Izložbena aktivnost

Izložbena aktivnost

 

 

A K T U E L N O: 

 

14. BIJENALE AKVARELA

20. septembar – 28. oktobar 2021.
otvaranje izložbe: ponedeljak, 20. septembar u 19 časova

lokacije: Savremena galerija Zrenjanin i javni prostori u centru grada (Trg slobode, ulica Kralja Aleksandra I Karađorđevića i haustori koji povezuju ovu ulicu sa Gimnazijskom ulicom)

Neverovatne (ne)mogućnosti: zamišljanje institucije budućnosti

Umetnice i umetnici:

Nora Mesaroš, Jelena Nikolić, Kristina Nikolić, Slavica Obradović, Tamara Spalajković i radna grupa projekta COMMONS – Zamišljanje institucije budućnosti: Pavle Banović, Bogdan Čontoš, Bogdan Đukanović, Aleksandar Saša Jeremić, Katarina Jovanović Alfa, Katarina Kostandinović, Luka Ličina, Nemanja Milenković, Zorica Milisavljević, Selman Trtovac, Vanja Žunić

Autorka i selektorka:
Katarina Kostandinović

PROGRAM MANIFESTACIJE:
6 – 20.09. Provera terena

Umetnici – učesnici 14. bijenala akvarela samoorganizovano borave u Zrenjaninu i pripremaju izložbu kao i diskurzivni program koji će se prirediti neposredno pred otvaranje i tokom trajanja izložbe.

20. 09. Otvaranje izložbe 14. bijenala akvarela
“Neverovatne (ne)mogućnosti: zamišljanje institucije budućnosti“

Program otvaranja:
19 časova – otvaranje izložbe, Savremena galerija Zrenjanin
19.30 časova – obilazak izložbe u salonu Savremene galerije Zrenjanin i u javnom prostoru centra grada
20.30 čas – koktel, salon Savremene galerije Zrenjanin

2 – 23. 10. Subotom u Galeriji

Svake subote u podne tokom trajanja izložbe biće organizovano vođenje kroz izložbu, razgovori sa umetnicima i drugi programi uz izložbu.

Reč autorke/selektorke:

„Neverovatne (ne)mogućnosti: zamišljanje institucije budućnosti” naziv je izložbe 14. bijenala akvarela u Zrenjaninu koji ove godine beleži trideset godina postojanja. Posmatrajući Bijenale kao instituciju, razmišljajući o njegovoj dugogodišnjoj tradiciji, iskustvu unutar šireg konteksta bijenalnih izložbi i savremene umetničke prakse u Srbiji, te o društvenim prilikama i lokalnim specifičnostima mesta u kom se održava – izložba, aktivnosti i radovi umetnika fokusiraju se na javni prostor grada i interakciju sa lokalnom zajednicom. Bijenale akvarela je uvek nastojalo da prikaže različite pristupe ovoj tehnici, od tradicionalnog do eksperimentalnog i višemedijskog, tako i izložba 14. izdanja manifestacije može jezikom/terminologijom medija da objasni svoju nameru, ključnim rečima poput: transparentnost, poroznost, ispiranje, razlivanje, rastvorivost, prelivanje…
Kako je fokus izložbe na javnom prostoru u centru Zrenjanina – trgovi, haustori, fasade, izlozi – izazov umetnicima biće aktivnosti u javnom prostoru, interakcija sa kulturnom zajednicom, razmišljanje o načinu da se ona uključi u proces zamišljanja institucije budućnosti (koji se ne odnosi samo na ovu izložbu); institucije čiji su zidovi porozni i fleksibilni da primi aktiviste, kulturne radnike, umetnike i publiku. Konceptom izložbe pažnja se skreće sa akvarela na bitna problemska pitanja unutar političkog, društvenog i kulturnog života u kom kreiramo umetnost, prikazujemo je i komuniciramo sa njom. Da li i na koji način umetnost transformiše javni prostor, kako javni prostor transformiše umetnost? Kako ćemo komunicirati ideje kroz umetnost u javnom prostoru na način koji je svima razumljiv? Kako koristimo umetnički jezik ili umetnički prostor? Kako rečima da oblikujemo našu stvarnost kada značenje proističe iz procesa razumevanja prostora koji reči zauzimaju ili u kom odjekuju? Kako se baviti Bijenalom akvarela u vremenu lokalne krize vodnih resursa i vodosnabdevanja u Zrenjaninu? Kako i s kim zamišljati institucije budućnosti, kako ih činiti, oblikovati i graditi? Kako ih učiniti transparentnim i pristupačnim?
Suprotno projektnom razmišljanju i planiranju, izložba nastaje iz pozicije nesigurnosti i osetljivosti prema lokalnom kontekstu, ona nema jasnu misiju i viziju sem želje da se sa njom komunicira. Kroz samoorganizovanu dvonedeljnu rezidenciju od 6. do 20. septembra grupa umetnica i umetnika radiće na osmišljavanju radova, postavke i diskurzivnog programa koji će pratiti izložbu. Katalog izložbe činiće beleške i dokumentacija procesa nastajanja izložbe i tekstovi umetnika.
Naziv izložbe 14. bijenala akvarela u Zrenjaninu je delom preuzet iz naziva prvog izdanja projekta COMMONS: „Zamišljanje institucije budućnosti”, čija je autorka Katarina Kostandinović, a koji se realizuje na poziv Goethe-Instituta u Beogradu. Proces „Zamišljanja institucije budućnosti” i aktivnosti grupe započeti su u novembru 2020. godine kada se formirao kolektiv/radna grupa koju čine umetnici i kustosi, a osnove za razvoj nastupajućih faza projekta ili prve teze za kostur institucije budućnosti rodile su se kroz sastanke zatvorenog tipa, upoznavanjem i uspostavljanjem prostora za diskusiju, kritiku i nesmetanu razmenu.

Realizaciju izložbe 14. bijenala akvarela omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Grad Zrenjanin.

Izložbu je podržaoGoethe-Institut Srbija.

14. bijenale akvarela se održava u skladu sa preporukama u vezi sa aktuelnom epidemiološkom situacijom.

 

 

 

 

6. saziv Umetničke kolonije Ečka - Slika 2021.

10-12. septembar 2021

 
66. saziv umetnika u Umetničkoj koloniji Ečka „Slika 2021.“ obuhvata boravak i rad petoro istaknutih savremenih vizuelnih umetnika koji će razmatrati i preispitivati pojam slike u različitim kontekstima i medijima.
Umetnici će imati priliku da sami odaberu temu kojom će se baviti u svojim radovima, odnosno mogućnost da predstave ono što ih je najviše inspirisalo i podstaklo na rad u Ečki, njenom okruženju i kroz druženje i razmenu iskustva sa ostalim učesnicima kolonije.
Učesnici ovogodišnje kolonije „Slika 2021.“ su: Violeta Vojvodić, Mirjana Odić, Jelena Grujičić, Vuk Ćuk i Vladimir Bjeličić.
Selektor i kustos projekta je Sunčica Lambić-Fenjčev.
Izložba radova nastalih u koloniji biće održana u Savremenoj galeriji Zrenjanin decembra 2021. godine.

 

 

Vesna Perunović
FRAGMENTI CELINE

02. – 26. avgust 2021.

 
U ponedeljak, 2. avgusta 2021. godine u 19 časova biće otvorena izložba kanadske umetnice srpskog porekla Vesne Perunović pod nazivom „Fragmenti celine“.

Serija radova iz opusa “Fragmenti celine” istražuje intimne i društvene odnose koristeći se metaforom „slomljenog tanjira“. Radovi na izložbi se bave arhetipovima, pojmom fragmentacije i jedinstva, krhkosti i izdržljivosti, reflektujući kako naš lični, tako i kolektivni odnos prema krizi i ključnim problemima sa kojima se danas suočavamo. Kroz dvostruku prizmu ličnog i političkog, rad se bavi strategijama rekonstrukcije, obnavljanja i restauracije onoga što je oštećeno, razrušeno i uništeno.

Rad Vesne Perunović se bavi pitanjima doma, izmeštanja, temama mobilnosti i granica. Rođena i obrazovana u bivšoj Jugoslaviji, Vesna Perunović se kasnih osamdesetih godina iselila u Toronto, Kanada. U svojoj umetničkoj praksi Vesna Perunović često inkorporira crtež, skulpturu, slikarstvo, video i performans i prezentuje ih kao slojevitu interdisciplinarnu instalaciju. Njen rad se bazira na vlastitom iskustvu stečenom kroz žensku perspektivu i ličnih narativa – kulturnog izmeštanja, tranzicije i asimilacije, kao i identiteta posmatranog u odnosu na širi društveni i politički kontekst. Njena umetnička praksa se bavi diskursom između linije i forme, figuracije i apstrakcije. Rad Vesne Perunović kostantno oscilira između mesta i prostora, javnog i privatnog, materijalnog i nematerijalnog. U karijeri koja traje vise od trideset godina Vesna Perunović je izlagala na više od 150 grupnih i samostalnih izložbi širom sveta.

