”Platstadt”, ”Death of Mrs. Lenine”, ”Fiskarens drom om rikedom”, ”Angel of tomorrow”, ”Faces of love”, ”Mechanique folie”, ”Bus stop to heaven”, ”Movements maritimes”, ”St. Famine”, “Twinkle twinkle little star”, “How… (history of world: confusion)”, “Alter peace (native)”, ”Chromo.zones”, “H-eaven”, ”Away from home”…

Milica Lapčević, rođena u Beogradu, Jugoslavija. Studirala je na Univerzitetu u Bergenu, Norveška, (istorija umetnosti), Filološkom Fakultetu u Beogradu (anglistika), diplomirala na FLU, (odsek slikarstva). Postdiplomske studije je pohađala na Kraljevskoj Akademiji (Kongl. Konsthogskolan), Stokholm, Švedska na Departmanu za video i nove medije. Osnivač je i član nezavisne umetničke asocijacije artterror film & video od 1989. godine. Članica ULUS-a. Autor i urednik radijskih emisija iz kulture na radiju Studio B od 2001. godine. Bavi se fotografijom, filmom, videom, instalacijama i proširenim medijima, likovnom kritikom, esejistikom i poezijom.
Vladimir Šojat, rođen u Zemunu, Jugoslavija. Diplomirao je na FDU, Beograd, na odseku filmske i TV montaže. Dobitnik je studentske nagrade “Slavko Vorkapić”. Postdiplomske studije pohađao je na istom fakultetu. Član je UFUTVS od 1988, kao i DOK Srbija od 2016. Osnivač je i član nezavisne umetničke asocijacije artterror film & video od 1989. godine. Radio je kao montažer i član promo-tima na RTV B92 od 2001. godine. Osnivač je producentske kuće Frakcija, 2015. Bavi se teorijom i istorijom filma, kroz predavanja i eseje.


Recentne faze umetničkog rada asocijacije artterror posvećene su oglednom “demontiranju” prethodno produkovanih filmskih ili video celina, ka novim prostornim sekvencama koje se realizuju u galerijskom prostoru. Na ovaj način, proširivanjem polja vizuelnog, uz dekonstruisane elemente narativa, sekvence postaju samostalni nosioci novih značenja, uvodeći gledaoca u jedinstvene vremensko - prostorne relacije mogućih doživljaja i tumačenja.

Sledeća faza dekonstrukcije planirana je tokom 2022./23., u kojoj će istraživanje biti usmereno na objekte u realnom vremenu i prostoru, tzv. materijalizacije slike. Retroaktivno istraživanje u okolnostima naglašenih promena paradigmi naše epohe, sledeći je korak ka uspostavljanju višeg nivoa artikulacije tema i ideja kojima smo se bavili tokom proteklih decenija.

 

Randomscapes

 

 

 

RASTKO STEFANOVIĆ

29.03. - 15.04.2021.

VERA ICONA – INTIMNA TRANSPOZICIJA SAKRALNE SLIKE

-U mom dosadašnjem stvaralaštvu najčešći motiv bio je ljudski lik, žanrovski najčešće dat u formi portreta, figure, akta ili sakralne slike. Manipulacijom ustaljenim formalnim i značenjskim karakteristikama tih žanrova pokušao sam sada da dođem do novog konteksta i novih značenja, a radovi pred vama rezultat su doktorskog umetničkog projekta u kojem sam, teorijski i praktično, istraživao i ispitivao odnose portreta i sakralne slike i njihovo trasnponovanje kroz lično poigravanje odnosima forme i značenja likovnog dela. Koristeći strategije prezentacije i oslanjajući se na pouke istorije ali i iskustvo novih medija, pokušavam da za sebe pronađem formu kojom mogu da predstavim savremene protagoniste, a koja bi bila svevremena, stara koliko i nova i koja bi mogla da preispita, sugeriše ili simulira ikoničnost i “idoličnost“ ljudskog lica i tela uz konstantno traganje za lepim i uzvišenim, istakao je umetnik povodom predstojeće izložbe.

Rastko Stefanović je rođen 1978. u Zrenjaninu. Diplomirao je slikarstvo (2004) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Magistrirao je na istoj Akademiji umetnosti (2009) na Studijskom programu crtanje, sa radom pod nazivom “Zaustavljanje sudbine” kod profesorke Višnje Petrović. Trenutno je apslovent na Doktorskim studijama likovnih umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Otvaranje RAstko

 

 

 

Mirjana Đošić
15.03 - 25.03.2021.

Iluzije

Iluzija predstavlja obmanu čula, pri čemu se neki predmet zapaža drugačije nego što on izgleda u stvarnosti. Iluzije mogu uključiti sva čula, ali najčešće zahvataju vizuelna.

U svom radu koristim ogledalo, kao i oči kao neku vrstu ogledala, da stvorim sopstveni prostor koji ne mora nužno biti i reflekija stvarnog prostora koji mislite da posmatrate. Moj prostor predstavlja savremeno „ogledalo“ koje je povezano sa montiranom slikom stvarnosti koju svi pažljivo kreiramo o sebi na društvenim mrežama. Suptilnim intervencijama u okviru svog umetničkog stvaralaštva pokušavam da ukažem na promene kojima smo izloženi u okviru dinamičnih socijalnih i političkih kretanja savremenog društva. U svojim radovima, koje izvodim u različitim tehnikama, komponujem rasute fragmente privatne i javne svakodnevice. Ove slike samo na naizgled odišu mirom i tišinom, ali u isto vreme kriju određenu nedoslednost koja se ne slaže sa našim uobičajenim očekivanjima.

Dugo se bavim proučavanjem lica, očiju i usana,  kao i zamrznutim trenucima koja ta lica predstavljaju u vremenu i prostoru. Sledim sopstvenu iluziju koju pokušavam da predstavim kao istinu i trudim se da zbunim vas, posmatrače, i navedem vas da mi poverujete.

Biografija

Mirjana Đošić je rođena 31.01.1981. u Trsteniku. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, završila je 2005. godine u klasi profesorke Anđelke Bojović. Doktorirala je kod istog profesora 2015. godine. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 2006. godine. Status samostalnog umetnika ima od 2009. godine.
Imala je sedamnaest samostalnih izložbi i preko pedeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Aytor je dva murala u Beogradu- na železničkoj stanici Prokop i Fakultetu dramskih umetnosti. Godinama je voditelj Zimskih i Letnjih radionica slikanja za decu u organizaciji „Prijatelja dece Beograda“ pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda.
Jedna je od direktora privatne škole Pero Art Centar, koja se već deset godina bavi edukacijom odraslih i dece u oblasti umetnosti.

Nagrade:

2012. Dobitnica Prve nagrade za istaknuti doprinos u savremenom srpskom slikarstvu, povodom Revijalne izložbe slikara Srbije održane u umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Beograd

Samostalne izložbe:

2020. Umetnička galerija, Kruševac
2018. Kuća kralja Petra, Beograd
2015. Galerija Biblioteke grada Beograda, Beograd
2015. Galerija FLU i Izlozi, Beograd
2013. Galerija Progres, Beograd
2012. Kulturni centar Novi Sad, Novi Sad
2012. Galerija 55 Niš, Niš
2012. Galerija Kulturnog centra Vršac, Vršac
2011. Galerija Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd
2011. Galerija Kuće Vojnovića, Kulturni centar, Inđija
2011. Dunavski umetnički izlog, hol kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o. ,Beograd
2010. Galerija „ Mostovi Balkana”, Kragujevac
2010. Galerija Doma kulture Trstenik, Trstenik
2010. Galerija „Blok”, Novi Beograd
2010. Galerija „Qucera”, Rakovica, Beograd
2010. Likovni salon Doma kulture Čačak, Čačak
2009. Galerija Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd
2008. Galerija Zadužbine Ilije M.Kolarca, Beograd

Važnije izložbe:

2019. Festival Devet, stara Ciglana, Beograd
2019. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2018. Festival Devet, stara Ciglana, Beograd
2017. Salon u Oktobru, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2017. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2017. Izbor, Galerija ULUS, Beograd
2016. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2012. Revijalna izložba slikara Srbije, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2012. Prva beogradska likovna kolonija Galerije Pero, Galerija Opštine Vračar, Beograd
2012. „Izložba mladih “, „Niš Art Foundation “, Niš, Beograd i Novi Sad
2012. III Bienale međunarodne izložbe slika malog formata, Galerija Otvorenog Univerziteta, Subotica; Galerija Biblioteke „Sarvaš Gabor”, Ada; Art Gallery, Bačka Topola; Gradski muzej, Sombor; KIC Lukijan Mušicki, Temerin; Galerija „Dobo Tihamer“, Kanjiža; Galerija likovne umetnosti i Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad; Velika sala Kulturnog doma u Feketiću; Opštinski kulturni centar- Galerija „Meander“, Apatin; Gradsko pozorište, Bečej; Gradski muzej Senta, Senta
2012. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2011. Grupna izložba crteža, Galerija srednje škole „Mladost”, Petrovac na Mlavi
2010. Grupna izložba crteža FESTUM, Studentski kulturni centar, Beograd
2010. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2009. 51.oktobarska izložba, Narodni muzej, Kruševac
2009. Grupna izložba crteža, Galerija Feniks, Beograd
2009. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2008. Godišnja izložba, Galerija Zadužbine Ilije M.Kolarca, Beograd
2008. Grupna izložba crteža u kampanji „Karakterom protiv nasilja“, program „Murali“, Beogradski izlozi, Beograd
2008. Grupna izložba crteža u kampanji „Karakterom protiv nasilja“, program „Murali“, Galerija Grafičkog kolektiva, Beograd
2008. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2008. Grupna izložba crteža u kampanji „Karakterom protiv nasilja“, program „Murali“, Izložbeni prostor „Citroen“-a, Beograd
2007. Grupna izložba kolaža i ansamblaža, Mala galerija ULUPUDS-a i Kuća Đure Jakšića, Beograd
2006. Jesenja izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2006. Izložba slika „Yu Paleta mladih“, Vrbas
2006. Izložba povodom prijema novih članova ULUS-a, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2005. XXXIV Izložba crteža i skulptura malog formata studenata FLU, Galerija Doma omladine, Beograd
2005. Izložba studenata V godine FLU, Dom Vojske SCG, Beograd
2005. Grupna izložba slika, Galerija SULUJ-a pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Grčke, Beograd

Dodatne aktivnosti:

2013. Autor postavke izložbe dečijih radova Prijatelji dece Beograda, Galerija Vojnog muzeja – Kalemegdan, Beograd
2011. Koautor postavke izložbe dečijih radova „Beograd deci – leto u Beogradu“, Dečja nedelja, Galerija Vojnog muzeja – Kalemegdan, Beograd
2010. Autor murala na stanici „Prokop“ u Beogradu u organizaciji doc. Vesne Knežević
pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda
2009. Autor murala na FDU u Beogradu u okviru kampanje „Karakterom protiv nasilja“, program „Murali“ u organizaciji doc. Vesne Knežević

Otvaranje Djosic

 

 

 

Tamara Jovanov
Kolekcija trenutaka

01.03 - 11.03.2021.

U Savremenoj galeriji Zrenjanin, otvorena je samostalna izložba slika pod nazivom "Kolekcija trenutaka" autorke Tamare Jovanov. Izložbu posetioci mogu pogledati do 11.03.2021.

 

Otvaranje Jovanov 

 

 

 

JUGOSLOVENSKI UMETNIČKI PROSTOR
u prostoru umetniče kolonije Ečka

7. septembar – 7. oktobar 2020.