Otvaranje Perunovic

 

Seoski predeo DRAGOSLAVA STOJANOVIĆA SIPA

Izložba radova Dragoslava Stojanovića Sipa (1920-1976)
iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin

Autor i kustos izložbe Slavica Popov

Primenjeni i likovni umetnik Dragoslav Stojanović Sip (1920-1976) je Vojvodini, svom zavičaju, ostao privržen kako motivima koje je crpeo iz vojvođanskog predela, tako i učešćem u likovnom životu vojvođanskih kolonija. U periodu od 1956. do 1973. u Umetničkoj koloniji Ečka boravio je 16 puta i za kolekciju Savremene galerije Zrenjanin ostavio 14 radova. U Zrenjaninu je 1967.g. uradio i vitraže u svečanoj sali Zgrade društveno-političkih organizacija (zgrada Komiteta, Bioskop Cinema) i zalagao se za bolјu saradnju razvijene zrenjaninske industrije i umetnosti. Takođe je omogućio jednoj muzejskoj ustanovi da stvori svoj jasan i prepoznatlјiv vizuelni identitet kreirajući logo za Savremenu galeriju Zrenjanin. U njegovim radovima se primećuje kolebanje između čiste geometrijske apstrakcije i stilizovane figure dok ih sve povezuje potreba za uspostavlјanjem ritma. U tematskom smislu njegovi radovi neguju, bez obzira na medij, sa jedne strane oblike čiste geometrije sa čisto bojenim površinama, a sa druge strane sećanje na predmetni svet odnosno predele Vojvodine i fasade seoskih kuća.

Izložba 13 radova Dragoslava Stojanovića Sipa bila je otvorena u Salonu Savremene galerije Zrenjanin maja 2015. godine ali je tada zbog vanrednih okolnosti nakon nedelјu dana bila zatvorena.Sada će publika ponovo imati priliku da vidi njegove radove kao i sliku SEOSKI PREDEO nastalu 1956.godine na Prvoj koloniji u Ečki koja se prilikom realizacije izložbe 2015. godine vodila kao nestala a koja je vraćena 2019. godine Savremenoj galeriji Zrenjanin.

Dragoslav Stojanović Sip je rođen 1920. godine u Petrovaradinu, a ranu mladost proveo je u Subotici i Novom Sadu gde je prve kontakte sa slikarstvom stekao preko Petra Dobrovića, Ivana Tabakovića i Milana Konjovića. Pre nego što je upisao Akademiju u Beogradu (1940) pohađao je pripremnu nastavu u atelјeima Stevana Bodnarova i Mladena Josića, a na Akademiji profesori su mu bili Toma Rosandić,Mihailo Petrov, Jovan Bijelić i Milo Milunović. Diplomirao je 1947. godine na odseku za slikarstvo kod profesora Mila Milunovića, a potom dve godine pohađao specijalni tečaj grafike kod profesora Mihaila Petrova. Bio je profesor Fakulteta primenjenih umetnosti i rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivača Grafičkog kolektiva u Beogradu (1949). Bio je urednik časopisa Lik (1950) i predsednik ULUPUDS-a gde je organizovao manifestaciju Zlatno pero (1958). Za života je imao 12 samostalnih izložbi u periodu od 1951. do 1974. godine, a izlagao je na brojnim izložbama ULUS-a ,Oktobarskog salona, Trijenala jugoslovenske umetnosti, vojvođanskih kolonija (Ečka, Bačka Topola,Bečej, Senta). Dobitnik je nagrade Forum 1968. godine i Oktobarske nagrade grada Beograda 1971.godine.

Otvaranje SIP

 

FANTASTIKA

izbor iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin

12. maj – 23. jun 2021.

Izložba se realizuje u okviru manifestacija:
Muzeji za 10 (12. – 18. maj 2021.)
Evropska noć muzeja (15. maj 2021.)

Zvanično otvaranje izložbe, ponedelјak, 17. maj 2021. u 12 časova

Kroz zbirku Savremene galerije Zrenjanin (osnovana 1958. godine) koja čuva umetnička dela nastala uglavnom u Umetničkoj koloniji Ečka (osnovana 1956. godine) može se dobiti uvid u modernu i savremenu srpsku i šire umetnost jugoslovenskog umetničkog prostora od sredine pedesetih godina 20. veka pa sve do danas. Naročito su tokom početnih godina od osnivanja kolonije od 1956. do 1964. godine, koje su bile ispunjene optimizmom i entuzijazmom kako stvaranja novog posleratnog društva u celini, tako i umetnika pojedinačno, u Umetničkoj koloniji Ečka aktivno učestvovala neka od najznačajnijih umetničkih imena sa ovih prostora koja su formirala umetničku atmosferu tog vremena. Nakon pedesetih godina 20. veka koje su bile obeležene umetničkim previranjima i borbom umetnika za oslobađanjem umetničkog rečnika od tada nametanih socrealističkih dogmi, tokom šezdesetih godina prošlog veka aktuelne tendencije u umetnosti kreću se sve više prema apstrakciji. Međutim, u tom periodu javlјaju se pojedinačni umetnici koji su nastojali da obnove figuraciju u umetnosti, da u umetnost vrate temu i naraciju često se ugledajući na klasične postulate i ideale koje je u umetnosti ostavila renesansa izražavajući se kroz fantastiku „u okviru jednog reformisanog nadrealističkog programa“ (M.B.Protić) koji je težio da iskustvo stvarnog sveta predstavi kroz metaforu, metafiziku, kao tajanstveno, zagonetno. Miodrag B. Protić u svom delu „Srpsko slikarstvo XX veka“ smatra da „Koren fantastike šeste i sedme decenije jeste i u prirodnom uticaju nadrealizma ... Jer, više nego za svoje profesore, mladi slikari bili su vezani za svoje prijatelјe pesnike i esejiste vaspitane nadrealističkom lektirom... Usvajajući fantastiku i jedan reformisani nadrealistički program, oni su se sve kritičkije određivali prema osnovnim idealima šeste decenije.“

Izložba prezentuje dela nastala od sredine 50-tih do kraja 80-tih godina prošlog veka koja prikazuju imaginarne, fantastične svetove umetnika ili se na radovima mogu prepoznati elementi fantastičnog. Iako uticaji koji podstiču ovo stvaralaštvo potiču iz perioda istorijskih avangardi 20-tih i 30-tih prošlog veka, vrlo često ono ne uspostavlјa jasne veze sa njima. Na izložbi su predstavlјena dela umetnika od kojih su neki imali jasnu ideju o tome da uvode fantastiku u svoja dela i priznavali uzore istorijskih avangardi u svetu i kod nas, dok su neki od predstavlјenih autora na sebi svojstven način došli do svog ličnog umetničkog izraza koji možemo povezati za fantastikom. Predstavlјena su dela sledećih umetnika: Ivana Tabakovića, Igora Vasilјeva, Milana Popovića, Siniše Vukovića, Svetozara Samurovića, Zorana Petrovića, Aleksandra Lukovića, Lazara Vujaklije, Ksenije Divjak, Bogolјuba Ivkovića, Nikole Jandrijevića, Stevana Maksimovića, Tivadara Vanjeka i Rudolfa Brkića.
Autor i kustos izložbe je Sunčica Lambić-Fenjčev, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.
Realizaciju izložbe omogućili Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.

Otvaranje Fantastika

 

 

SLUČAJNI PEJZAŽI

ARTTERROR -Milica Lapčević i Vladimir Šojat

19. april – 6. maj 2021.

„Na početku XXI veka, o romantizmu govorimo kritički - smatrajući ispraznim sanjivu utonulost u prirodu, u šume pune divljači, čistih potoka i različitih oblika života, te egzistencijalističku identifikaciju sa „divljim predelima“, i konačno, meditaciju zasnovanu na osećanjima, slutnjama i raspoloženjima. Romantičarski „beg iz civilizacije“ skoro da više nije uopšte moguć. Ni putem neposredne čulne percepcije, a još manje izlaskom iz mreže informacija, aplikacija, elektronske povezanosti kao i potrošačke kontekstualizacije većine parametara naših života.

U poslednjim dekadama možemo govoriti i o sve moćnijoj tehnologiji reprodukcije realnosti koju postavljamo između sebe i svih, a naročito estetski „lepih“ prizora iz prirode. Bizarno koncipirana odstupanja od ove prakse spadaju u domen radikalnih (trekking, hiking, wild life, adrenaline, extreme, air) avantura. Dok kompulsivno prikupljamo digitalne informacije o događaju u kome učestvujemo u realnom vremenu, lišeni smo, izolovani, odsečeni od slabih preostalih impulsa iz unakažene, zatrovane, eksploatisane prirode podvrgnute različitim svesnim i slučajnim procesima i posledicama ljudskog delovanja.
Tragamo za trenutkom koji bi bio verodostojan, ispunjujući, uranjajući, a umesto toga neurotično zaglavljeni u očekivanju „beležimo“ trenutke u kojima je naše povezivanje sa pejzažom - izostalo.“

(odlomak iz autorskog teksta „Slučajni pejzaži“, Umetničke asocijacije artterror)

Umetničku asocijaciju artterror čine vizuelna umetnica i novinar u kulturi Milica Lapčević i filmski montažer i producent Vladimir Šojat. Delovanje ove umetničke grupe u zajedničkim projektima bazira se na principu nezavisne, otvorene platforme multidisciplinarnosti i eksperimenta, u traganju za različitim konceptualnim i kompozicionim rešenjima (pokretne) slike. Većina video radova se bazira na poetsko-performativnim zabeleškama u kojima su često sami autori izvođači, uz vizuelno i simboličko promišljanje kontroverznih društvenih i filozofskih pitanja. Autori uvode angažovane, kritičke i ironične načine obrade tema, kao i refleksivno posmatranje uzajamnog stvaralačkog i ličnog odnosa.

Pored nekoliko video instalacija, artterror se, u periodu od tri decenije, predstavio na velikom broju festivala i izložbi u zemlji i inostranstvu: u Stokholmu, Geteborgu, Njujorku, Parizu, Desau, Firenci, Londonu, Sofiji, Atini, Solunu, Vigou, Ljubljani, Novom Sadu, Beogradu, Vršcu, Podgorici, Klermon Feranu, Moskvi, Kelnu, Oslu, Vroclavu, San Francisku, Pasadeni i Bergenu. Video “Chromo.zones” ovenčan je nagradom “Spynx” na festivalu “Video Medeja“ u Novom Sadu. Slike i video radovi se nalaze u kolekcijama u Briselu, Stokholmu i Malmeu, STV2 – Stokholm, Švedska, kao i u MSUB Beograd. Retrospektive artterror produkcije održane su u Muzeju jugoslovenske kinoteke, u SKC-u u Beogradu, kao i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Godine 1997., 1998., 1999., 2003., 2007. i 2017. kratki i eksperimentalni filmovi i video radovi prikazani su na Martovskom festivalu dokumentarnog, kratkometražnog, animiranog i eksperimentalnog filma u Beogradu.

 

Umetničku asocijaciju artterror čine vizuelna umetnica i novinar u kulturi Milica Lapčević i filmski montažer i producent Vladimir Šojat. Delovanje ove umetničke grupe u zajedničkim projektima bazira se na principu nezavisne, otvorene platforme multidisciplinarnosti i eksperimenta, u traganju za različitim konceptualnim i kompozicionim rešenjima (pokretne) slike. Većina video radova se bazira na poetsko-performativnim zabeleškama u kojima su često sami autori izvođači, uz vizuelno i simboličko promišljanje kontroverznih društvenih i filozofskih pitanja. Autori uvode angažovane, kritičke i ironične načine obrade tema, kao i refleksivno posmatranje uzajamnog stvaralačkog i ličnog odnosa. U okviru stvaralaštva artterrora referentne teme su i odnos prema prošlosti (totalitarizmu), rekontekstualizacije avangardnih ideja i težnji, specifičan montažerski postupak, semiotička istraživanja sekvenci iz filmske i muzičke istorije, tranzicije poezije i vizuelnih struktura te različite reprezentacije tela.
Pored nekoliko video instalacija, artterror se, u periodu od tri decenije, predstavio na velikom broju festivala i izložbi u zemlji i inostranstvu: u Stokholmu, Geteborgu, Njujorku, Parizu, Desau, Firenci, Londonu, Sofiji, Atini, Solunu, Vigou, Ljubljani, Novom Sadu, Beogradu, Vršcu, Podgorici, Klermon Feranu, Moskvi, Kelnu, Oslu, Vroclavu, San Francisku, Pasadeni i Bergenu. Video “Chromo.zones” ovenčan je nagradom “Spynx” na festivalu “Video Medeja“ u Novom Sadu. Slike i video radovi se nalaze u kolekcijama u Briselu, Stokholmu i Malmeu, STV2 – Stokholm, Švedska, kao i u MSUB Beograd.
Retrospektive artterror produkcije održane su u Muzeju jugoslovenske kinoteke, u SKC-u u Beogradu, kao i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Godine 1997., 1998., 1999., 2003., 2007. i 2017. kratki i eksperimentalni filmovi i video radovi prikazani su na Martovskom festivalu dokumentarnog, kratkometražnog, animiranog i eksperimentalnog filma u Beogradu. Umetnički prostori u kojima su prikazani radovi iz artterror produkcije su između ostalih: PS.1 The Kitchen (Njujork), Moderna Museet (Stockholm), Centre Georges Pompidou (Paris), Bauhaus (Dessau), WRO (Wroclaw), Gradska galerija (Ljubljana), Fylkingen (Stockhom), Stazione Leopolda (Firenza), Landmark (Bergen), Vue Leicester Square (London), Pasadena Museum of American Art (Pasadena), ICA (San Francisco) i drugi. Najpoznatiji naslovi video, kratkih i ekperimentalnih radova asocijacije artterror su: ”Shadows look very different today”, ”Platstadt”, ”Death of Mrs. Lenine”, ”Fiskarens drom om rikedom”, ”Angel of tomorrow”, ”Faces of love”, ”Mechanique folie”, ”Bus stop to heaven”, ”Movements maritimes”, ”St. Famine”, “Twinkle twinkle little star”, “How… (history of world: confusion)”, “Alter peace (native)”, ”Chromo.zones”, “H-eaven”, ”Away from home”…

Milica Lapčević, rođena u Beogradu, Jugoslavija. Studirala je na Univerzitetu u Bergenu, Norveška, (istorija umetnosti), Filološkom Fakultetu u Beogradu (anglistika), diplomirala na FLU, (odsek slikarstva). Postdiplomske studije je pohađala na Kraljevskoj Akademiji (Kongl. Konsthogskolan), Stokholm, Švedska na Departmanu za video i nove medije. Osnivač je i član nezavisne umetničke asocijacije artterror film & video od 1989. godine. Članica ULUS-a. Autor i urednik radijskih emisija iz kulture na radiju Studio B od 2001. godine. Bavi se fotografijom, filmom, videom, instalacijama i proširenim medijima, likovnom kritikom, esejistikom i poezijom.
Vladimir Šojat, rođen u Zemunu, Jugoslavija. Diplomirao je na FDU, Beograd, na odseku filmske i TV montaže. Dobitnik je studentske nagrade “Slavko Vorkapić”. Postdiplomske studije pohađao je na istom fakultetu. Član je UFUTVS od 1988, kao i DOK Srbija od 2016. Osnivač je i član nezavisne umetničke asocijacije artterror film & video od 1989. godine. Radio je kao montažer i član promo-tima na RTV B92 od 2001. godine. Osnivač je producentske kuće Frakcija, 2015. Bavi se teorijom i istorijom filma, kroz predavanja i eseje.


Recentne faze umetničkog rada asocijacije artterror posvećene su oglednom “demontiranju” prethodno produkovanih filmskih ili video celina, ka novim prostornim sekvencama koje se realizuju u galerijskom prostoru. Na ovaj način, proširivanjem polja vizuelnog, uz dekonstruisane elemente narativa, sekvence postaju samostalni nosioci novih značenja, uvodeći gledaoca u jedinstvene vremensko - prostorne relacije mogućih doživljaja i tumačenja.

Sledeća faza dekonstrukcije planirana je tokom 2022./23., u kojoj će istraživanje biti usmereno na objekte u realnom vremenu i prostoru, tzv. materijalizacije slike. Retroaktivno istraživanje u okolnostima naglašenih promena paradigmi naše epohe, sledeći je korak ka uspostavljanju višeg nivoa artikulacije tema i ideja kojima smo se bavili tokom proteklih decenija.

 

Randomscapes

 

 

 

RASTKO STEFANOVIĆ

29.03. - 15.04.2021.

VERA ICONA – INTIMNA TRANSPOZICIJA SAKRALNE SLIKE

-U mom dosadašnjem stvaralaštvu najčešći motiv bio je ljudski lik, žanrovski najčešće dat u formi portreta, figure, akta ili sakralne slike. Manipulacijom ustaljenim formalnim i značenjskim karakteristikama tih žanrova pokušao sam sada da dođem do novog konteksta i novih značenja, a radovi pred vama rezultat su doktorskog umetničkog projekta u kojem sam, teorijski i praktično, istraživao i ispitivao odnose portreta i sakralne slike i njihovo trasnponovanje kroz lično poigravanje odnosima forme i značenja likovnog dela. Koristeći strategije prezentacije i oslanjajući se na pouke istorije ali i iskustvo novih medija, pokušavam da za sebe pronađem formu kojom mogu da predstavim savremene protagoniste, a koja bi bila svevremena, stara koliko i nova i koja bi mogla da preispita, sugeriše ili simulira ikoničnost i “idoličnost“ ljudskog lica i tela uz konstantno traganje za lepim i uzvišenim, istakao je umetnik povodom predstojeće izložbe.

Rastko Stefanović je rođen 1978. u Zrenjaninu. Diplomirao je slikarstvo (2004) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Magistrirao je na istoj Akademiji umetnosti (2009) na Studijskom programu crtanje, sa radom pod nazivom “Zaustavljanje sudbine” kod profesorke Višnje Petrović. Trenutno je apslovent na Doktorskim studijama likovnih umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Otvaranje RAstko

 

 

 

Mirjana Đošić
15.03 - 25.03.2021.