 

Sunčica Lambić - Fenjčev
JUGOSLOVENSKI UMETNIČKI PROSTOR U PROSTORU UMETNIČKE KOLONIJE EČKA

Ideja izložbe „Jugoslovenski umetnički prostor u prostoru Umetničke kolonije Ečka“ je da na prvom mestu predstavi publici dela koja se čuvaju u zbirci Savremene galerije Zrenjanin, a koja su do sada retko, ili nisu uopšte izlagana. Započinjući intenzivnije proučavanje zbirke Umetničke kolonije Ečka kroz studijske izložbe od 2010. godine akcenat je dat analizi i istraživanju srpske umetnosti posle 1950., odnosno najviše onome što se dešavalo u kolonijama u Vojvodini, kao i sagledavanje uticaja koji su dolazili iz Beograda i Vojvodine uopšte na Umetničku koloniju Ečka, koja je na neki način bila spoj, zajednička tačka ove dve, beogradske i vojvođanske umetničke scene. Obzirom da je gotovo od samog osnivanja Ečka imala izrazit jugoslovenski karakter koji je u velikoj meri uticao na formiranje zbirke Savremene galerije Zrenjanin moramo posvetiti pažnju i ovom fenomenu. U periodu od sredine pedesetih do kraja osamdesetih godina, odnosno skoro do samog raspada bivše SFRJ, kroz koloniju je prošao veliki broj umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, iako, čini se da se, bar u početnom periodu, ili je to bio slučaj samo tokom boravka umetnika u prostoru Umetničke kolonije Ečka, toj činjenici nije pridavala tolika važnost, obzirom da su svi učesnici tada bili deo jedne države i da su se, bez obzira na poreklo, većinom školovali na Akademijama u Beogradu, Zagrebu ili Ljubljani. Kao što je to bio slučaj sa tokovima srpske umetnosti u okviru delovanja ečanske kolonije, sam početak, odnosno prvih osam godina postojanja Umetničke kolonije Ečka obeležilo je učešće, za srpsku umetnost, značajnih umetničkih ličnosti, međutim, kako su se dešavanja u umetnosti vremenom razvijala i menjala, Ečka je ostala u svom hermetičnom svetu, prateći neku „srednju liniju“ umetnosti, tzv. „umereni modernizam“, ostajući izvan progresivnijih umetničkih tokova, idući „sigurnim putem“ i negujući „proverene vrednosti“. To isto važi i za dolazak umetnika iz susednih republika. Osim nekoliko, za jugoslovensku umetnost, značajnijih imena, u koloniju su dolazili uglavnom učenici istaknutih umetnika poput Gabrijela Stupice, Marijana Detonija, Marina Tartalje, Krste Hegedušića, Ljube Babića i drugih, uklapajući se u potpunosti u ideju i atmosferu Umetničke kolonije Ečka. Umetničke karijere većine umetnika – učesnika Umetničke kolonije Ečka možda nisu bile prekretnica za istoriju jugoslovenske umetnosti, ali je njihov rad značajan kao dokument, istorijska činjenica jednog vremena i jednog prostora, ideje jugoslovenstva, bratstva i jedinstva, zajedničkog rada i razmenjivanja iskustava umetnika sa prostora koji će samo koju deceniju kasnije, sticajem nesrećnih okolnosti, biti na neprijateljskim stranama. Moramo ovde napomenuti da su dela nekih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije u zbirku Savremene galerije Zrenjanin došla putem poklona Saveznog izvršnog veća 1963. godine, odnosno da neki od umetnika, čija su dela prisutna na izložbi, nikada nisu bili učesnici Umetničke kolonije Ečka. Neka dela su otkupljena sa samostalnih izložbi koje su pojedini umetnici imali u Savremenoj galeriji Zrenjanin ili sa tematskih izložbi koje je organizovala Savremena galerija Zrenjanin tokom tog perioda, dok je većina umetnika godinama bila rado viđen gost u Umetničkoj koloniji Ečka i u svojim delima predstavljala često motive vojvođanske ravnice i okruženja kolonije u Ečki. Na izložbi je predstavljen izbor umetničkih dela koji se sastoji od slika, grafika i skulptura umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Izbor je sačinjen prema ličnom afinitetu autora izložbe bez namere da se neki umetnici ili neka dela koja se čuvaju u zbirci favorizuju, ali osnovna tendencija je bila predstaviti duh kolonijskog delovanja tog vremena koji je zaista odisao jugoslovenstvom. Sa izložbe su sa namerom izostavljena dela umetnika sa prostora bivše Jugoslavije koja će biti uključena u naredne tematske i studijske izložbe kada se budu obrađivali neki drugi pojedinačni umetnički fenomeni jugoslovenske umetnosti (poput enformela, fantastike, itd.), kao i umetnika poteklih sa prostora bivše Jugoslavije, ali koji su veći deo svog rada proveli u Srbiji i čiji je rad ključan za razvoj srpske umetnosti.
Jedna od osnovnih ideja sa kojima su kolonije osnivane sredinom pedesetih godina prošlog veka u Vojvodini i njihova velika zasluga jeste osnivanje institucija umetnosti i kulture, kao i umetničkih zbirki koje će ostati, na prvom mestu, dokument jednog vremena, kulturna zaostavština budućim generacijama. Bitna je činjenica i to da su ove zbirke osnivane izvan centara umetničkih dešavanja, odnosno da su umetničke kolonije imale veliku ulogu u demetropolizaciji kulture u tadašnjoj Jugoslaviji. Takođe, za umetnike pojedinačno kolonije su bile značajne jer su se mnogi u njima formirali kao umetnici, izgradili sopstvenu umetničku koncepciju, doživeli svoju afirmaciju. Po rečima Gabora Silađija, subotičkog umetnika i jednog od osnivača vojvođanskih kolonija: „Za sve te umetnike rad u kolonijama je značio ujedno i jedini vid stručnog usavršavanja kroz kontaktiranje sa umetnicima iz cele zemlje. Učestvovanje na izložbama kolonija značilo je i uključivanje u krvotok savremenog jugoslovenskog stvaralaštva“. Pedesetih godina prošlog veka Umetničke kolonije osnivane su u Vojvodini, a prva kolonija izvan Vojvodine, nakon Drugog svetskog rata, bila je umetnička kolonija u tadašnjoj Republici Makedoniji, osnovana u Prilepu 1967. godine. Kolonije su bile značajne za umetnike jer su služile razbijanju tradicionalnih, nasleđenih umetničkih shvatanja, one su za umetnike bile poput škola, otvorene prema savremenim likovnim konceptima kroz proglamovanu sintagmu u duhu „novog“ vremena RAD-UMETNOST-ŽIVOT, a po rečima Bele Durancija „apstrakcija, kao najveći bauk dušebrižnika svih provincijskih sredina, ušla je u kolonije kao željno očekivani gost!“
Obzirom da je Umetnička kolonija Ečka svoje delovanje na okupljanju umetnika, sakupljanju umetničkih dela i formiranju zbirke započela pre zvaničnog otvaranja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1965.) čini se da je u ono vreme možda među osnivačima kolonije postojala ideja da Ečka postane umetnički centar sa ove strane Dunava ili čak spona između različitih umetničkih centara, na prvom mestu Beograda i Novog Sada, pa i gradova iz drugih republika tadašnje SFRJ. Težnja Umetničke kolonije Ečka prema jugoslovenskom umetničkom prostoru ogleda se, osim okupljanja umetnika iz svih delova bivše SFRJ u Ečki, i u iniciranju izložbi koje su otvarale šira umetnička pitanja i predstavljale doprinos određenoj problematici na nivou jugoslovenske savremene umetnosti. Studijskom izložbom „Pejsaž u savremenoj umetnosti Jugoslavije“ iz 1974. godine, koja je kao i većina tadašnjih velikih izložbi u umetničkim centrima Jugoslavije bila zasnovana na jugoslovenskom ključu po kojem su na izložbi bili zastupljeni predstavnici iz svake republike tadašnje Jugoslavije, organizatori su suštinski težili da pokrenu manifestaciju koja će doneti Savremenoj galeriji Zrenjanin i Umetničkoj koloniji Ečka renome na širem jugoslovenskom umetničkom planu i mogućnost da i putem te svoje delatnosti dođe u centar umetničkih dešavanja u SFRJ. Sledeće su bile izložbe „Predeo kao povod - prostor kao ishodište“ održane 1982. i 1984. godine kada su pozivani selektori iz čitave SFRJ da po svojim shvatanjima odaberu umetnike i pišu studijske tekstove na ovu temu nastojeći da obuhvate aktuelne i raznovrsne umetničke koncepte u tadašnjoj jugoslovenskoj umetnosti. Godine 1987. održana je izložba pod nazivom „Odiseja pejsaža, predeo u posleratnom jugoslovenskom slikarstvu“, autorska izložba Irine Subotić i to je poslednja izložba ovakvog tipa održana u Savremenoj galeriji Zrenjanin. Nakon toga galerija započinje jedan još ambiciozniji projekat, a to je „Bijenale akvarela podunavskih zemalja“, koji je već u godini realizacije 1992., u vreme kada na prostorima bivše Jugoslavije bukte ratni sukobi, a država se raspada, bio osuđen na neuspeh. Ali, vratimo se godinama kada na prostoru bivše SFRJ još uvek postoji ideja jugoslovenstva i kada od početka pedesetih, pa sve do raspada tzv. „druge Jugoslavije“ na ovim prostorima postoji jedan specifičan „sistem umetnosti“, fenomen nazvan „jugoslovenski umetnički prostor“. Jedinstvenost ovog sistema zasnivala se na tome što je direktno proizilazio iz tadašnjeg vladajućeg političkog i ekonomskog sistema u kojem, kako objašnjava Jerko Denegri, „zbog temeljne prirode tog sistema ni u jednoj javnoj delatnosti pa tako ni na području umetnosti ne postoji privatni sektor kao mehanizam na kojem se u glavnini zasniva funkcionisanje zapadnog tržišta“. U skladu sa tim Denegri dalje ističe da „od sredine pedesetih i dalje tip umetnosti posleratnog umerenog modernizma zavladao je na celokupnom jugoslovenskom umetničkom prostoru u kojem se umetnički život odvijao unutar razuđenog i učvršćenog institucionalnog okvira obrazovne i izlagačke politike“ što je upravo bio slučaj sa Umetničkom kolonijom Ečka. Činjenica je takođe, da je tokom čitavog 20. veka više generacija umetnika na prostoru tzv. „prve“ i „druge“ Jugoslavije međusobno sarađivala, okupljena u različite grupe, udruženja, organizacije, često na prisnim međuljudskim osnovama, objedinjujući ga i na taj način u celinu nazvanu „jugoslovenski umetnički prostor“. Međutim, istovremeno su postojale i zasebne, nacionalne umetničke scene, koje, kako su sve više tekli procesi decentralizacije i dezintegracije jugoslovenske države, sve više su se formirale u samostalnije republičke i nacionalne umetničke sredine. Ipak, tokom čitavog ovog perioda na teritoriji bivše Jugoslavije održavale su se i u manjim sredinama mnogobrojne izložbe jugoslovenskog karaktera, poput onih koje je organizovala Savremena galerija Zrenjanin.
Još jedna specifičnost tadašnjeg jugoslovenskog „sistema umetnosti“ bilo je otkupljivanje umetničkih dela od strane države, što se može shvatiti kao obrazac karakteristične kulturno-političke situacije kakva je posebno u području likovnih umetnosti vladala u okviru “druge Jugoslavije”, naročito u vreme konsolidovanja njenog društvenog poretka u prve dve posleratne decenije, što se može videti na primeru poklona Saveznog izvršnog veća Savremenoj galeriji Zrenjanin. Iako sadrži nekoliko vrlo vrednih, čak pravih kurioziteta među delima pripadnika više generacija umetnika sa tadašnjeg jugoslovenskog umetničkog prostora, većinom su prisutna uglavnom tipična dela umerenog modernizma. „Analizirajući radove iz ove kolekcije može se zaključiti da su kriterijumi državnih otkupnih komisija izrazito išli u prilog prosečne produkcije prevashodno slikarstva posleratnog umerenog modernizma koje je, uostalom, činilo gotovo potpunu većinu u programima samostalnih izložbi i naročito kolektivnih selekcija saveznog i republičkih udruženja likovnih umetnika”. Kao što je već prethodno rečeno, ovo je bio slučaj i sa načinom funkcionisanja Umetničke kolonije Ečka, koja je, bez obzira na sve želje osnivača ka slobodi umetničkog stvaralaštva ipak na prvom mestu zavisila od državnih struktura. U stvari, u kolonijama se i jeste oslobađala umetnost i pozvani umetnici su imali slobodu stvaralaštva, ali u kontrolisanim uslovima. Pokušavajući da se uživimo u to vreme, iščitavanjem stručne literature, ali na prvom mestu čitajući izjave samih umetnika – učesnika i osnivača umetničkih kolonija, možemo zaključiti da su oni tada u datom vremenu i datim okolnostima činili zaista jednu veliku stvar. Udruživanjem, koje je isprvo teklo na prijateljskoj bazi i težnji za slobodnim ispoljavanjem sopstvenih umetničkih ideja oni su stvarali organizacije u kojima su, na prvom mestu kroz predstavljanje pejzaža, odnosno ravničarske prirode koja ih je okruživala, a koja je bila bliska i umetnicima, ali i samim vladajućim strukturama, oslobađali umetnički jezik i od stega nasleđa tradicionalnih umetničkih shvatanja i od dogme skorašnjeg socijalističkog realizma. Ulazak apstrakcije u kolonije i upoznavanje umetnika sa njom bio je veliki uspeh kolonijskog delovanja, a tu privilegiju, kada je jednom prihvaćena od vladajućih struktura, umetnici nisu hteli da izgube.
Na izložbi se može uočiti da slične poetike i načini rada postoje među umetnicima iako potiču sa različitih prostora. Njihovo međusobno druženje, razmena iskustava, učenje jednih od drugih uticali su na to da stvaraju radove koji jesu odraz onoga što se tih godina dešavalo u Umetničkoj koloniji Ečka, ali takođe i sa onim što se dešavalo na „jugoslovenskom umetničkom prostoru“. U tom smislu institucija Umetničke kolonije Ečka jeste bila deo tada aktuelnih tendencija koje su se uklapale u aktuelni „sistem umetnosti“ i kao takva može doprineti boljem razumevanju tadašnjeg stanja na jugoslovenskom umetničkom prostoru od sredine pedesetih do kraja osamdesetih godina 20. veka.

 

 

 

Intimnost našeg doma
izbor iz zbirke savremene galerije zrenjanin

29. jun - 02. septembar 2020.

 

U Savremenoj galeriji Zrenjanin od 29. juna do 02. septembra 2020. godine postavljena je izložba Intimnost našeg doma. U pitanju izložba radova iz kolekcije Savremene galerije Zrenjanin, slika, akvarela, crteža i grafika nastalih u periodu od 1951. do 2017. godine.
Sama izložba inspirisana je novonastalom situacijom u kojoj smo se svi našli a to je da se celokupan život proleća 2020. godine preselio u naše kuće i u fokusu su se našle one stvari, porodica i dom koje su kao narativi bile bitne u slikarstvu intimizma na prelazu iz 19. u 20. vek. Iako kolekcija Savremene galerije Zrenjanin pored dela Milenka Šerbana, Nedeljka Gvozdenovića, Stojana Aralice i Nikole Graovca, nema baš puno radova predstavnika srpskog intimizma, ovu postavku smo dopunili i radovima umetnika koji ni svojim umetničkim opredeljenjem a ni vremenski ne pripadaju ovom pravcu, a sve u cilju da prikažemo neke prizore iz doma sa kojima smo se više nego inače susretali tokom karantina. Pa se tako na izložbi mogu videti radovi i Nadežde Kirćanski, Marine Marković, Monike Sigeti, Tadije Janičića i mnogih drugih.
Radovi na ovoj postavci nas kroz pogled kroz prozor uvode u domove prikazujući mrtve prirode, enterijere, ljude u enterijeru ali i neke prizore intimnosti, prijatne i neprijatne tajne, koje se trudimo da sačuvamo od pogleda javnosti, gde dom predstavlja kako sigurno mesto tako i mesto zločina u kom možemo da se suočimo sa različitim mislima, emocijama, duhovnim vrednostima, fizičkim potrebama i zajedničkim aktivnostima sa ukućanima.

 

 

 

PORTRETI
izbor iz zbirke savremene galerije zrenjanin

11. maj – 11. jun 2020.

Web katalog >>>


VRC 360

 

Iako je poznata najviše po pejzažima, koji su uglavnom nastali u Umetničkoj koloniji Ečka, Savremena galerija Zrenjanin čuva u zbirci i portrete koji su u zbirku ušli poklonom ili otkupom sa samostalnih ili kolektivnih izložbi, kao poklon Saveznog izvršnog veća 1963. godine ili su, ređe, nastali tokom boravka i rada umetnika u Umetničkoj koloniji Ečka.
Portreti koji se čuvaju u zbirci izvedeni su u različitim likovnim tehnikama, a na izložbi su predstavljena slikarska i vajarska dela.
Portreti na izložbi su nastali u periodu od sredine 30-tih godina 20. veka do početka 2000-tih, od strane umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Na pojedinim portretima autori su se trudili da realistički prikažu crte lice, ali primarno je bilo da prikažu karakter portretisanih, dok su neki portreti izvedeni simbolički, ekspresionistički, sa tendencijama apstrahovanja ljudskog lica i figure, na kojima umetnici na prvom mestu iskazuju svoju ideju dok je sam lik predstavljenog u drugom planu.
Autor izložbe je Sunčica Lambić-Fenjčev, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.

Portraits

 

 

 

Rizom:
ženske poetike prostora, pripadanja i uzemljenja

od 2. marta do 1. aprila 2020.

 

Identitet žene definisan kroz različite prizme istorijskih, kulturoloških i bioloških aspekata jedna je od najistaknutijih tema Zapadne umetnosti od kraja 20. veka do danas. Maja Rakočević Cvijanov, Jelena Grujičić i Lea Vidaković oblikuju kompleksan identitet i ulogu žene, kao i sa njim blisko povezan pojam doma u današnjem društvu kroz različite uglove prezentacije koji uzimaju u obzir socijalni i ekonomski momenat, pol, biološku funkciju, simbolična značenja. Radovi podstaknuti ličnim iskustvima ove tri umetnice univerzalizuju iskustvo ovih žena. Tri umetnice – tri žene, specifičnim, ženskim, tzv. „mekim“ rukopisom stvaraju dela koja izložena zajedno reprezentuju i prožimaju njihova razmišljanja, emocije, pitanja sa kojima se svakodnevno suočavaju kao žene, majke, ćerke, umetnice, u kojima se prepliće iskustvo iskazano poetikom žene i ženskim „pogledom“, ujedno slaveći, ali i preispitujući uloge rađanja, materinstva i simbole kuće, doma u savremenom društvu permanentnih promena i nesigurnosti.
Maja Rakočević Cvijanov skulptorski oblikovanim delom tela („Karlica“) ili elementima (krug) i materijom (zemlja, glina) koji simbolično ukazuju na ženinu reproduktivnu funkciju, uloga biološkog organizma dobija značenje kulturnog artefakta. Kroz simbolične nazive i prezentaciju svojih radova „Utelovljenje“, „Uzemljenje“, „Portal“ umetnica predstavlja žensku energiju, plodnost, rađanje, majčinstvo, iskonsko biće žene.
Na ženu i njen identitet, njenu biološku ulogu i funkciju, osim dela izvedenih u tehnikama i medijima prisutnim na izložbi koji se definišu kao umetnički (skulptura, sito štampa, video rad, instalacija ili vez i tapiserija, koji se opet tradicionalno shvataju kao ženski načini izražavanja), ukazuju i drugi elementi izložbene postavke poput komada nameštaja – stolice za dojilju Jelene Grujičić, koja nosi asocijaciju na materinstvo, dojenje, odgajanje deteta – podrazumevane zadatke koji prate ulogu žene i dalje u 21. veku u tzv. „promenjenom društvu“. Jelena Grujičić se takođe bavi i konceptom doma u seriji radova koja nosi naslov „Home Is Where Your Heart Is“ koji u današnjem vremenu konstantnih migracija postavlja pitanja kuće odnosno doma, da li je to fiksirano mesto koje realno postoji u prostoru ili je to mesto koje sami kreiramo u svojim mislima na osnovu sećanja i emocija. Smisao rada jeste preispitivanje pojma i značenja doma kroz faktore savremenih migracija prouzrokovanih težnjama za boljim društveno-ekonomskim uslovima života.
Lea Vidaković u svom video radu i minijaturnoj diorami imaginarnog prostora doma razrađuje ovu temu suprotstavljajući idiličnu predstavu topline doma predstavljenu u filmu sa skupom fragmenata minijaturnih raščlanjenih zidova i kulisa u diorami reflektujući ideju kako dom (bar za umetnicu) nije fiksirano mesto i uporište, već iluzorno pribežište kojem se pripisuju obeležja doma i fragilnog osećaja sigurnosti.
Čitava izložbena postavka bavi se ženskim intimnim simbolima polnosti, ukazuje na koncept žene, žene kao majke, žene kao nosioca osećanja koja se vezuju za toplinu doma, za sigurnost, stabilnost. Ali kako to sve zaista izgleda u savremenom svetu, svetu ubrzanih promena, nestabilne političke, društvene i ekonomske situacije, koji je rastrgnuo i fragmentizovao koncept i ideju doma vezanu iskonski za ženski princip uslovljavajući migracije, potragu za boljim životom, čineći da smo u 21. veku ponovo, kao nekada u davnoj prošlosti, prinuđeni da tražimo mesto u kojem ćemo moći da se osećamo kao ljudi. Koliko je široka grupa koja se može identifikovati kroz ovu izložbu? Koncept kuće, doma, osetljiv je podjednako i za mušku i za žensku populaciju. Ovo jesu ženske poetike prostora, ali pojednostavljeno bi bilo reći da je ovo izložba koja se obraća isključivo ženama jer je sadržaj izložbe iznad uobičajenih stereotipa ukazujući na vrlo aktuelne situacije u kojem se nalazi savremeno društvo. Stavljajući u nazivu izložbe kao početnu reč rizom koja zvuči kao sudbinski simbol života, ne samo ovih žena, već većine nas, koji bez obzira na sve težnje za samostalnošću, slobodom i nezavisnošću zauvek ostajemo limitirani različitim nametnutim ili ličnim ograničenjima, umetnice problematizuju ukorenjenost u istoriju datog područja odnosno pripadanje datoj sredini, težnju za pronalaženjem sopstvenog identiteta izvan rodnih i polnih uloga i čovekove večite potrebe za sigurnošću.

Sunčica Lambić-Fenjčev

 

 

Otvaranje Poetike

 

 

 

 

MIODRAG KRKOBABIĆ

BELEŠKE IZ SVAKODNEVICE JEDNOG NESKLADA


3. – 27. februar 2020.


Krkobabic mp3

Umetnik i muza
Dnevni magazin kulture Radio Beograda 2

 

 

Svakodnevica jednog Nesklada razotkriva današnje stereoptipe, sučeljavajući različite dimenzije bivstvovanja suprotstavljenih (ne)mogućih načina života pojedinca u savremenom društvu, čiji brutalni označitelj jeste militantna isključivost stereotipa koji ne dopuštaju da se čak ni suptilne različitosti postojanja kolebaju, prepliću ili prirodno prožimaju.
Projekat Slike Uspeha preispituje percepciju uspeha u savremenom društvu, s jedne strane, i podsvesne, lične želje koje savremeni umetnici mogu ostvariti kroz svoje polje delovanja u društvu koje nema razvijeno ni ekonomsko a kamo li umetničko tržište, ali kroz polje delovanja gde se smatra dozvoljenim i ono što bi u običnom životu bilo sankcionisano. Kako navodi Astrid Wege u tekstu Zabeleške o radu Miodraga Krkobabića: "...Pozicioniranje nekoga kao umetnika unutar polja umetnosti teži i simboličnoj i ekonomskoj isplativosti. Miodrag Krkobabić pristupa ovoj temi u svojim Slikama uspeha opet iz pomalo drugačije, prilično autoironične perspektive. Ovde je žiža usmerena na različita značenja koja bi pojam “uspeh” mogao da pretpostavlja – bilo da se povezuje s lepotom i modom, slavom, avanturom ili je predstavljen materijalnim fetišima kao što je "besan“ auto. On i neki od njegovih kolega umetnika, portretisani su sa atributima njihovih ličnih želja koji su sasvim uskladjeni sa stereotipnim slikama uspeha koje predstavlja savremeno društvo..."
AV instalacija ODRAZ, zvukom privlači pažnju posmatrača da bi nakon kratke neizvesnosti, u odsustvu slike, u deliću sekunde direktno i brutalno otelotvorila nelagodu suočavajući posmatrača sa fizičkim oličenjem onoga što u običnom, svakodnevnom životu pokušava da izbegne, pokušava da ne vidi. Suočava ga sa licem osobe koja se nalazi u stanju nelagode i bukvalno oličava pitanja koje pokreće ovaj projekat.

 

...

 

Miodrag Krkobabić, je diplomirao, magistrirao i doktorirao na FLU u Beogradu. Kao višestruki DAAD stipendista boravi u Nemačkoj na specijalizaciji Audiovizuelnih kompozicija (Hochschule fur Kunste, Bremen), koje danas predaje u Beogradu.
Od 2000. redovno izlaže, drži predavanja, radionice i projekte koji povezuju savremeni život, umetnost i kulturu širom sveta, istražujući stanje svesti današnjeg društva. Kroz preispitivanje socioloških, političkih i ekonomskih uticaja savremenog društva na čoveka, kritički sagledava načine na koji institucionalni sistem, marketing i politika iskrivljuju našu percepciju i stavove. Izlagao na više stotina izložbi, festivala i umetničkih projekata u galerijskom i javnom prostoru širom sveta. Njegovi brojni radovi se nalaze u kolekcijama muzeja i institucija savremene umetnosti od Njujorka do Šangaja. Od 2006. do 2010, umetnički direktor Memorijala Nadežde Petrović, gde uvodi novi idejni i organizacioni koncept i zajedno sa Mirkom Ilićem stvara vizuelni identitet Memorijala.
Dobitnik nagrade 42. Oktobarskog Salona u Beogradu 2001, Nagrade Galerije na 22. Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku 2002, kao i Počasne Nagrade na Festivalu Videobrasil u Sao Paolu, 2003. godine. Iste godine dobija i Nemačku nagradu za razmenu akademskih građana. 2005. godine sa stipendijom KulturKontakt iz Beča, boravi kao gostujući umetnik u Insbruku, Austrija (Buchsenhausen). 2006. godine dobitnik Nagrade žirija na 10. Internacionalnom Bijenalu u Kairu, Egipat. 2010. godine nominovan u uži izbor za Henkel Art.Award, Beč, Austrija. 2015, Nominovan u uži izbor za Politikinu nagradu za najbolju izložbu u Srbiji. 2016, Nominovan za Nagradu grada Beograda za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije.
www.krkobabic.net

Otvaranje Krkobabic

 

 

 

HIBRIDNI NARATIVI, HIBRIDNE ISTORIJE

Darko Vukić (Srbija), Liza Grobler (Južnoafrička Republika), Mirza Dedać (Srbija), Mila Panić (BiH), Igor Ripak (Srbija/Austrija), Sahar Sepahdari (Iran/SAD), Goran Stojčetović (Srbija)

Kustoskinja: Nadežda Kirćanski

Izložba hibridni narativi, hibridne istorije počinje uznemirujućim odjecima prošlosti koji možda imaju neke veze i sa nama. Merijen Hirš je to nazvala postmemory želeći da označi specifičan odnos nove generacije sa sećanjem njihovih predaka: to je nasleđeni narativ koji je nekad usađen toliko duboko da se čini kao da je naše autentično iskustvo. Sećanje koje se spontano prenosi na nove generacije putem slika, priča i ponašanja se često preslika i na njihovo okruženje, odnose i način razmišljanja. Fludni, fragmentirani narativ, tako predstavlja nestabilno jedinjenje dobijeno filtracijom već filtriranog koje rezultira režiranim ishodom s kojim možemo da se nosimo. Hibridni narativ, nastaje reparacijom izlomljenih delova prošlosti koji nisu zaslužili da budu istorizovani, ili makar, nisu bili u poziciji da to priušte.