Iluzije

Iluzija predstavlja obmanu čula, pri čemu se neki predmet zapaža drugačije nego što on izgleda u stvarnosti. Iluzije mogu uključiti sva čula, ali najčešće zahvataju vizuelna.

U svom radu koristim ogledalo, kao i oči kao neku vrstu ogledala, da stvorim sopstveni prostor koji ne mora nužno biti i reflekija stvarnog prostora koji mislite da posmatrate. Moj prostor predstavlja savremeno „ogledalo“ koje je povezano sa montiranom slikom stvarnosti koju svi pažljivo kreiramo o sebi na društvenim mrežama. Suptilnim intervencijama u okviru svog umetničkog stvaralaštva pokušavam da ukažem na promene kojima smo izloženi u okviru dinamičnih socijalnih i političkih kretanja savremenog društva. U svojim radovima, koje izvodim u različitim tehnikama, komponujem rasute fragmente privatne i javne svakodnevice. Ove slike samo na naizgled odišu mirom i tišinom, ali u isto vreme kriju određenu nedoslednost koja se ne slaže sa našim uobičajenim očekivanjima.

Dugo se bavim proučavanjem lica, očiju i usana,  kao i zamrznutim trenucima koja ta lica predstavljaju u vremenu i prostoru. Sledim sopstvenu iluziju koju pokušavam da predstavim kao istinu i trudim se da zbunim vas, posmatrače, i navedem vas da mi poverujete.

Biografija

Mirjana Đošić je rođena 31.01.1981. u Trsteniku. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, završila je 2005. godine u klasi profesorke Anđelke Bojović. Doktorirala je kod istog profesora 2015. godine. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 2006. godine. Status samostalnog umetnika ima od 2009. godine.
Imala je sedamnaest samostalnih izložbi i preko pedeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Aytor je dva murala u Beogradu- na železničkoj stanici Prokop i Fakultetu dramskih umetnosti. Godinama je voditelj Zimskih i Letnjih radionica slikanja za decu u organizaciji „Prijatelja dece Beograda“ pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda.
Jedna je od direktora privatne škole Pero Art Centar, koja se već deset godina bavi edukacijom odraslih i dece u oblasti umetnosti.

Nagrade:

2012. Dobitnica Prve nagrade za istaknuti doprinos u savremenom srpskom slikarstvu, povodom Revijalne izložbe slikara Srbije održane u umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Beograd

Samostalne izložbe:

2020. Umetnička galerija, Kruševac
2018. Kuća kralja Petra, Beograd
2015. Galerija Biblioteke grada Beograda, Beograd
2015. Galerija FLU i Izlozi, Beograd
2013. Galerija Progres, Beograd
2012. Kulturni centar Novi Sad, Novi Sad
2012. Galerija 55 Niš, Niš
2012. Galerija Kulturnog centra Vršac, Vršac
2011. Galerija Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd
2011. Galerija Kuće Vojnovića, Kulturni centar, Inđija
2011. Dunavski umetnički izlog, hol kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o. ,Beograd
2010. Galerija „ Mostovi Balkana”, Kragujevac
2010. Galerija Doma kulture Trstenik, Trstenik
2010. Galerija „Blok”, Novi Beograd
2010. Galerija „Qucera”, Rakovica, Beograd
2010. Likovni salon Doma kulture Čačak, Čačak
2009. Galerija Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd
2008. Galerija Zadužbine Ilije M.Kolarca, Beograd

Važnije izložbe:

2019. Festival Devet, stara Ciglana, Beograd
2019. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2018. Festival Devet, stara Ciglana, Beograd
2017. Salon u Oktobru, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2017. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2017. Izbor, Galerija ULUS, Beograd
2016. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2012. Revijalna izložba slikara Srbije, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2012. Prva beogradska likovna kolonija Galerije Pero, Galerija Opštine Vračar, Beograd
2012. „Izložba mladih “, „Niš Art Foundation “, Niš, Beograd i Novi Sad
2012. III Bienale međunarodne izložbe slika malog formata, Galerija Otvorenog Univerziteta, Subotica; Galerija Biblioteke „Sarvaš Gabor”, Ada; Art Gallery, Bačka Topola; Gradski muzej, Sombor; KIC Lukijan Mušicki, Temerin; Galerija „Dobo Tihamer“, Kanjiža; Galerija likovne umetnosti i Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad; Velika sala Kulturnog doma u Feketiću; Opštinski kulturni centar- Galerija „Meander“, Apatin; Gradsko pozorište, Bečej; Gradski muzej Senta, Senta
2012. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2011. Grupna izložba crteža, Galerija srednje škole „Mladost”, Petrovac na Mlavi
2010. Grupna izložba crteža FESTUM, Studentski kulturni centar, Beograd
2010. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2009. 51.oktobarska izložba, Narodni muzej, Kruševac
2009. Grupna izložba crteža, Galerija Feniks, Beograd
2009. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2008. Godišnja izložba, Galerija Zadužbine Ilije M.Kolarca, Beograd
2008. Grupna izložba crteža u kampanji „Karakterom protiv nasilja“, program „Murali“, Beogradski izlozi, Beograd
2008. Grupna izložba crteža u kampanji „Karakterom protiv nasilja“, program „Murali“, Galerija Grafičkog kolektiva, Beograd
2008. Prolećna izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2008. Grupna izložba crteža u kampanji „Karakterom protiv nasilja“, program „Murali“, Izložbeni prostor „Citroen“-a, Beograd
2007. Grupna izložba kolaža i ansamblaža, Mala galerija ULUPUDS-a i Kuća Đure Jakšića, Beograd
2006. Jesenja izložba, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2006. Izložba slika „Yu Paleta mladih“, Vrbas
2006. Izložba povodom prijema novih članova ULUS-a, Galerija „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2005. XXXIV Izložba crteža i skulptura malog formata studenata FLU, Galerija Doma omladine, Beograd
2005. Izložba studenata V godine FLU, Dom Vojske SCG, Beograd
2005. Grupna izložba slika, Galerija SULUJ-a pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Grčke, Beograd

Dodatne aktivnosti:

2013. Autor postavke izložbe dečijih radova Prijatelji dece Beograda, Galerija Vojnog muzeja – Kalemegdan, Beograd
2011. Koautor postavke izložbe dečijih radova „Beograd deci – leto u Beogradu“, Dečja nedelja, Galerija Vojnog muzeja – Kalemegdan, Beograd
2010. Autor murala na stanici „Prokop“ u Beogradu u organizaciji doc. Vesne Knežević
pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda
2009. Autor murala na FDU u Beogradu u okviru kampanje „Karakterom protiv nasilja“, program „Murali“ u organizaciji doc. Vesne Knežević

Otvaranje Djosic

 

 

 

Tamara Jovanov
Kolekcija trenutaka

01.03 - 11.03.2021.

U Savremenoj galeriji Zrenjanin, otvorena je samostalna izložba slika pod nazivom "Kolekcija trenutaka" autorke Tamare Jovanov. Izložbu posetioci mogu pogledati do 11.03.2021.

 

Otvaranje Jovanov 

 

 

 

JUGOSLOVENSKI UMETNIČKI PROSTOR
u prostoru umetniče kolonije Ečka

7. septembar – 7. oktobar 2020.

 

Sunčica Lambić - Fenjčev
JUGOSLOVENSKI UMETNIČKI PROSTOR U PROSTORU UMETNIČKE KOLONIJE EČKA