Nasuprot tome, čini se da nove generacije imaju ozbiljne poteškoće sa sećanjem: zaboravili smo kako da se sećamo, jer Internet od nas ne zahteva da se sećamo. Taj internet koji je nepovratno penetrirao našu realnost i odavno izgubio pravo na veliko početno slovo. Mi nastavljamo da zaboravljamo stvari jer nemamo kapacitet da procesuiramo sav ovaj protok informacija. Naši aparati za filtriranje i memorisanje su pregoreli, ostavljajući nas ogoljene i nespremne u sred post-truth digitalne amnezije sa istopljenom matičnom pločom.

Radovi i iskustva podeljeni na izložbi hibridni narativi, hibridne istorije istražuju instrumente pripovedanja koji mogu doprineti kontra-istoriji, otkrivajući i arhivirajući marginalne, previđene i skrivene perspektive u koleraciji sa post-činjeničnom epohom koja nas je dočekala u ovom milenijumu. Izložba nudi virtuelni i fizički forum za diskusiju o odgovornosti kod proizvodnje istorijskog znanja i načinima na koje se ovi narativi i metodi prenose na naredne generacije.

hibridni narativi, hibridne istorije je projekat saradnje Nadežde Kirćanski i HEKLER – kolaborativne platforme i kolektiva koji se fokusira na kritičko ispitivanje gostoprimstva i konflikta putem korealizovanja umetničkih, edukativnih i rezidencijalnih programa, i arhive. HEKLER su osnovali umetnici Nataša Prljević, Jelena Prljević i Džošua Nierodžinski u Njujorku.  Projekat hibridni narativi, hibridne istorije započet je u novembru 2018. godine tokom boravka Nadežde Kirćanski na Residency Unlimited u Bruklinu, kao deo nagrade Mangelos, koju je te godine dobila. Pored dvomesečne rezidencije, nagrada podrazumeva i samostalnu izložbu po povratku u Srbiju.

Projekat je zamišljen kao grupna izložba sa ciljem da proširi uobičajenu formu takvih izložbi tako što će uneti kustoski i kolaborativni proces, u ovom slučaju sa lokalnim/regionalnim umetnicima, kao i sa onima koje je Nadežda upoznala u Njujorku. Susret s HEKLER-ovim aktivnostima i glavnim ciljem, otvorio je poznanstva i motivisao razvoj projekta, te je metabolički prerastao u saradnju koja je rezultirala međunarodnim umetničkim projektom hibridni narativi, hibridne istorije - koji se sastoji od grupne izložbe i jednomesečnog rezidencijalnog boravka u Beogradu za umetnice Sahar Sephadari i Lizu Grobler. Izložba je premijerno prikazana u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu od 28. novembra do 14. decembra, nakon čega će biti predstavljena i zrenjaninskoj publici u periodu između 27. decembra 2019. i 27. januara 2020. godine u Savremenoj galeriji Zrenjanin.

 

 

 

64. SAZIV UMETNIČKE KOLONIJE EČKA – SLIKA 2019.

Jelena Vladušić, Isidora Kelečević, Nora Mesaroš, Nemanja Milenković, Dario Smetiško


9. – 25. decembar 2019.

 Otvaranje Slika2019

 

IVAN GRUBANOV

ZLI SLIKAR


14. novembar – 5. decembar 2019.

 

“Zli slikar” je moj semantički model, mreža koncepata i njihovih međusobnih veza, koji istražuje slikarstvo kao najdemokratskiji način oslikavanja društvene realnosti. Kontinuitet slikarstva se prepliće sa slikom istorije, stoga je u mogućnosti da zapiše kontra-stavove u percepciju istorije i u poredak centralne javne sfere.
Zli slikar teži da kreira neslaganje oko toga šta je vidljivo u datoj situaciji, šta je njena suština u odnosu na društvenu realnost i šta se može reći i uraditi povodom toga. Centralna javna sfera primenjuje vojni manevar “Dimne zavese” da sakrije pokret realnosti iza fantazmagoričkih slika kojima okupira naš pogled. Zli slikar angažuje imaginativno i prikazuje nevidljivo iza dimne zavese da omogući njegovo kontinuirano prisustvo u smislu istorijskog kontinuiteta i kontinuiranog izazova zvaničnoj vizuelnosti.
Zli slikar započinje svoju istraživačku trajektoriju u polju političkog kroz vizuelizaciju ciljeva kontrajavnosti i sebe definiše kao segment kontravizuelnosti. On objašnjava svoj model kontraoslikavanja, kao oslikavanja koje se aktivno angažuje u mreži viđenja koja stoje nasuprot dominantne vizuelnosti. U polju estetskog, Zli slikar redefiniše reprezentaciju kao otelotvorenje i tvrdi da je prisustvo slike ostvareno kroz naglašavanja njezinih odsutnosti koja uklanjaju direktne efekte na stvari u zamenu za projekcije efekata.
Umetnički uradak Zlog slikara otelotvoruje odsutno političko i omogućuje mu da se prepiše u formu koja može da se nadmeće u prostoru reprezentacija, omogućuje mu da se repolitizuje kroz polje estetskog. Konačno, Zli slikar vizuelizuje nevidljivo iza Dimne zavese i daje mu da se takmiči za kontinuitet priznanja i kontinuitet izazova autoritetu. Slikati znači boriti se za pravo na kontinuitet u prostoru reprezentacija – prostoru gde želje i konflikti iz društvene realnosti bivaju pretvoreni u forme i imidže, političke (reprezentativna demokratija) ili druge.
U okviru sopstvenih granica, Zli slikar uspostavlja nove i originalne definicije i umetničke obrade (1) SLIKE, kao imidža proizvedenog kroz (a) pokret tela, sekvencu alteracija položaja tela, (b) kroz osećajnu investiciju u proces adaptacije pozicije tela želji uma i (c) kroz ostvarenje seta ideja performativnim i čulnim činovima.
(2) KONTRASLIKE, kao slike koja kontrira otuđenosti slika dominantne vizuelnosti, kontrira predstavljajući skriveno sa potencijalom da bude nosilac neslaganja i kontrira posedujući skup performativnog, emocionalnog i ideološkog koje sadrži i demonstrira želju, kao želju za onim što već nije prisutno, želju za promenama.
(3) REPREZENTACIJE KAO OTELOTVORENjA, kao vizuelizacije i prezentacije odlučujućeg seta karakteristika izvora u posredovanju između originalnog i projektovanog okruženja, na takav način da je minimum originalnog okruženja koji stvara ključne karakteristike izvora projektovan u otelotvorenju. Gde otelotvorenje nije samo projekcija imidža, već projekcija zakona ustrojstva i distribucije.
(4) PRISUSTVA SLIKE, kao (a) prisustva istorije zapletenog u medij i njegovu vizuelnost, (b) piktoralnog prisustva, ili nasleđa označavanja i upisivanja slika u kolektivnu svest, (c) biopolitičkog prisustva omogućavanja distribucije ponašanja i stavova u stvarnom životu, (d) magijskog prisustva neživog objekta koje ostvaruje razmenu između svoje površine znakova i živih subjekata.
(5) DIMNE ZAVESE, kao omiljene taktike Vojno-industrijskog vizuelnog kompleksa: da kreira fantazmagoričku sliku u centralnoj javnoj sferi, sliku stvorenu da okupira polje vidljivog i zatoči čula, dok složen pokret istine i realnosti neviđen operiše iza nje. U pitanju je osvajanje, kako polja vidljivog, tako i stvarna geo-strateška osvajanja čija slika ostaje skrivena.
(6) ZLA, kao čiste “drugosti” političkom objašnjenju, političkoj logici i njenim prostorima reprezentacija. Zla kao “neobjašnjive” i ultimativne apstrakcije modernosti koja isključuje razmatranje i politizaciju najintenzivnijih erupcija u njezinom razvoju.
(7) ZLE SLIKE, naslikana slika je uvek “drugost”, izmeštenost koja akumulira značenje kroz odbijanje prostora reprezentacija da je drži odgovornom, upravo kroz to što biva odbijena, slika deli “drugost” Zla. Zlo u Zloj slici cilja da predstavi prisustvo i značaj nepristupačnog, označavajući da je tamo negde, zalaže se za njegovo razmatranje.
(8) SLIKE KAO NOSIOCA DEMOKRATIJE, slika može da intenzivira i nasilno pojača nevidljivost da bi je upisala kao drukčiju vidljivost, ona nalazi moć u samoj nemogućnosti. “Neadekvatnost” slikane slike da pruži relevantan imidž leži na istom temelju kao demokratija, demokratija počinje tamo gde je titula da vladaju omogućena onima bez sopstvene titule. Autoritet slikane slike i demokratije počiva na odsustvu autoriteta. Obe uključuju nasumičnost i subjektivnost da ostvare superiornost zasnovanu upravo na odsustvu superiornosti. Ovo omogućuje slikanoj slici da se nađe otpisana iz imidža kojima se veruje u centralnoj javnoj sferi, ali upisana kao legitimni nosilac demokratičnosti.

www,grubanov.wordpress.com


 

 

 

 

 

XIII BIJENALE AKVARELA

SKICE ZA POKRETNE SLIKE


7. oktobar – 14. novembar 2019.

 

VRC 360


 

 Lokacije:

Salon Savremene galerije Zrenjanin, Trg slobode 7
Stepenište (ulazni hodnik) Savremene galerije Zrenjanin, Subotićeva 1
Foaje Narodnog pozorišta Zrenjanin, Trg slobode 7
Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ Zrenjanin, Trg slobode 2
Gradska kuća, Trg slobode 10
Kulturni centar Zrenjanin, Narodne omladine 1

Bijenale akvarela u Zrenjaninu u organizaciji Savremene galerije Zrenjanin pokrenuto je sa osnovnom idejom stimulisanja umetnika za rad u tehnici akvarela u okviru savremenog likovnog stvaralaštva 1991. godine. Organizovanje Bijenala akvarela bilo je logičan nastavak akvarelističkih susreta u Umetničkoj koloniji Ečka započetih osamdesetih godina prošlog veka. Ove godine Bijenale akvarela se održava po 13. put. Svojim konceptom Bijenale akvarela konstantno pokušava da pruži kvalitetne i sadržajne izložbe koje pružaju doprinos savremenoj vizuelnoj umetnosti. Realizacija ovogodišnjeg Bijenala akvarela povezaće kulturne ustanove grada Zrenjanina, pošto se manifestacija ove godine, po prvi put, održava na šest lokacija.

Selektor ovogodišnjeg 13. bijenala akvarela je Miroslav Karić, istoričar umetnosti, kustos iz Beograda.

Na svojoj autorskoj izložbi pod nazivom „SKICE ZA POKRETNE SLIKE“ selektor predstavlja radove sedamnaestoro umetnika: Mark Brogan (Velika Britanija/Srbija), Boris Burić, Darko Vukić, diSTRUKTURA, Fatlum Doči (Albanija), Milica Dukić, Biljana Đurđević, Nina Ivanović, Ivana Ivković, Nadežda Kirćanski, Živana Mijailović, Vladimir Miladinović, Nemanja Milenković, Nikola Radosavljević, Milica Ružičić, Marko Stojanović, Mia Ćuk.
Radovima ovih umetnika selektor je pridružio i sedam dela koja se čuvaju u zbirci Savremene galerije Zrenjanin autora: Bore Vitorca, Aleksandra Zografa, Branislava Nikolića, Jukinori Nogučija (Japan), Dragoljuba Pavlova, Milice Rakić i Predraga Terzića.