Ideja izložbe „Jugoslovenski umetnički prostor u prostoru Umetničke kolonije Ečka“ je da na prvom mestu predstavi publici dela koja se čuvaju u zbirci Savremene galerije Zrenjanin, a koja su do sada retko, ili nisu uopšte izlagana. Započinjući intenzivnije proučavanje zbirke Umetničke kolonije Ečka kroz studijske izložbe od 2010. godine akcenat je dat analizi i istraživanju srpske umetnosti posle 1950., odnosno najviše onome što se dešavalo u kolonijama u Vojvodini, kao i sagledavanje uticaja koji su dolazili iz Beograda i Vojvodine uopšte na Umetničku koloniju Ečka, koja je na neki način bila spoj, zajednička tačka ove dve, beogradske i vojvođanske umetničke scene. Obzirom da je gotovo od samog osnivanja Ečka imala izrazit jugoslovenski karakter koji je u velikoj meri uticao na formiranje zbirke Savremene galerije Zrenjanin moramo posvetiti pažnju i ovom fenomenu. U periodu od sredine pedesetih do kraja osamdesetih godina, odnosno skoro do samog raspada bivše SFRJ, kroz koloniju je prošao veliki broj umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, iako, čini se da se, bar u početnom periodu, ili je to bio slučaj samo tokom boravka umetnika u prostoru Umetničke kolonije Ečka, toj činjenici nije pridavala tolika važnost, obzirom da su svi učesnici tada bili deo jedne države i da su se, bez obzira na poreklo, većinom školovali na Akademijama u Beogradu, Zagrebu ili Ljubljani. Kao što je to bio slučaj sa tokovima srpske umetnosti u okviru delovanja ečanske kolonije, sam početak, odnosno prvih osam godina postojanja Umetničke kolonije Ečka obeležilo je učešće, za srpsku umetnost, značajnih umetničkih ličnosti, međutim, kako su se dešavanja u umetnosti vremenom razvijala i menjala, Ečka je ostala u svom hermetičnom svetu, prateći neku „srednju liniju“ umetnosti, tzv. „umereni modernizam“, ostajući izvan progresivnijih umetničkih tokova, idući „sigurnim putem“ i negujući „proverene vrednosti“. To isto važi i za dolazak umetnika iz susednih republika. Osim nekoliko, za jugoslovensku umetnost, značajnijih imena, u koloniju su dolazili uglavnom učenici istaknutih umetnika poput Gabrijela Stupice, Marijana Detonija, Marina Tartalje, Krste Hegedušića, Ljube Babića i drugih, uklapajući se u potpunosti u ideju i atmosferu Umetničke kolonije Ečka. Umetničke karijere većine umetnika – učesnika Umetničke kolonije Ečka možda nisu bile prekretnica za istoriju jugoslovenske umetnosti, ali je njihov rad značajan kao dokument, istorijska činjenica jednog vremena i jednog prostora, ideje jugoslovenstva, bratstva i jedinstva, zajedničkog rada i razmenjivanja iskustava umetnika sa prostora koji će samo koju deceniju kasnije, sticajem nesrećnih okolnosti, biti na neprijateljskim stranama. Moramo ovde napomenuti da su dela nekih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije u zbirku Savremene galerije Zrenjanin došla putem poklona Saveznog izvršnog veća 1963. godine, odnosno da neki od umetnika, čija su dela prisutna na izložbi, nikada nisu bili učesnici Umetničke kolonije Ečka. Neka dela su otkupljena sa samostalnih izložbi koje su pojedini umetnici imali u Savremenoj galeriji Zrenjanin ili sa tematskih izložbi koje je organizovala Savremena galerija Zrenjanin tokom tog perioda, dok je većina umetnika godinama bila rado viđen gost u Umetničkoj koloniji Ečka i u svojim delima predstavljala često motive vojvođanske ravnice i okruženja kolonije u Ečki. Na izložbi je predstavljen izbor umetničkih dela koji se sastoji od slika, grafika i skulptura umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Izbor je sačinjen prema ličnom afinitetu autora izložbe bez namere da se neki umetnici ili neka dela koja se čuvaju u zbirci favorizuju, ali osnovna tendencija je bila predstaviti duh kolonijskog delovanja tog vremena koji je zaista odisao jugoslovenstvom. Sa izložbe su sa namerom izostavljena dela umetnika sa prostora bivše Jugoslavije koja će biti uključena u naredne tematske i studijske izložbe kada se budu obrađivali neki drugi pojedinačni umetnički fenomeni jugoslovenske umetnosti (poput enformela, fantastike, itd.), kao i umetnika poteklih sa prostora bivše Jugoslavije, ali koji su veći deo svog rada proveli u Srbiji i čiji je rad ključan za razvoj srpske umetnosti.
Jedna od osnovnih ideja sa kojima su kolonije osnivane sredinom pedesetih godina prošlog veka u Vojvodini i njihova velika zasluga jeste osnivanje institucija umetnosti i kulture, kao i umetničkih zbirki koje će ostati, na prvom mestu, dokument jednog vremena, kulturna zaostavština budućim generacijama. Bitna je činjenica i to da su ove zbirke osnivane izvan centara umetničkih dešavanja, odnosno da su umetničke kolonije imale veliku ulogu u demetropolizaciji kulture u tadašnjoj Jugoslaviji. Takođe, za umetnike pojedinačno kolonije su bile značajne jer su se mnogi u njima formirali kao umetnici, izgradili sopstvenu umetničku koncepciju, doživeli svoju afirmaciju. Po rečima Gabora Silađija, subotičkog umetnika i jednog od osnivača vojvođanskih kolonija: „Za sve te umetnike rad u kolonijama je značio ujedno i jedini vid stručnog usavršavanja kroz kontaktiranje sa umetnicima iz cele zemlje. Učestvovanje na izložbama kolonija značilo je i uključivanje u krvotok savremenog jugoslovenskog stvaralaštva“. Pedesetih godina prošlog veka Umetničke kolonije osnivane su u Vojvodini, a prva kolonija izvan Vojvodine, nakon Drugog svetskog rata, bila je umetnička kolonija u tadašnjoj Republici Makedoniji, osnovana u Prilepu 1967. godine. Kolonije su bile značajne za umetnike jer su služile razbijanju tradicionalnih, nasleđenih umetničkih shvatanja, one su za umetnike bile poput škola, otvorene prema savremenim likovnim konceptima kroz proglamovanu sintagmu u duhu „novog“ vremena RAD-UMETNOST-ŽIVOT, a po rečima Bele Durancija „apstrakcija, kao najveći bauk dušebrižnika svih provincijskih sredina, ušla je u kolonije kao željno očekivani gost!“
Obzirom da je Umetnička kolonija Ečka svoje delovanje na okupljanju umetnika, sakupljanju umetničkih dela i formiranju zbirke započela pre zvaničnog otvaranja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1965.) čini se da je u ono vreme možda među osnivačima kolonije postojala ideja da Ečka postane umetnički centar sa ove strane Dunava ili čak spona između različitih umetničkih centara, na prvom mestu Beograda i Novog Sada, pa i gradova iz drugih republika tadašnje SFRJ. Težnja Umetničke kolonije Ečka prema jugoslovenskom umetničkom prostoru ogleda se, osim okupljanja umetnika iz svih delova bivše SFRJ u Ečki, i u iniciranju izložbi koje su otvarale šira umetnička pitanja i predstavljale doprinos određenoj problematici na nivou jugoslovenske savremene umetnosti. Studijskom izložbom „Pejsaž u savremenoj umetnosti Jugoslavije“ iz 1974. godine, koja je kao i većina tadašnjih velikih izložbi u umetničkim centrima Jugoslavije bila zasnovana na jugoslovenskom ključu po kojem su na izložbi bili zastupljeni predstavnici iz svake republike tadašnje Jugoslavije, organizatori su suštinski težili da pokrenu manifestaciju koja će doneti Savremenoj galeriji Zrenjanin i Umetničkoj koloniji Ečka renome na širem jugoslovenskom umetničkom planu i mogućnost da i putem te svoje delatnosti dođe u centar umetničkih dešavanja u SFRJ. Sledeće su bile izložbe „Predeo kao povod - prostor kao ishodište“ održane 1982. i 1984. godine kada su pozivani selektori iz čitave SFRJ da po svojim shvatanjima odaberu umetnike i pišu studijske tekstove na ovu temu nastojeći da obuhvate aktuelne i raznovrsne umetničke koncepte u tadašnjoj jugoslovenskoj umetnosti. Godine 1987. održana je izložba pod nazivom „Odiseja pejsaža, predeo u posleratnom jugoslovenskom slikarstvu“, autorska izložba Irine Subotić i to je poslednja izložba ovakvog tipa održana u Savremenoj galeriji Zrenjanin. Nakon toga galerija započinje jedan još ambiciozniji projekat, a to je „Bijenale akvarela podunavskih zemalja“, koji je već u godini realizacije 1992., u vreme kada na prostorima bivše Jugoslavije bukte ratni sukobi, a država se raspada, bio osuđen na neuspeh. Ali, vratimo se godinama kada na prostoru bivše SFRJ još uvek postoji ideja jugoslovenstva i kada od početka pedesetih, pa sve do raspada tzv. „druge Jugoslavije“ na ovim prostorima postoji jedan specifičan „sistem umetnosti“, fenomen nazvan „jugoslovenski umetnički prostor“. Jedinstvenost ovog sistema zasnivala se na tome što je direktno proizilazio iz tadašnjeg vladajućeg političkog i ekonomskog sistema u kojem, kako objašnjava Jerko Denegri, „zbog temeljne prirode tog sistema ni u jednoj javnoj delatnosti pa tako ni na području umetnosti ne postoji privatni sektor kao mehanizam na kojem se u glavnini zasniva funkcionisanje zapadnog tržišta“. U skladu sa tim Denegri dalje ističe da „od sredine pedesetih i dalje tip umetnosti posleratnog umerenog modernizma zavladao je na celokupnom jugoslovenskom umetničkom prostoru u kojem se umetnički život odvijao unutar razuđenog i učvršćenog institucionalnog okvira obrazovne i izlagačke politike“ što je upravo bio slučaj sa Umetničkom kolonijom Ečka. Činjenica je takođe, da je tokom čitavog 20. veka više generacija umetnika na prostoru tzv. „prve“ i „druge“ Jugoslavije međusobno sarađivala, okupljena u različite grupe, udruženja, organizacije, često na prisnim međuljudskim osnovama, objedinjujući ga i na taj način u celinu nazvanu „jugoslovenski umetnički prostor“. Međutim, istovremeno su postojale i zasebne, nacionalne umetničke scene, koje, kako su sve više tekli procesi decentralizacije i dezintegracije jugoslovenske države, sve više su se formirale u samostalnije republičke i nacionalne umetničke sredine. Ipak, tokom čitavog ovog perioda na teritoriji bivše Jugoslavije održavale su se i u manjim sredinama mnogobrojne izložbe jugoslovenskog karaktera, poput onih koje je organizovala Savremena galerija Zrenjanin.
Još jedna specifičnost tadašnjeg jugoslovenskog „sistema umetnosti“ bilo je otkupljivanje umetničkih dela od strane države, što se može shvatiti kao obrazac karakteristične kulturno-političke situacije kakva je posebno u području likovnih umetnosti vladala u okviru “druge Jugoslavije”, naročito u vreme konsolidovanja njenog društvenog poretka u prve dve posleratne decenije, što se može videti na primeru poklona Saveznog izvršnog veća Savremenoj galeriji Zrenjanin. Iako sadrži nekoliko vrlo vrednih, čak pravih kurioziteta među delima pripadnika više generacija umetnika sa tadašnjeg jugoslovenskog umetničkog prostora, većinom su prisutna uglavnom tipična dela umerenog modernizma. „Analizirajući radove iz ove kolekcije može se zaključiti da su kriterijumi državnih otkupnih komisija izrazito išli u prilog prosečne produkcije prevashodno slikarstva posleratnog umerenog modernizma koje je, uostalom, činilo gotovo potpunu većinu u programima samostalnih izložbi i naročito kolektivnih selekcija saveznog i republičkih udruženja likovnih umetnika”. Kao što je već prethodno rečeno, ovo je bio slučaj i sa načinom funkcionisanja Umetničke kolonije Ečka, koja je, bez obzira na sve želje osnivača ka slobodi umetničkog stvaralaštva ipak na prvom mestu zavisila od državnih struktura. U stvari, u kolonijama se i jeste oslobađala umetnost i pozvani umetnici su imali slobodu stvaralaštva, ali u kontrolisanim uslovima. Pokušavajući da se uživimo u to vreme, iščitavanjem stručne literature, ali na prvom mestu čitajući izjave samih umetnika – učesnika i osnivača umetničkih kolonija, možemo zaključiti da su oni tada u datom vremenu i datim okolnostima činili zaista jednu veliku stvar. Udruživanjem, koje je isprvo teklo na prijateljskoj bazi i težnji za slobodnim ispoljavanjem sopstvenih umetničkih ideja oni su stvarali organizacije u kojima su, na prvom mestu kroz predstavljanje pejzaža, odnosno ravničarske prirode koja ih je okruživala, a koja je bila bliska i umetnicima, ali i samim vladajućim strukturama, oslobađali umetnički jezik i od stega nasleđa tradicionalnih umetničkih shvatanja i od dogme skorašnjeg socijalističkog realizma. Ulazak apstrakcije u kolonije i upoznavanje umetnika sa njom bio je veliki uspeh kolonijskog delovanja, a tu privilegiju, kada je jednom prihvaćena od vladajućih struktura, umetnici nisu hteli da izgube.
Na izložbi se može uočiti da slične poetike i načini rada postoje među umetnicima iako potiču sa različitih prostora. Njihovo međusobno druženje, razmena iskustava, učenje jednih od drugih uticali su na to da stvaraju radove koji jesu odraz onoga što se tih godina dešavalo u Umetničkoj koloniji Ečka, ali takođe i sa onim što se dešavalo na „jugoslovenskom umetničkom prostoru“. U tom smislu institucija Umetničke kolonije Ečka jeste bila deo tada aktuelnih tendencija koje su se uklapale u aktuelni „sistem umetnosti“ i kao takva može doprineti boljem razumevanju tadašnjeg stanja na jugoslovenskom umetničkom prostoru od sredine pedesetih do kraja osamdesetih godina 20. veka.