Tematska i idejna okosnica i veza između umetničkih radova u konceptu ovogodišnjeg bijenala akvarela selektora Miroslava Karića jeste pokretna slika, preciznije kinematografska reprezentacija realnosti koja za umetnike postaje široko polje inspiracije, referenci, evociranja medijskih karakteristika filma i njemu pripadajućih poetika, motivskih aproprijacija, kroz koje umetnici artikulišu i elaboriraju svoja istraživanja i koncepte.

Dobitnica Velike nagrade 13. bijenala akvarela je Biljana Đurđević za rad „Repetiranje“.

Kustoskinja izložbe: Sunčica Lambić-Fenjčev.

Realizaciju izložbe 13. bijenala akvarela omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.

Na izložbi 13. bijenala akvarela su govorili Sunčica Lambić-Fenjčev, viša kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin, selektor Miroslav Karić, Dušan Radišić, direktor Savremene galerije Zrenjanin i Ljuba Travica koja je ispred Gradske uprave otvorila izložbu.

 

 

Otvaranje Bijenale

 

 

 

 

HLADNI POGLED SEDAMDESETIH VS VESELE OSAMDESETE
PRIMERI SLIKARSKE PRAKSE HIPERREALIZMA I POSTMODERNIZMA
IZ ZBIRKE SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN


13. maj – 30. jun 2019.

Kroz tematsku, studijsku izložbu, multimedijalnu interaktivnu i internet prezentaciju i edukativne programe stručno je obrađeno i predstavljeno dvadeset i četiri slike predstavnika slikarstva hladnog pogleda sedamdesetih i postmodernističkog slikarstva osamdesetih godina 20. veka koje se čuvaju u zbirci Savremene galerije Zrenjanin. U pitanju su dela Miodraga Miće Popovića, Milana Blanuše, Milorada Dželetovića, Vladimira Tomića, Aleksandra Cvetkovića, Dragana Mojovića, Nade Alavanje, Slobodana Trajkovića, Milenka Prvačkog, Miodraga Miljkovića, Ljubiše Bogosavljevića, Dobrivoja Rajića, Velizara Krstića, Slobodana Ere Milivojevića, Milene Jeftić Ničeve Kostić, Evgenije Demnievske, Jarmile Vešović, Vesa Sovilja i Dušana Todorovića.

Izložba prikazuje i suprotstavlja različite stavove i shvatanja umetnika tokom ove dve decenije koji reflektuju kretanja u umetnosti i društvu tog perioda. Učešćem u Umetničkoj koloniji Ečka i samostalnim izložbama u Savremenoj galeriji Zrenjanin tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ovi umetnici su uticali na formiranje umetničkih stavova i prodor novih tendencija u našoj sredini.

Autor i kustos izložbe je Sunčica Lambić-Fenjčev, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.

Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.
Izložba se održava u okviru manifestacija Muzeji za 10 i Evropske Noći muzeja.

 

 

Galerija i Talija

 

Počeci izložbene delatnosti Savremene galerije Zrenjanin (1956–1963)
– izložbe u foajeu Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu


8.jul - 31. avgust

 

 

 

 

 

HLADNI POGLED SEDAMDESETIH VS VESELE OSAMDESETE
PRIMERI SLIKARSKE PRAKSE HIPERREALIZMA I POSTMODERNIZMA
IZ ZBIRKE SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN


13. maj – 30. jun 2019.

Kroz tematsku, studijsku izložbu, multimedijalnu interaktivnu i internet prezentaciju i edukativne programe stručno je obrađeno i predstavljeno dvadeset i četiri slike predstavnika slikarstva hladnog pogleda sedamdesetih i postmodernističkog slikarstva osamdesetih godina 20. veka koje se čuvaju u zbirci Savremene galerije Zrenjanin. U pitanju su dela Miodraga Miće Popovića, Milana Blanuše, Milorada Dželetovića, Vladimira Tomića, Aleksandra Cvetkovića, Dragana Mojovića, Nade Alavanje, Slobodana Trajkovića, Milenka Prvačkog, Miodraga Miljkovića, Ljubiše Bogosavljevića, Dobrivoja Rajića, Velizara Krstića, Slobodana Ere Milivojevića, Milene Jeftić Ničeve Kostić, Evgenije Demnievske, Jarmile Vešović, Vesa Sovilja i Dušana Todorovića.

Izložba prikazuje i suprotstavlja različite stavove i shvatanja umetnika tokom ove dve decenije koji reflektuju kretanja u umetnosti i društvu tog perioda. Učešćem u Umetničkoj koloniji Ečka i samostalnim izložbama u Savremenoj galeriji Zrenjanin tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ovi umetnici su uticali na formiranje umetničkih stavova i prodor novih tendencija u našoj sredini.

Autor i kustos izložbe je Sunčica Lambić-Fenjčev, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.

Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.
Izložba se održava u okviru manifestacija Muzeji za 10 i Evropske Noći muzeja.

VIŠE >>>

Otvaranje Hladni pogled

 

URTICA
Vrednost, Rad i Novac

15. april – 9. maj 2019.

Otvaranje Urticae 

 

 

SKULPTURE
IZ ZBIRKE SAVREMENE GALERIJE ZRENjANIN (IZBOR)

4 mart. – 11. april 2019.

Otvaranje skluplture

 

 

 

 

 

4 SLIKE
Izložba umetničkih dela otkupljenih za zbirku Savremene galerije Zrenjanin
na osnovu konkursa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 2018. godine

11.  – 28. februara 2019.

 

NIKOLA DžAFO

Subota: subotnje crtanje, iz ciklusa Večera za zeca
2016/2017.
suvi pastel, krede, ugalj, pigment na platnu
200x180cm

Rođen 1950. godine u Novom Sadu. Diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1978. godine, magistrirao na istom fakultetu 1981. godine. Samostalno izlagao u staroj i novoj državi kao i u inostranstvu. Od devedesetih godina, tokom ratova i razaranja na prostorima bivše Jugoslavije, pored umetnosti, aktivno se bavi političkim i društvenim problemima i zalaže se za dignitet svoje profesije. Idejni tvorac i pokretač grupe „Led art“, sa kojom ostvaruje više od 30 projekata. Suosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu i Multimedijalnog centra „Led art“ u Novom Sadu. Sa grupom mlađih novosadskih umetnika, sa idejom da umetnost može da leči i menja svet, pokrenuo Art kliniku, koja se 2013. transformisala u ŠOK zadrugu. Dobitnik „Politikine“ nagrade za likovnu umetnost (2012.) za izložbu „Lepus in fabula“, MSUV, Novi Sad, 2011.
Samostalne izložbe (izbor): 2018. Prolećni vrt tajni, Galerija Drina, Beograd; 2017/2018. Večera za zeca, Galerija Remont, Beograd; Oficirski dom, Niš; Savremena galerija Zrenjanin; Sterijino pozorje Novi Sad; 2013. Kružni put (Nikad završeni crteži), Galerija Remont, Beograd; 2011/2012. Drugi put međ slikarima, Galerija Nova, Beograd; 2011. Lepus in fabula, Muzej savremene umetnosti Vojvodine Novi Sad; 2010. Pazi! Umetnost ne ujeda, Galerija O3one, Beograd
Grupne izložbe (izbor): 2017. Bijenale u Temišvaru, Rumunija; 2016. Dopunski časovi iz crtanja, Galerija savremene likovne umetnosti Niš; 2011. Art klinika. Velika proslava – eutanazija, instalacija, 52. oktobarski salon, Muzej 25. maj, Beograd; 2011. DONUMENTA SERBIA: Wiews:Visions, Regensburg (Nemačka); 2010. If Not Now, Galerija Trafo, Budimpešta (Mađarska); 2009. Real Life Presence, Landesmuzeum, Grac, Austrija; 2008. Micro-narratives. Tentation des petites réalités, Museé d'Saint-Etienne Métropole, Francuska; 2008. Ideja-(Ne)-Realizacija 2, Galerija Vladislav Maržik, Kraljevo; Remont, Beograd; 2008. Ready made Re_made, Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije, Beograd; 2007. Zec koji je pojeo muzej, 48. oktobarski salon, Beograd
Akcije: 2011–2017. Publici na noge – totalna rasprodaja umetnosti, akcije na pijacama; 2010–2013. Letnja radionica Dopunski časovi za talentovane sa decom sa specijalnim potrebama, Radni centar Čenej (Novi Sad); 2010. Crna knjiga (Rekonstrukcija zločina 1994–2010), 55. međunarodni sajam knjiga, Hala 2 Beogradskog sajma; 2009. Odlazak u belo, Art klinika, Novi Sad

www.dzafo.com; www.zeckojijepojeomuzej.com; https://sokzadruga.com

 

 

IGOR ANTIĆ

Korekcija slike pomoću teksta i obrnuto
2017.
ulje na platnu sa štampanim motivom
130x195cm

Rođen 1962. godine u Novom Sadu. Živi i radi u Parizu kao slobodni umetnik. Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1988. godine. Kao stipendista francuske vlade usavršavao se na École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu od 1988. do 1990. godine. Godine 1991. usavršavao se na Institut des Hautes Etudes en Arts Plastiques u Parizu.
Nagrade: 2018. Nagrada za likovnu umetnost Sava Šumanović, Novi Sad; 2015. Nagrada Art magazina za najbolju izložbu u 2014. Novi Sad; 2004. Nagrada izložbe Playgrounds and toys, Art for the world, Okeanografski muzej, Fondacija Albert I princ od Monaka, Monako; 2000. Grant fondacije Pollock-Krasner, Njujork; 1996. Nagrada 2. bijenala mladih, Vršac i Grand-Prix 8. trijenala skulpture, Pančevo; 1991. Nagrada grada St. Paul de Vince, 12. bijenale mediteranskih zemalja, Nica; 1990. Nagrade „Singer“ i „Talens“, ENSBA, Pariz
Odabrane izložbe: 2017. 9. bijenale, O lepi dani, Luvan la Neuv (kustos: Joël Benzakin); Auto Refresh, Galerija Plan. D, Dizeldorf (kustos: Gudrun Teich); 2016. Daniel Buren: Freska, BOZAR, Brisel (kustos: Joël Benzakin); Migranti mentalnih prostora, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; (kustos: Sanja Kojić Mladenov); 2015. 9e Prix Arte Laguna, Arsenale, Venecija, (kustos: Igor Zante); 2014. Aos cuidados de Paris - A l'attention de São Paulo, Ateliê Coletivo2E1, Sao Paulo i Glassbox, Pariz (kustosi: Douglas de Freitas i Fabiana de Moraes); Praznine, Galerija Matice srpske, Novi Sad (kustos: Danilo Vuksanović); Lieux mouvants, Château de Trégarantec, Francuska (kustos: Jean Schalit); Slutnja, krv, nada, Kunstlerhaus, Beč (kustos: Sava Stepanov); O čemu mi to pričamo? Savremena galerija Zrenjanin (kustos: Sunčica Lambić- Fenjčev); 2013. Situacije, instalacije u Vojvodini, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad (kustos: Sanja Kojić Mladenov); Portas Abertas, Fórum Eugénio de Almeida, Eugénio de Almeida Foundation, Évora (kustos: Claudia Giannetti); 2012. Expérience Pommery # 10, Villa Demoiselle, Rems (kustos: Bernard Blistène); 2011. Alumni, Cité de l’architecture et du patrimoine, Pavillon d’About, Pariz (kustos: Clément Dirié); Reading the Object: Artist-Made Books. Moderna Museet, Stokholm (kustos: Anne Catrine Goska). 20 Ans d’Ares, 104Centquatre, Pariz (kustos: Fabien de Castilla); 2010. Hypothesis verification, Laboratoria art & science, Moskva (kustos: Olga Kisseleva & Daria Parkhomenko); 2009. The Open House, IASPIS, Stokholm (kustos: Lisa Rosendahl); 5x5Castelló09, Espai d’art contemporani de Castelló, Kastelo (kustosi: Cristina Iglesias, Jeff Wall, Daniel Buren, Michelangelo Pistoletto & Luc Tuymans); Think about death, The Klara churchyard, Stokholm (kustos: Magdalena Malm); 2008. Valeurs Croisées, 1. bijenale umetnosti, Ren (kustos: Raphaële Jeune); Koliko vrediš?, Espace d'art contemporain HEC, Pariz; Cabinet de consultations, Eurogroup, Pariz (kustos: Clément Dirié); 2007. L’emprise du lieu, Domaine Pommery, Rems (kustos: Daniel Buren); 2006. Anthology of art, Kunst und Ausstelunggshalle der Bundesrepublik Deutschland, Bon (projekat: Jochen Gerz); 2005. À y regarder de près, Espace d'art Contemporain Gustave Fayet, Serinjan (kustos: Daniel Buren)
www.igorantic.com

 

DEJAN KALUDJEROVIĆ

Armenians 01(RAIL, 8years old boy, Azerbaijan), iz serije Conversations: Hula Hoops, Elastics, Marbles and Sand
2017.
indigo papir, akril, grafit, olovke u boji na platnu
92x95cm

Rođen u Beogradu. Magistrirao je u oblasti vizuelnih umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2004. godine. Za svoja umetnička dostignuća dobio je počasno državljanstvo Austrije. Od početka svoje karijere u Beogradu istražuje dodirne tačke konzumerizma i detinjstva, analizirajući načine formiranja identiteta i stabilnost predstavljačkih formi. U radu na svojim slikama, crtežima, objektima, video radovima i instalacijama uglavnom koristi procese reciklaže, kopiranja i rekonstrukcije, čime kreira obrasce koji simuliraju mehaničku reprodukciju i kritikuje proces homogenizacije svojstvene popularnoj kulturi. Kaludjerovićevi radovi su deo mnogih privatnih i javnih kolekcija u zemlji i inostranstvu, između ostalog: MUSA, KONTAKT, STRABAG kolekcija Artothek des Bundes u Beču i Salcburg Museum der Moderne; Muzej savremene umetnosti Beograd, Oktobarski salon i Muzej grada Beograda; APT Berlin; YARAT - Centar savremene umetnosti, Baku; Narodni muzej Republike Severne Osetije - Alanica, Vladikavkaz itd.
Izlagao je međunarodno na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Evropi, SAD-u, Australiji i Aziji: Muzej Artium, Španija; Salzburger Kunstverein, Salcburg; Kunstraum Niederosterreich i Kunstlerhaus Beč; Weltmuseum Wien, Beč (solo); Muzej savremene umetnosti Tajpej, Tajvan; Santa Maria delle Croci Ravenna (solo); Salon muzeja savremene umetnosti Beograd (solo); 1. i 4. Peking International Art Bienniale; CAC Vilnus; Muzej savremene umetnosti Vojvodine; Cittadellarte – Fondazione Pistolleto, Italija; Muzej Essl (solo); Tokio Wondersite - Institut za savremenu umetnost, Tokio; Kunstpavillion Innsbruck; 28. Međunarodni bijenale grafičke umetnosti, Ljubljana; Kunsthalle Krems; 43., 44., 45., 46. i 55. Međunarodni oktobarski salon Beograd; Muzej savremene umetnosti Sent-Etjen; 2. Bijenale mladih u Bukureštu; Landesgalerie Linz am OO Landesmuseum, Linc; Praško kvadrijenale; Manifesta 4 (arhivski projekat), Frankfurt, Nemačka i 6. Moskovski bijenale - Specijalni projekat Alanica. Eksperimentalni metod.
Dejan Kaluđerović nominovan je za nagradu MUMOK - Kapsch za savremenu umetnost 2017. godine. Pobednik takmičenja Art and Reconciliation, Stacion - Centar za savremenu umetnost Priština u saradnji sa Univerzitetom umetnosti London (UAL) i King’s College London. Pobednik rezidencije fonda Villa Lena iz 2018. godine, Italija, kao i Rezidencija umetničkih laboratorija u Tirani, Tirana, Albanija. Pobednik 2017. BKA Studio i putujućih stipendija Džordžakarta, Indonezija. Pobednik 2016. godine CCA Andtrax Artist-in-Residence, Majorka, Španija i LowRes Jerusalem Rezidencija, Jerusalim, Izrael. Pobednik nagrade 55. oktobarskog salona, Beograd, 2014. Pobednik Rezidencije savremene umetnosti Sazmanab, Teheran, Iran za 2015. godinu i YARAT Residency, Baku, Azerbejdžan za 2014. godinu. Pobednik ateljea Tokio za 2011. godinu (Studio i putovanje u trajanju od 6 meseci BMUKK). Pobednik stipendije CEC ARTSINK za 2008. godinu, koji je uključivao rezidenciju u Centru za umetnost 18th Street u Santa Moniki u SAD-u, kao i Unidee rezidenciju u Cittadellarte – Fondazione Pistolleto, Italija 2005. godine, kao i tromesečni boravak Kultur Kontakt Austrija u Beču 2002. godine.

www.dejankaludjerovic.net

 

 

MARIJA DRAGOJLOVIĆ

IL PUTTO
2014.
suvi pastel, grafit, ugalj, akrilik na papiru
80x140cm

Rođena 1950. godine u Šapcu. Fakultet likovnih umetnosti i poslediplomske studije završila u klasi profesora Radenka Miševića 1977. godine. Član ULUS-a od 1976. godine. Od 1985. do 2010. radila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dela joj se nalaze u Muzeju savremene umetnosti Beograd, Muzeju grada Beograda, Narodnom muzeju Beograd, Muzeju Zepter u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Narodnom muzeju u Somboru, Galeriji Nadežda Petrović u Čačku, Galeriji savremene umetnosti u Nišu, Galeriji savremene umetnosti u Aranđelovcu, Narodnom muzeju u Kruševcu, Umetničkoj kolekciji Ujedinjenih nacija u Ženevi, kao i u privatnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.
Izabrane samostalne izložbe: 2016. Fragmenti vremena, Muzej savremene umetnosti Banja Luka; Fragmenti vremena, Muzej grada Beograda; Iz porodičnog albuma (bojene fotografije), Galerija savremene umetnosti Subotica; 2015. Fragmenti vremena, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; 2009. Rouge noir, Galerija Nadežde Petrović, Čačak; 2005. Nostalgija, Galerija Kulturnog centra Beograd; 1999. Galerija Cepter Beograd; 1994. Ogledala, Galerija Studentskog kulturnog centra Beograd; 1991. Mala galerija Moderne galerije Ljubljana; 1989. Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd; 1981. Galerija Doma omladine Beograd
Izabrane grupne izložbe: 2015. Dobitnici nagrade SANU iz Fonda Ivan Tabaković, Galerija SANU, Beograd; 2014. Pedeset umetnika iz zbirki MSU-jugoslovenska umetnost 1951-1989, Kuća legata, Beograd; 2012. Zaobilazne strategije: jedan pogled na beogradsku umetničku scenu devedesetih godina prošlog veka (selektor Nada Seferović), Galerija savremene umetnosti, Niš; Lična svita, Kolekcija Trrajković, Muzej 25. maj, Beograd; 2010. Trijumf savremene umetnosti, Kolekcija Vujičić, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; 2008-2009. Disclosure, Underlined Memories, (selektor Aleksandra Estela Bjelica Mladenović), France, Saint Etienne, Musee d art moderne, Saint-Etienne Metropole; Mala stanica - Nacionalna galerija na Makedonija, Skopje; Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka; 2005. O normalnosti, Umetnost u Srbiji 1989-2001, Muzej savremene umetnosti, Beograd; 2003. Izložba slika velikog formata, Centar za savremenu kulturu Konkordija (selektor Jerko Denegri), Vršac; 2002. The Art of the Balkan Countries, State Museum of Contemporary Art, Thessaloniki; 1999. Dossier Serbien, Einschaetzung der Wirklichkeit der 90-er Jahre, Akademie der Künste, Berlin; Akademie der bildenden Künste, Wien; Welcome Understanding, Bratislava; 1997. Kunst, Europa Siegen, Villa Waldrich; 1991. I cetinjsko bijenale (selektor Irina Subotić), Plavi dvorac, Cetinje; 1990. 8th Biennale of Sydney (curated by Rene Block) The Readymade Boomerang (Certain Relations in 20th century Art), Sidnej; 1988. VI trijenale jugoslovenske umetnosti, Beogradski sajam, Beograd; 1983. Umetnost osamdesetih (selektori: Jerko Denegri, Jovan Despotović, Jadranka Vinterhalter), Muzej savremene umetnosti, Beograd
Važnije nagrade: 2016. Novi Sad, Nagrada Sava Šumanović za likovnu umetnost; 2010. Beograd Politikina nagrada za likovnu umetnost (sa Rašom Todosijevićem); 2007. Beograd, Nagrada iz Fonda Ivan Tabaković; 1984. Čačak, 13. memorijal Nadežde Petrović, Velika nagrada Memorijala Nadežde Petrović; Beograd, XXV Oktobarski salon Nagrada za slikarstvo (sa Dragoslavom Kneževićem); 1982. Sombor, XXII likovna jesen, Trenutak jugoslovenskog slikarstva 82, Otkupna nagrada

Otvaranje 4 slike

 

 

 

 

Olivera Topalov
JA - moje emocije, misao i postojanje
11.  – 28. februara 2019.

Ja, moram biti ono što jesam.
Ja to hoću.
Ja to želim.
Ja, kad neću i ne mogu,
Ja kažem,
Ja hoću, ustanem i radim
Oslanjajući se isključivo na sebe!

Olivera Topalov, autor izložbe

 

Izbor tekstova o umetničkom delu Olivere Topalov

„Ne bežeći od ekspresionističkog rukopisa Olivera nam izlaže mnoštvo figura sa nagim telesima u pokretima, psihologizirani i izvedeni gustim pastoznim namazima. Figurativne kompozicije transponovane su sa deformisanim likovima i psihom, čime nam autorka sugeriše oslobađanje unutrašnjih impulsa, golim nagonima, neki vapaj i krik usamljenog i nemoćnog čoveka. Otuđenost od velegrada povlačenjem u svet intime, praiskonskom biću, njegovim duhovnom, pa čak i religioznom obeležju, određuje osnovu filozofije umetničkom stvaralaštvu.“

Dragan Nedimović, istoričar umetnosti (1991. u Novom Sadu)

 

„Jedna od bitnih karakteristika tog slikarstva je naglašena subjektivnost u pristupu delu. Iznikla je Oliverina ekspresivna figuracija iz njenih etičkih nemira i strahova pred dramom otuđenog i dehumanizovanog ljudskog bića.“

Jasmina Tutorov, istoričar umetnosti (1998. godine u Zrenjaninu)

 

„Plava je, plava boja blata
u večnoj nebeskoj terapiji
ali, treba je skromno vratiti Svetlu!
Treba gusto mastilo boja
osloboditi neobajšnjenih senki,
treba je uviti oko golih tela, plamenova
i ogrejati svet i sve oko sebe.“

Radivoj Šajtinac, književnik (1998. godine u Zrenjaninu)


Otvaranje Toplalov


 

 

 

 

63. saziv umetničke kolonije Ečka – SLIKA 2018.
10. decembar 2018. – 17. januar 2019.

Slika 2018 otvaranje

ALEKSANDRA JOVANIĆ (1976)
Doktorka digital­ne umetnosti i diplomirana programerka. U svakodnevnom istraživanju i umetničkoj praksi kombinuje razne medije – sa fokusom na interaktivnu umetnost, umetničke igre i generativnu umetnost. U zvanju docen­ta trenutno predaje na sva tri nivoa studija, na osnov­nim na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na master studijama Fakulteta primenjenih umetnosti i umetničkim doktorskim studijama Univerziteta umet­nosti u Beogradu.
Kao dizajnerka i programerka angažovana je na značajnim veb-projektima, najčeće u oblasti kultu­re i umetnosti. Pored dizajna za veb, bavi se i gra­fičkim dizajnom, dizajnom plakata za filmove, pozo­rišne predstave i koncerte i pokretnom grafikom za filmove. Samostalno i na grupnim izložbama izlaže od 2003. godine.
Dobitnica je nagrade za realizaciju rada na konkursu Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke (European Digital Art and Science Network) u nacional­noj selekciji za 2015. godinu.
www.aleksandrajovanic.com

 

KARKATAG KOLEKTIV
Karkatag je umetnički kolektiv iz Beograda formiran 2009. godine. Funkcioniše u polju interaktivne umetnosti i novih medija, na granici sa performativnim.
Radovi Karkataga su najčešće svojevrsne mašine, obično većih razmera, koje izložene ili podmetnute na korišćenje, dovode publiku u situaciju da postane aktivni učesnik, performer, a događaj koji se generiše kroz njihov rad/upotrebu predstavlja neodvojivi i suštinski deo samog ostvarenja.
Karkatag je dosad učestvovao na brojnim izložbama, festivalima, performansima u Nemačkoj, Engleskoj, Austriji, Poljskoj, Hrvatskoj, Švajcarskoj, Crnoj Gori i u više gradova Srbije. Karkatag kao deo Nacionalne selekcije osvaja Zlatnu medalju za pokretanje dijaloga na Praškom kvadrijenalu 2015. godine. Takođe, 2015. osvaja Nagradu za razvoj britanskog programa Gone in 20 Minutes za nove i hrabre umetničke projekte na otvorenom. Iste godine osvaja i prestižnu The Oxford Samuel Beckett Theatre Trust nagradu i produkciju u Barbiken centru u Londonu za 2016. u kolaboraciji sa britanskom grupom Collectif and then…
Karkatag od 2010. vodi rezidencijalni prostor u Svilajncu, a od 2015. pokreće otvorenu radionicu Praksa mejkerspejs Beograd u Magacinu u Kraljevića Marka.
Karkatag je deo Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.
www.karkatag.org