 

 

 

Intimnost našeg doma
izbor iz zbirke savremene galerije zrenjanin

29. jun - 02. septembar 2020.

 

U Savremenoj galeriji Zrenjanin od 29. juna do 02. septembra 2020. godine postavljena je izložba Intimnost našeg doma. U pitanju izložba radova iz kolekcije Savremene galerije Zrenjanin, slika, akvarela, crteža i grafika nastalih u periodu od 1951. do 2017. godine.
Sama izložba inspirisana je novonastalom situacijom u kojoj smo se svi našli a to je da se celokupan život proleća 2020. godine preselio u naše kuće i u fokusu su se našle one stvari, porodica i dom koje su kao narativi bile bitne u slikarstvu intimizma na prelazu iz 19. u 20. vek. Iako kolekcija Savremene galerije Zrenjanin pored dela Milenka Šerbana, Nedeljka Gvozdenovića, Stojana Aralice i Nikole Graovca, nema baš puno radova predstavnika srpskog intimizma, ovu postavku smo dopunili i radovima umetnika koji ni svojim umetničkim opredeljenjem a ni vremenski ne pripadaju ovom pravcu, a sve u cilju da prikažemo neke prizore iz doma sa kojima smo se više nego inače susretali tokom karantina. Pa se tako na izložbi mogu videti radovi i Nadežde Kirćanski, Marine Marković, Monike Sigeti, Tadije Janičića i mnogih drugih.
Radovi na ovoj postavci nas kroz pogled kroz prozor uvode u domove prikazujući mrtve prirode, enterijere, ljude u enterijeru ali i neke prizore intimnosti, prijatne i neprijatne tajne, koje se trudimo da sačuvamo od pogleda javnosti, gde dom predstavlja kako sigurno mesto tako i mesto zločina u kom možemo da se suočimo sa različitim mislima, emocijama, duhovnim vrednostima, fizičkim potrebama i zajedničkim aktivnostima sa ukućanima.

 

 

 

PORTRETI
izbor iz zbirke savremene galerije zrenjanin

11. maj – 11. jun 2020.

Web katalog >>>


VRC 360

 

Iako je poznata najviše po pejzažima, koji su uglavnom nastali u Umetničkoj koloniji Ečka, Savremena galerija Zrenjanin čuva u zbirci i portrete koji su u zbirku ušli poklonom ili otkupom sa samostalnih ili kolektivnih izložbi, kao poklon Saveznog izvršnog veća 1963. godine ili su, ređe, nastali tokom boravka i rada umetnika u Umetničkoj koloniji Ečka.
Portreti koji se čuvaju u zbirci izvedeni su u različitim likovnim tehnikama, a na izložbi su predstavljena slikarska i vajarska dela.
Portreti na izložbi su nastali u periodu od sredine 30-tih godina 20. veka do početka 2000-tih, od strane umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Na pojedinim portretima autori su se trudili da realistički prikažu crte lice, ali primarno je bilo da prikažu karakter portretisanih, dok su neki portreti izvedeni simbolički, ekspresionistički, sa tendencijama apstrahovanja ljudskog lica i figure, na kojima umetnici na prvom mestu iskazuju svoju ideju dok je sam lik predstavljenog u drugom planu.
Autor izložbe je Sunčica Lambić-Fenjčev, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.

Portraits

 

 

 

Rizom:
ženske poetike prostora, pripadanja i uzemljenja

od 2. marta do 1. aprila 2020.

 