 

SAŠA SPAČAL (1978)
Saša Spačal je postmedijska umetnica čiji rad ukršta istraživanje živih sistema, savremene umetnosti i zvuka. NJen rad je fokusiran najviše na postljudski period u kojem ljudska bića ne postoje suvereno već samo kao jedan od mnogih elemenata koji čine ekosistem. Napuštajući Kartezijanski sistem klasifikacije i prihvatajući činjenicu da se polje tehnologije proširilo ne samo sa hardvera na softver već takođe na „wetware“ (organski, biološki softver), rezultujući hibridnim fenomenima upisanim u mehaničkoj, digitalnoj i organskoj logici.
Svoje radove je izlagala i izvodila na festivalima kao što su Ars Electronica Festival, Austrija; Prix Cube Exhibition, Francuska; Transmediale Festival, Nemačka; Onassis Cultural Center, Grčka; Chronos Art Center, Nacionalni muzej umetnosti Kine, Kina; Muzej savremene umetnosti Metelkova, Slovenija; Kapelica Gallery, Slovenija; Device_art, Hrvatska; Art Laboratory Berlin, Nemačka; Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Srbija, Lisboa Soa Festival, Portugalija; Galerija Match , Slovenija, Galerija savremene umetnosti Celje, Slovenija. NJen rad je osvojio Prix Ars Electronica Honorary Mention i nominovan je za Prix Cube.
Saša Spačal živi i radi u LJubljani, Slovenija.
www.agapea.si

 

ZORAN TODOROVIĆ (1965)
Živi i radi u Beogradu. Vanredni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Vodi nastavu na predmetu Transmedijska istraživanja na odseku za Nove medije na čijem je osnivanju aktivno učestvovao. Izlaže samostalno i grupno od 1992. godine u vodećim domaćim i svetskim institucijama i festivalima novih medija u Evropi i svetu, kao što su MSU Novi Sad; Salon MSU Beograd; MSU Zagreb; Artspace Sidnej; Ars Electronica Linc; ZKM Karlsrue; NRLA Glazgov – Pert; Lux Center, London; Transmedijale Berlin; Video maraton NJujork; World Information, MSU Beograd; Blood and Honey – Essl Collection, Beč; Austrian Cultural Forum, NJujork.
Predstavljao je Srbiju na 53. bijenalu u Veneciji.
Dela mu se nalaze u značajnim privatnim i državnim kolekcijama u svetu i u Srbiji. Periodično objavljuje eseje i tekstove o svom radu i o umetnosti, Art in Biotech Era, Experimental Art Foundation Inc. Adelaide, South Australia 2008., Noise, ZKM, The MIT press Cambrige, Massachusetts London, England 2002 itd.
www.zorantodorovic.com

 

ISIDORA TODOROVIĆ (1984)
Osnovne i master studije završila je na odseku Novih medija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zaposlena je kao docent pri katedri za Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde trenutno obavlja funkciju šefa katedre.
Rad Isidore Todorović istražuje tehnološke, kulturološke i političke aspekte umetnosti u kontekstu biopolitičke teorije, postfeminističke teorije i DIY kulture. U svojim radovima ona često koristi format sociopolitičkih igara, interaktivnih instalacija i društveno angažovanih projekata. Autor je nekoliko nagrađenih radova (The Travelling Game, One Good Day) i izlagala je na nacionalnim i regionalnim festivalima elektronske umetnosti: 2013. Play Again! Games and culture conference, Košice, Slovačka; 2014. Fields exhibition, Arsenals Exhibition Hall of the Latvian National Arts Museum (LNAM), Produced by RIXC, with Can You feel the spill? political board game/android app; 2014. SUTRA/TOMORROW, Dom omladine, Beograd; 2015. Device art, Zagreb, Hrvatska; 2015. Wonderlab, Muzej savremene umetnosti vojvodine, Novi Sad;
2017. “ART&SCIENCE”, Kulturni centar Beograd, European Digital Art and Science Network (in collaboration with Ars Electronica from Linz, Science Gallery from Dublin, GV Art from London, LABoral from Gijon, Etopia from Saragossa, Kapelica Gallery from Ljubljana and DIG Gallery from Košice); 2017. SUTRA/TOMORROW , Muzej tehnologije Beograd; 2017. Ars Electronica, Linz, Austria, Future innovators summit.
www.isidoratodorovic.com

 

 

 

 

Mirjana Blagojev
19. novembra – 6. decembra 2018.

MIRJANA BLAGOJEV (1974, Zrenjanin)
Diplomirala i magistrirala vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Završila master studije na Ecole Supèrieure des Arts Décoratifs u Strazburu, Francuska na smeru Objekat-staklo. Trenutno pohađa doktorske umetničke studije na Akademiji umetnosti Novi Sad, u okviru kojih je 2017. realizovala istraživački staž na CTU-Arhitektonskom fakultetu u Pragu. Zaposlena na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na predmetu vajarstvo u zvanju docenta. Član je ULUV-a i ESGAA (European Studio Glass Art Association).


Blagojev otvaranje

 

 

 

 

39. susret akvarelista
15. oktobar 2018.

U Savremenoj galeriji Zrenjanin u ponedeljak 15. oktobra 2018. u 19 časova biće otvorena izložba radova nastalih Umetničkoj koloniji Ečka u okviru 39. susreta akvarelista.
Iako je pre skoro četiri decenije predviđeno da jedno od okuplјanja umetnika u Umetničkoj koloniji Ečka bude ograničeno na tehniku akvarela, odnosno na umetnike koji je toliko učestalo koriste u svom radu da se mogu nazivati akvarelisti, vremenom je došlo do promena u konceptu ovih tradicionalnih okuplјanja, stim da je bazična specifičnost saziva sačuvana. Ove diskretne, a ipak značajne, promene je delimično uslovio sveprisutan medijski nomadizam savremenih umetnika, gde akvarel predstavlјa jednu od mogućih tehnika u njihovom radu ili tehniku čije osobine mogu uticati na stvaranje radova u drugim medijima.
U tom kontekstu je odabrana grupa od petoro umetnika koji su od 5. do 9. jula boravili u Umetničkoj koloniji Ečka (Iva Kuzmanović, Nadežda Kirćanski, Vladimir Miladinović, Mirjana Boba Stojadinović i Rade Tepavčević) gde su se pored različitog pristupa i shvatanja ove tehnike bavili i različitim temama. Izbor akvarela kao medija, odnosno tema koje se najčešće slikaju ovom tehnikom, omogućio je umetnicima da o različitim teškim, neprijatnim i traumatičnim temama, koje opterećuju savremeno društvo, a koje mogu biti ličnog, lokalnog ili globalnog tipa, dopru do širokog kruga lјudi.
Selektor 39. susreta akvarelista je Slavica Popov, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.

BIOGRAFIJE

NADEŽDA KIRĆANSKI (1992, Zrenjanin) završila je osnovne i master akademske studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Do sada je imala 3 samostalne izložbe: 2016 – Kulturni Centar Zrenjanina; 2018 - #RIP, Remont NUA, Beograd; nista spec 1.0, Dom Omladine, Beograd. Značajnije grupne izložbe: 2018 – Finale Mangelos, Remont NUA, Beograd; 2018 – Privatna vrednost, Švajcarska rezidencija, Beograd; 2018 – Mladi, Galerija Filip Moris, Niš/Kuća Legata, Beograd; 2018 –Oblik i prostor, Gir store, Beograd; 2017 – The Wrong Biennale, online izložba; 2017 – Regional Exhibition Banat Pavilion, Revolution Memorial, Temišvar; 2017 - Kada se drugi susreće sa drugim Drugim, Galerija Podroom, Beograd. Dobitnica nagrade za skulpturu „Sreten Stojanović, profesor ALU” 2017. godine i nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ za 2018. godinu. Živi u Beogradu.

Nadezda Kircanski


IVA KUZMANOVIĆ (1984, Beograd) je 2011. diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Od 2012, kao suosnivačica Umetničkog prostora U10 i članica Umetničkog kolektiva U10, učestvovala je kao organizatorka, kustoskinja i umetnica na preko sto grupnih i samostalnih izložbi i drugih projekata u kulturi i umetnosti.

Iva Kuzmanovic


VLADIMIR MILADINOVIĆ (1981, Beograd) živi i radi u Beogradu. Diplomirao je na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu. Završio doktorske kurseve na interdisciplinarnim doktorskim studijama pri beogradskom univerzitetu Umetnosti, odsek za teoriju umetnosti i medija. Od 2007. godine ima status slobodnog umetnika. Član je umetničko-teorijske grupe „Četiri lica Omarske“ koja se bavi propitivanjem memorijalnih strategija na prostorima bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade 53. Oktobarskog salona 2012. godine kao i glavne nagrade fonda za crtež «Vladimir Veličković» 2016. godine. Aktivno je uklјučen u nekoliko naučno-istraživačkih projekata. Izlaže aktivno u zemlјi i inostranstvu poput: SMBA - Stedelijk Museum Bureau Amsterdam (Amsterdam, Netherlands), Artium - Basque Museum Centre of Contemporary Art (Vitoria, Spain), Münchner Stadtmuseum (Munich, Germany), Salzburger Künstverein (Salzburg, Austria), FreiraumQ21 - Museumsquartier (Vienna, Austria), CACT-Thessaloniki Center Of Contemporary Art (Thessaloniki, Greece) i dr.

Vladimir Miladinovic


MIRJANA BOBA STOJADINOVIĆ (1977, Beograd) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2002), gde je i magistrirala (2006). Takođe, magistrirala je i na Institutu Pit Cvart u Roterdamu/Holandija (2008) i Fakultetu likovnih umetnosti u Plimutu/Velika Britanija (2008). Izlaže samostalno, kao i na grupnim izložbama od 1998. godine. U centru njenih interesovanja su prostor i prostorni odnosi, koristeći fotografiju, tekst, zvuk i objekat. Dobitnica je nagrade 25. Memorijala Nadežde Petrović 2010. godine. Osmislila je i realizovala više projekata koji se bave vizuelnom umetnošću i privatnim prostorima, kao i samoorganizovanom kulturnom produkcijom. U periodu 2010–2016. autorski i organizaciono je vodila projekat „Umetnik kao publika”. Kao kustos je realizovala trogodišnji projekat „FORMALNO NEFORMALNA. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija” u okviru projekta Aktopolis Gete-instituta (2015–2017.). Trenutno sarađuje sa redakcijom kulture na Radio Beogradu 2.

Mirjana Boba Stojadinovic


RADE TEPAVČEVIĆ (1994, Vrbas) je završio osnovne akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Bosilјke Zirojević Lečić, smer slikarstvo. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu pod mentorstvom prof. Dragana Matića. Od 2014. godine aktivno je izlagao na brojnim grupnim izložbama i imao je sedam samostalnih izložbi. Dobitnik je nekoliko nagrada za svoj rad od kojih je najznačajnija nagrada XXII Prolećnog anala koju dodelјuje biblioteka “Vladislav Petković Dis” iz Čačka. Bio je na rezidencijalnom boravku na letnjoj akademiji likovnih umetnosti u Salzburgu u Austriji pod mentorstvom Pauline Olonjske. Pored slikarstva bavi se ilustracijom i dizajnom.

Rade Tepavcevic

 

 

 

 


IZLOŽBA MODNIH FOTOGRAFIJA I MODNA REVIJA VASILIJA KOVAČEVA
1 – 11. oktobar 2018.

2

U ponedeljak, 1. oktobra u 19 časova u Salonu Savremene galerije Zrenjanin otvara se izložba modnih fotografija u okviru koje će biti održana modna revija Vasilija Kovačeva.

Nakon završene srednje škole za dizajn ‘’Bogdan Šuput’’ u Novom Sadu, a zatim Fakulteta primenjenih umetnosti, odsek kostim u Beogradu, Vasilije Kovačev je imao svoje prvo javno pojavljivanje u Baroknoj sali Opštine Zrenjanin sa diplomskom modnom revijom. Nakon toga sledi period od 18 kreativnih i produktivnih godina koje su rezultirale uspešnim i veoma posećenim revijama u Novom Sadu, Beogradu, Podgorici, Atini, Parizu, Nju Jorku, gradovima Rumunije, Poljske…

Izložbom modnih fotografija u Savremenoj galeriji Zrenjanin, Vasilije Kovačev će se konačno ponovo predstaviti svom gradu. Modni editorijali koji su nastajali kroz različite faze i kao promocija svake kolekcije, a ovekovečeni kroz kreativni objektiv kreatoru dragih ljudi Zorana Simina, Tibora Arve, Gabrijele Parigros i Bernarda Bodoa, biće praćeni ovom prilikom i mini modnom revijom poslednje kolekcije koja je prikazana na Serbia fashion week-u u Novom sadu i Parizu pod nazivom ,,Moon River’’.

 

 

 

Grad fotografima fotografi gradu
Prva fotografska umetnička kolonija 
Otvaranje 10. septembra 2018. 

pozivnica[2]

 

 

 

LETO sa zbirkom Savremene galerije Zrenjanin

16. jul – 1. septembar 2018. 

 

Izložba podrazumeva postavku 34 rada iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin od 22 autora među kojima su značajna imena srpske likovne umetnosti sredine 20. veka (M.Konjović, I.Radović, I.Tabaković, N.Graovac, V.Pomorišac...) Većina ovih dela nastala je u Umetničkoj koloniji Ečka crpeći inspiraciju u letnjim vojvođanskim pejzažima, naročito 1962. godine kada je zvanična tema rada u koloniji bila leto. Ovaj deo kolekcije dopunjen je radovima sa temom morskih pejzaža autora sa prostora bivše Jugoslavije a koji su u zbirku Savremene galerije došli kao poklon Saveznog izvršnog veća 1963. godine, neposredno nakon čuvenog Titovog govora na VII kogresu Jugoslovenske omladine kada je osudio apstraktnu umetnost. Izložba razmatra moguće političke uticaje na rad kolonije i pruža priliku da se delimično sagleda razvoj i formiranje kolekcije kroz rad Umetničke kolonije Ečka, a sam naziv ima dvojako značenje tako što opisuje na prvom mestu temu postavke, a zatim i poziva publiku da tokom letnjih meseci, jula i avgusta, kada će izložba biti postavlјena, provedu izvesno vreme uz dela iz kolekcije Savremene galerije Zrenjanin, u višedecenijskom iščekivanju prostora za stalnu postavku umetničkog muzeja Savremene galerije Zrenjanin.

Kustos i autor izložbe:
Slavica Popov, viši kustos

Realizaciju izložbe su omogućili:
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin

 

 






Ostala dešavanja:

 

GLAS I MARIMBA

koncert - ponedeljak, 24.11.2022. u 19 časova

Salon Savremene galerije Zrenjanin, Trg slobode 7

Projekat podrazumeva raspisivanje konkursa i angažovanje mladih kompozitora iz Srbije da komponuju originalne kompozicije za ansambl koji čine sopran i marimba. Na taj način mladi autori u oblasti umetničke muzike se promoviše i bogati se repertoar savremene srpske muzike. Iako je srpska umetnička muzika bogata u repertoaru vokalne muzike, postoji i dalje nedostatak dela pisanih za ovakav sastav, koji podrazumeva zajedničko muziciranje glasa sa instrumentom. Marimba, koja je modernizovana u 20.veku, ima velik dijapazon mogućnosti, kao relativno mlad instrument je novitet na umetničkoj muzičkoj sceni i, kao temperovan instrument porodice perkusija, svojom bojom i plemenitošću zvuka zajedno sa glasom predstavlja idiličan muzički spoj.

Cilj ovog projekta je da se stimuliše savremeno domaće stvaralaštvo u oblasti umetničke muzike. Kako srpska muzika ima bogatu tradiciju negovanja vokalne muzike, pre svega u domenu solo pesme, ovaj projekat doprinosi daljem obogaćenju repertoara u oblasti kamernog vokalnog izvođaštva. Time se daje prilika mladim kompozitorima da stvaraju nova dela u gotovo savršenim uslovima, sa obezbeđenim ansamblom koji tu muziku izvodi, a njihova dela se trajno beleže i trajaće po okončanju ovog projekta.

Učesnici:

Radoslava Vorgić Žuržovan – sopran

Darko Karlečik - marimba

 

 

REFLEKSIJA UŽIVO


koncertna promocija diska

ponedeljak, 07.11.2022. u 19 časova
Salon Savremene galerije Zrenjanin, Trg slobode 7

Refleksija uživo predstavlja koncertnu promocijuCD-a „Refleksija“ po gradovima Srbije i deo je šireg projekta koje naše udruženje umetnika „Anime“ sprovodi dugi niz godina. Nakon nekoliko koncerata po Beogradu, snimljenog i izdatogdiska sa delima D.Despića i I.Vilsona pod pokroviteljstvom SOKOJ-a i realizovane turneje po Irskoj, došlo je vreme da se disk koncertno predstavi i po gradovima naše zemlje.
Projekat ima za cilj da predstavi naš debitantski kompakt disk „Refleksija“ publici širom Srbije. S obirom da se na disku nalaze dela našeg akademika Dejana Despića i irskog kompozitora Iana Vilsona, gostovanje po gradovima Srbije ima za cilj promociju srpske umetničke muzike ali i predstavljanje svetskih muzičkih tokova kroz savremena dela irskog autora. Ova turneja ima za cilj i promociju naše izvođačke umetnosti s obzirom da se radi o koncertnoj prezentaciji diska. Zalažemo se za decentralizaciju kulturne scene kao i promovisanje ženskog stvaralaštva. Takođe, kao krajnji cilj projektaimamo upućivanje ljudi na kupovinu diska savremene umetničke muzike, bilo u štampanoj ili digitalnoj verziji preko on-line platformi ili sajta muzičke kuće Metropolis Music.

 

Izvođači

Dušica Mladenović, solo violina i
Trio violina „Anime“:
Dušica Mladenović
Mina Mladenović
Marina Popović

 

Program

Dejan Despić: Sonata za solo violinu, op. 85 (1986)

Dejan Despić: Sonatina B-A-C-H za tri violine, op. 185 (2007)
I Intrada
II Arietta
III Scherzino

Ijan Vilson: Sonata balada za solo violinu (Sonáid béaloidis for solo violin), (2014)
I Reeyill
II Aire
III Jigg

Ijan Vilson: "1927" za trio violina (2009)
I Wasserfall /Vodopad
II Junger Garten (Rhythmen) /Mladi vrt (Ritmovi)
III Garten am Bach /Bašta kraj potoka
IV Abfart der Schiffe /Brodovi isplovljavaju
V Abenteurer-Schiff /Brod-pustolov

 

Ukupno trajanje: 55 minuta

 

O programu

"Refleksija" predstavlja muzički dijalog između srpskog kompozitora Dejana Despića i irskog kompozitora Ijana Vilsona. Refleksija, kao odbijanje svetlosti ili zvuka, kao odblesak, razmišljanje, prenošenje pažnje sa objekta posmatranja na subjekt i razmatranje odnosa u kome se nalaze, predstavlja tačku spajanja i razdvajanja dva glavna aktera ove diskusije. Tema razgovora su iste (ciklične) forme u kojima su se kompozitori nezavisno jedan od drugog oprobavali i isti instrumentalni sastavi za koje su pisali. Na programu su dve solo sonate za violinu i dva trija za tri violine koje će izvesti Dušica Mladenović i njen trio violina "Anime".

 

O kompozitorima

 

Dejan Despić (1930, Srbija), kompozitor, muzički pisac, teoretičar i pedagog. Studirao je kompoziciju kod Marka Tajčevića i dirigovanje kod Mihaila Vukdragovića na beogradskoj Muzičkoj akademiji, gde je na oba odseka diplomirao 1955. godine. Predavao je teorijske predmete u Muzičkoj školi Mokranjac (1955–1965), a potom na Muzičkoj akademiji u Beogradu (1965–1995). Za dopisnog člana SANU izabran je 1985, a redovnog 1994. godine. Autor je više od 170 opusa najrazličitijih žanrova, sa posebnom sklonošću ka koncertantnim žanrovima i kamernom zvuku. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, između ostalog i na Međunarodnoj tribini kompozitora, više nagrada Udruženja kompozitora Srbije, JRT-a, Radio Beograda, SOKOJ-a, Mokranjčeve nagrade za 2005. godinu za kompoziciju Diptih op. 166 za engleski rog i kamerni orkestar. Dela su mu izvođena na svim festivalima u zemlji, kao i u mnogim muzičkim centrima Evrope i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ian Vilson (Ian Wilson) je rođen u Belfastu i počeo je da se bavi kompozicijom tokom studija. Njegov opus obuhvata skoro 200 kompozicija, uključujući kamerne opere, koncerte, gudačke kvartete, orkestarsku i kamernu muziku, kao i multimedijalna dela. Vilsonove kompozicije izvođene su i emitovane na šest kontinenata i predstavljene su na festivalima kao što su BBC Proms, Venecijansko bijenale, Frankfurtski sajam knjiga, ISCM Svetski dani muzike, Brajton, Celtenam i Bat festivali i u dvoranama kao što su njujorški Karnegi hol, londonski Rojal Albert i Vigmore holovi, amsterdamski Concertgebouw, bečki Musikverein i tokijski Suntory Hall. Pored uobičajenih klasičnih žanrova Vilson se u poslednje vreme bavi i komponovanjem za džez muzičare, pevače tradicionalne irske muzike, virtuoze na azijskoj tabli i kineskoj pipi; takođe je sarađivao sa koreografima, pozorišnim rediteljima i kompozitorima elektroakustičke i kompjuterske muzike.
Godine 1991. Vilson je osvojio nagradu na festivalu Ultima u Oslu za orkestarsku kompoziciju Running, Thinking, Finding, a 1992. dobio je nagradu Macaulay Fellowship od Umetničkog saveta Irske. 1998. godine izabran je za člana Aosdana-e, Saveza kreativnih umetnika Irske, a poslednjih godina bio je takođe AHRB profesor-istraživač na univerzitetu Ulster, kompozitor-saradnik ansambla Camerata Pacifica iz Kalifornije, i na An Foras Feasa post-doktorskom istraživanju na Institutu za tehnologiju u Dondoku, Irska. Bio je umetnički direktor Festivala Nove Muzike u Slajgu od 2003.-2011. godine.
Preko pedeset Vilsonovih kompozicija dostupne su na komercijalnim CD izdanjima Diatribe, Riverrun, Black Box, Timbre, Guild, Meridian i Chandos. Njegove partiture objavili su Ricordi iz Londona i Universal Edition.

Reč kompozitora o delima

Moja Sonatina B-A-C-H, op. 185, za tri violine nastala je 2007. godine. Kao stvaraoca zanimalo me je bavljenje manje uobičajenim kombinacijama instrumenata, pa sam tako došao i do muzičke građe iz koje je valjalo izvući što više „sadržaja“ koje sam inkorporirao u tri stava pod naslovima:Intrada, Arietta i Scherzino.Njihovo izvorište čini slavna i bezbroj puta iskorišćena, u svakojakom kontekstu, tema Bahovog prezimena.

Osim brzoga dela, koji mora biti naglašeno i precizno ritmičan, celu Sonatu za solo violinu treba svirati veoma slobodno (a piacere) i kao improvizujući, na način solističke kadence u koncertu. Prvobitna namera je i bila da se ona nazoveSonata quasi una cadenza, ali joj taj naziv, s obzirom na karakter brzoga dela, ne bi sasvim odgovarao. Sonata je komponovana od 10. do 12. januara 1986. godine.

"Sonata Balada", na irskom jeziku znači „folklorna sonata“. Predstavlja trostavačno delo sa nazivima Reeyill, Aire i Jigg, od kojih je svaki inspirisan tradicionalnom formom irske muzike (reel, air, jig). Celo delo traje oko 15 minuta i stavovi su brzi-lagani-brzi, sa trostrukim metrom u poslednjem stavu koji balansira u odnosu na dvostruki na početaku dela. Ne postoji posebna „priča“ vezana za ovo delo, više je zapravo istraživanje mogućnosti transformisanja i dekonstrukcije starih formi, ali uz zadržavanje njihovog prvobitnog karaktera.

Delo "1927" za tri violine je inspirisano slikama Pola Klea (Paul Klee), koje su nastale tokom 1927 godine. U svakoj slici sam tražio ideju, prepoznavao je i kao muzičku ideju, koja mi je potom davala kompozitorski impuls. Muzika ovde ne predstavlja puku interpretaciju slika, ali na početku samog stvaranja sve počinje od te interpretacije.
Pet stavova nose nazive istoimenih slika Pola Klea Wasserfall, Junger Garten, Garten am Bach, Abfahrt der Schiffe, i Abenteurer-Schiff.
„1927“ je napisana za Beogradski trio „Dominante“.

<<< PRETHODNE IZLOŽBE

 


 

 

Date

22 januar 2015

Tags

izlozba

Informacije

Adresa: 
Subotićeva 1, 23000 Zrenjanin, Srbija

Izložbeni salon: 
Trg slobode 7, 23000 Zrenjanin, Srbija
Kontakt:
023/562-566, 561-775, 562-593

Email:  galerijazr[at]galerija.rs

Radno vreme:
Radnim danima: 09:00h - 13:30h | 14:00 - 19:30h
Subotom 09:00 - 13:00h

     

| w:m | nnenad |