Identitet žene definisan kroz različite prizme istorijskih, kulturoloških i bioloških aspekata jedna je od najistaknutijih tema Zapadne umetnosti od kraja 20. veka do danas. Maja Rakočević Cvijanov, Jelena Grujičić i Lea Vidaković oblikuju kompleksan identitet i ulogu žene, kao i sa njim blisko povezan pojam doma u današnjem društvu kroz različite uglove prezentacije koji uzimaju u obzir socijalni i ekonomski momenat, pol, biološku funkciju, simbolična značenja. Radovi podstaknuti ličnim iskustvima ove tri umetnice univerzalizuju iskustvo ovih žena. Tri umetnice – tri žene, specifičnim, ženskim, tzv. „mekim“ rukopisom stvaraju dela koja izložena zajedno reprezentuju i prožimaju njihova razmišljanja, emocije, pitanja sa kojima se svakodnevno suočavaju kao žene, majke, ćerke, umetnice, u kojima se prepliće iskustvo iskazano poetikom žene i ženskim „pogledom“, ujedno slaveći, ali i preispitujući uloge rađanja, materinstva i simbole kuće, doma u savremenom društvu permanentnih promena i nesigurnosti.
Maja Rakočević Cvijanov skulptorski oblikovanim delom tela („Karlica“) ili elementima (krug) i materijom (zemlja, glina) koji simbolično ukazuju na ženinu reproduktivnu funkciju, uloga biološkog organizma dobija značenje kulturnog artefakta. Kroz simbolične nazive i prezentaciju svojih radova „Utelovljenje“, „Uzemljenje“, „Portal“ umetnica predstavlja žensku energiju, plodnost, rađanje, majčinstvo, iskonsko biće žene.
Na ženu i njen identitet, njenu biološku ulogu i funkciju, osim dela izvedenih u tehnikama i medijima prisutnim na izložbi koji se definišu kao umetnički (skulptura, sito štampa, video rad, instalacija ili vez i tapiserija, koji se opet tradicionalno shvataju kao ženski načini izražavanja), ukazuju i drugi elementi izložbene postavke poput komada nameštaja – stolice za dojilju Jelene Grujičić, koja nosi asocijaciju na materinstvo, dojenje, odgajanje deteta – podrazumevane zadatke koji prate ulogu žene i dalje u 21. veku u tzv. „promenjenom društvu“. Jelena Grujičić se takođe bavi i konceptom doma u seriji radova koja nosi naslov „Home Is Where Your Heart Is“ koji u današnjem vremenu konstantnih migracija postavlja pitanja kuće odnosno doma, da li je to fiksirano mesto koje realno postoji u prostoru ili je to mesto koje sami kreiramo u svojim mislima na osnovu sećanja i emocija. Smisao rada jeste preispitivanje pojma i značenja doma kroz faktore savremenih migracija prouzrokovanih težnjama za boljim društveno-ekonomskim uslovima života.
Lea Vidaković u svom video radu i minijaturnoj diorami imaginarnog prostora doma razrađuje ovu temu suprotstavljajući idiličnu predstavu topline doma predstavljenu u filmu sa skupom fragmenata minijaturnih raščlanjenih zidova i kulisa u diorami reflektujući ideju kako dom (bar za umetnicu) nije fiksirano mesto i uporište, već iluzorno pribežište kojem se pripisuju obeležja doma i fragilnog osećaja sigurnosti.
Čitava izložbena postavka bavi se ženskim intimnim simbolima polnosti, ukazuje na koncept žene, žene kao majke, žene kao nosioca osećanja koja se vezuju za toplinu doma, za sigurnost, stabilnost. Ali kako to sve zaista izgleda u savremenom svetu, svetu ubrzanih promena, nestabilne političke, društvene i ekonomske situacije, koji je rastrgnuo i fragmentizovao koncept i ideju doma vezanu iskonski za ženski princip uslovljavajući migracije, potragu za boljim životom, čineći da smo u 21. veku ponovo, kao nekada u davnoj prošlosti, prinuđeni da tražimo mesto u kojem ćemo moći da se osećamo kao ljudi. Koliko je široka grupa koja se može identifikovati kroz ovu izložbu? Koncept kuće, doma, osetljiv je podjednako i za mušku i za žensku populaciju. Ovo jesu ženske poetike prostora, ali pojednostavljeno bi bilo reći da je ovo izložba koja se obraća isključivo ženama jer je sadržaj izložbe iznad uobičajenih stereotipa ukazujući na vrlo aktuelne situacije u kojem se nalazi savremeno društvo. Stavljajući u nazivu izložbe kao početnu reč rizom koja zvuči kao sudbinski simbol života, ne samo ovih žena, već većine nas, koji bez obzira na sve težnje za samostalnošću, slobodom i nezavisnošću zauvek ostajemo limitirani različitim nametnutim ili ličnim ograničenjima, umetnice problematizuju ukorenjenost u istoriju datog područja odnosno pripadanje datoj sredini, težnju za pronalaženjem sopstvenog identiteta izvan rodnih i polnih uloga i čovekove večite potrebe za sigurnošću.

Sunčica Lambić-Fenjčev

 

 

Otvaranje Poetike

 

 

 

 

MIODRAG KRKOBABIĆ

BELEŠKE IZ SVAKODNEVICE JEDNOG NESKLADA


3. – 27. februar 2020.


Krkobabic mp3

Umetnik i muza
Dnevni magazin kulture Radio Beograda 2

 

 

Svakodnevica jednog Nesklada razotkriva današnje stereoptipe, sučeljavajući različite dimenzije bivstvovanja suprotstavljenih (ne)mogućih načina života pojedinca u savremenom društvu, čiji brutalni označitelj jeste militantna isključivost stereotipa koji ne dopuštaju da se čak ni suptilne različitosti postojanja kolebaju, prepliću ili prirodno prožimaju.
Projekat Slike Uspeha preispituje percepciju uspeha u savremenom društvu, s jedne strane, i podsvesne, lične želje koje savremeni umetnici mogu ostvariti kroz svoje polje delovanja u društvu koje nema razvijeno ni ekonomsko a kamo li umetničko tržište, ali kroz polje delovanja gde se smatra dozvoljenim i ono što bi u običnom životu bilo sankcionisano. Kako navodi Astrid Wege u tekstu Zabeleške o radu Miodraga Krkobabića: "...Pozicioniranje nekoga kao umetnika unutar polja umetnosti teži i simboličnoj i ekonomskoj isplativosti. Miodrag Krkobabić pristupa ovoj temi u svojim Slikama uspeha opet iz pomalo drugačije, prilično autoironične perspektive. Ovde je žiža usmerena na različita značenja koja bi pojam “uspeh” mogao da pretpostavlja – bilo da se povezuje s lepotom i modom, slavom, avanturom ili je predstavljen materijalnim fetišima kao što je "besan“ auto. On i neki od njegovih kolega umetnika, portretisani su sa atributima njihovih ličnih želja koji su sasvim uskladjeni sa stereotipnim slikama uspeha koje predstavlja savremeno društvo..."
AV instalacija ODRAZ, zvukom privlači pažnju posmatrača da bi nakon kratke neizvesnosti, u odsustvu slike, u deliću sekunde direktno i brutalno otelotvorila nelagodu suočavajući posmatrača sa fizičkim oličenjem onoga što u običnom, svakodnevnom životu pokušava da izbegne, pokušava da ne vidi. Suočava ga sa licem osobe koja se nalazi u stanju nelagode i bukvalno oličava pitanja koje pokreće ovaj projekat.

 

...

 

Miodrag Krkobabić, je diplomirao, magistrirao i doktorirao na FLU u Beogradu. Kao višestruki DAAD stipendista boravi u Nemačkoj na specijalizaciji Audiovizuelnih kompozicija (Hochschule fur Kunste, Bremen), koje danas predaje u Beogradu.
Od 2000. redovno izlaže, drži predavanja, radionice i projekte koji povezuju savremeni život, umetnost i kulturu širom sveta, istražujući stanje svesti današnjeg društva. Kroz preispitivanje socioloških, političkih i ekonomskih uticaja savremenog društva na čoveka, kritički sagledava načine na koji institucionalni sistem, marketing i politika iskrivljuju našu percepciju i stavove. Izlagao na više stotina izložbi, festivala i umetničkih projekata u galerijskom i javnom prostoru širom sveta. Njegovi brojni radovi se nalaze u kolekcijama muzeja i institucija savremene umetnosti od Njujorka do Šangaja. Od 2006. do 2010, umetnički direktor Memorijala Nadežde Petrović, gde uvodi novi idejni i organizacioni koncept i zajedno sa Mirkom Ilićem stvara vizuelni identitet Memorijala.
Dobitnik nagrade 42. Oktobarskog Salona u Beogradu 2001, Nagrade Galerije na 22. Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku 2002, kao i Počasne Nagrade na Festivalu Videobrasil u Sao Paolu, 2003. godine. Iste godine dobija i Nemačku nagradu za razmenu akademskih građana. 2005. godine sa stipendijom KulturKontakt iz Beča, boravi kao gostujući umetnik u Insbruku, Austrija (Buchsenhausen). 2006. godine dobitnik Nagrade žirija na 10. Internacionalnom Bijenalu u Kairu, Egipat. 2010. godine nominovan u uži izbor za Henkel Art.Award, Beč, Austrija. 2015, Nominovan u uži izbor za Politikinu nagradu za najbolju izložbu u Srbiji. 2016, Nominovan za Nagradu grada Beograda za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije.
www.krkobabic.net

Otvaranje Krkobabic

 

 

 

HIBRIDNI NARATIVI, HIBRIDNE ISTORIJE

Darko Vukić (Srbija), Liza Grobler (Južnoafrička Republika), Mirza Dedać (Srbija), Mila Panić (BiH), Igor Ripak (Srbija/Austrija), Sahar Sepahdari (Iran/SAD), Goran Stojčetović (Srbija)

Kustoskinja: Nadežda Kirćanski

Izložba hibridni narativi, hibridne istorije počinje uznemirujućim odjecima prošlosti koji možda imaju neke veze i sa nama. Merijen Hirš je to nazvala postmemory želeći da označi specifičan odnos nove generacije sa sećanjem njihovih predaka: to je nasleđeni narativ koji je nekad usađen toliko duboko da se čini kao da je naše autentično iskustvo. Sećanje koje se spontano prenosi na nove generacije putem slika, priča i ponašanja se često preslika i na njihovo okruženje, odnose i način razmišljanja. Fludni, fragmentirani narativ, tako predstavlja nestabilno jedinjenje dobijeno filtracijom već filtriranog koje rezultira režiranim ishodom s kojim možemo da se nosimo. Hibridni narativ, nastaje reparacijom izlomljenih delova prošlosti koji nisu zaslužili da budu istorizovani, ili makar, nisu bili u poziciji da to priušte.

Nasuprot tome, čini se da nove generacije imaju ozbiljne poteškoće sa sećanjem: zaboravili smo kako da se sećamo, jer Internet od nas ne zahteva da se sećamo. Taj internet koji je nepovratno penetrirao našu realnost i odavno izgubio pravo na veliko početno slovo. Mi nastavljamo da zaboravljamo stvari jer nemamo kapacitet da procesuiramo sav ovaj protok informacija. Naši aparati za filtriranje i memorisanje su pregoreli, ostavljajući nas ogoljene i nespremne u sred post-truth digitalne amnezije sa istopljenom matičnom pločom.

Radovi i iskustva podeljeni na izložbi hibridni narativi, hibridne istorije istražuju instrumente pripovedanja koji mogu doprineti kontra-istoriji, otkrivajući i arhivirajući marginalne, previđene i skrivene perspektive u koleraciji sa post-činjeničnom epohom koja nas je dočekala u ovom milenijumu. Izložba nudi virtuelni i fizički forum za diskusiju o odgovornosti kod proizvodnje istorijskog znanja i načinima na koje se ovi narativi i metodi prenose na naredne generacije.

hibridni narativi, hibridne istorije je projekat saradnje Nadežde Kirćanski i HEKLER – kolaborativne platforme i kolektiva koji se fokusira na kritičko ispitivanje gostoprimstva i konflikta putem korealizovanja umetničkih, edukativnih i rezidencijalnih programa, i arhive. HEKLER su osnovali umetnici Nataša Prljević, Jelena Prljević i Džošua Nierodžinski u Njujorku.  Projekat hibridni narativi, hibridne istorije započet je u novembru 2018. godine tokom boravka Nadežde Kirćanski na Residency Unlimited u Bruklinu, kao deo nagrade Mangelos, koju je te godine dobila. Pored dvomesečne rezidencije, nagrada podrazumeva i samostalnu izložbu po povratku u Srbiju.

Projekat je zamišljen kao grupna izložba sa ciljem da proširi uobičajenu formu takvih izložbi tako što će uneti kustoski i kolaborativni proces, u ovom slučaju sa lokalnim/regionalnim umetnicima, kao i sa onima koje je Nadežda upoznala u Njujorku. Susret s HEKLER-ovim aktivnostima i glavnim ciljem, otvorio je poznanstva i motivisao razvoj projekta, te je metabolički prerastao u saradnju koja je rezultirala međunarodnim umetničkim projektom hibridni narativi, hibridne istorije - koji se sastoji od grupne izložbe i jednomesečnog rezidencijalnog boravka u Beogradu za umetnice Sahar Sephadari i Lizu Grobler. Izložba je premijerno prikazana u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu od 28. novembra do 14. decembra, nakon čega će biti predstavljena i zrenjaninskoj publici u periodu između 27. decembra 2019. i 27. januara 2020. godine u Savremenoj galeriji Zrenjanin.

 

 

 

64. SAZIV UMETNIČKE KOLONIJE EČKA – SLIKA 2019.

Jelena Vladušić, Isidora Kelečević, Nora Mesaroš, Nemanja Milenković, Dario Smetiško


9. – 25. decembar 2019.

 Otvaranje Slika2019

 

IVAN GRUBANOV

ZLI SLIKAR


14. novembar – 5. decembar 2019.

 

“Zli slikar” je moj semantički model, mreža koncepata i njihovih međusobnih veza, koji istražuje slikarstvo kao najdemokratskiji način oslikavanja društvene realnosti. Kontinuitet slikarstva se prepliće sa slikom istorije, stoga je u mogućnosti da zapiše kontra-stavove u percepciju istorije i u poredak centralne javne sfere.
Zli slikar teži da kreira neslaganje oko toga šta je vidljivo u datoj situaciji, šta je njena suština u odnosu na društvenu realnost i šta se može reći i uraditi povodom toga. Centralna javna sfera primenjuje vojni manevar “Dimne zavese” da sakrije pokret realnosti iza fantazmagoričkih slika kojima okupira naš pogled. Zli slikar angažuje imaginativno i prikazuje nevidljivo iza dimne zavese da omogući njegovo kontinuirano prisustvo u smislu istorijskog kontinuiteta i kontinuiranog izazova zvaničnoj vizuelnosti.
Zli slikar započinje svoju istraživačku trajektoriju u polju političkog kroz vizuelizaciju ciljeva kontrajavnosti i sebe definiše kao segment kontravizuelnosti. On objašnjava svoj model kontraoslikavanja, kao oslikavanja koje se aktivno angažuje u mreži viđenja koja stoje nasuprot dominantne vizuelnosti. U polju estetskog, Zli slikar redefiniše reprezentaciju kao otelotvorenje i tvrdi da je prisustvo slike ostvareno kroz naglašavanja njezinih odsutnosti koja uklanjaju direktne efekte na stvari u zamenu za projekcije efekata.
Umetnički uradak Zlog slikara otelotvoruje odsutno političko i omogućuje mu da se prepiše u formu koja može da se nadmeće u prostoru reprezentacija, omogućuje mu da se repolitizuje kroz polje estetskog. Konačno, Zli slikar vizuelizuje nevidljivo iza Dimne zavese i daje mu da se takmiči za kontinuitet priznanja i kontinuitet izazova autoritetu. Slikati znači boriti se za pravo na kontinuitet u prostoru reprezentacija – prostoru gde želje i konflikti iz društvene realnosti bivaju pretvoreni u forme i imidže, političke (reprezentativna demokratija) ili druge.
U okviru sopstvenih granica, Zli slikar uspostavlja nove i originalne definicije i umetničke obrade (1) SLIKE, kao imidža proizvedenog kroz (a) pokret tela, sekvencu alteracija položaja tela, (b) kroz osećajnu investiciju u proces adaptacije pozicije tela želji uma i (c) kroz ostvarenje seta ideja performativnim i čulnim činovima.
(2) KONTRASLIKE, kao slike koja kontrira otuđenosti slika dominantne vizuelnosti, kontrira predstavljajući skriveno sa potencijalom da bude nosilac neslaganja i kontrira posedujući skup performativnog, emocionalnog i ideološkog koje sadrži i demonstrira želju, kao želju za onim što već nije prisutno, želju za promenama.
(3) REPREZENTACIJE KAO OTELOTVORENjA, kao vizuelizacije i prezentacije odlučujućeg seta karakteristika izvora u posredovanju između originalnog i projektovanog okruženja, na takav način da je minimum originalnog okruženja koji stvara ključne karakteristike izvora projektovan u otelotvorenju. Gde otelotvorenje nije samo projekcija imidža, već projekcija zakona ustrojstva i distribucije.
(4) PRISUSTVA SLIKE, kao (a) prisustva istorije zapletenog u medij i njegovu vizuelnost, (b) piktoralnog prisustva, ili nasleđa označavanja i upisivanja slika u kolektivnu svest, (c) biopolitičkog prisustva omogućavanja distribucije ponašanja i stavova u stvarnom životu, (d) magijskog prisustva neživog objekta koje ostvaruje razmenu između svoje površine znakova i živih subjekata.
(5) DIMNE ZAVESE, kao omiljene taktike Vojno-industrijskog vizuelnog kompleksa: da kreira fantazmagoričku sliku u centralnoj javnoj sferi, sliku stvorenu da okupira polje vidljivog i zatoči čula, dok složen pokret istine i realnosti neviđen operiše iza nje. U pitanju je osvajanje, kako polja vidljivog, tako i stvarna geo-strateška osvajanja čija slika ostaje skrivena.
(6) ZLA, kao čiste “drugosti” političkom objašnjenju, političkoj logici i njenim prostorima reprezentacija. Zla kao “neobjašnjive” i ultimativne apstrakcije modernosti koja isključuje razmatranje i politizaciju najintenzivnijih erupcija u njezinom razvoju.
(7) ZLE SLIKE, naslikana slika je uvek “drugost”, izmeštenost koja akumulira značenje kroz odbijanje prostora reprezentacija da je drži odgovornom, upravo kroz to što biva odbijena, slika deli “drugost” Zla. Zlo u Zloj slici cilja da predstavi prisustvo i značaj nepristupačnog, označavajući da je tamo negde, zalaže se za njegovo razmatranje.
(8) SLIKE KAO NOSIOCA DEMOKRATIJE, slika može da intenzivira i nasilno pojača nevidljivost da bi je upisala kao drukčiju vidljivost, ona nalazi moć u samoj nemogućnosti. “Neadekvatnost” slikane slike da pruži relevantan imidž leži na istom temelju kao demokratija, demokratija počinje tamo gde je titula da vladaju omogućena onima bez sopstvene titule. Autoritet slikane slike i demokratije počiva na odsustvu autoriteta. Obe uključuju nasumičnost i subjektivnost da ostvare superiornost zasnovanu upravo na odsustvu superiornosti. Ovo omogućuje slikanoj slici da se nađe otpisana iz imidža kojima se veruje u centralnoj javnoj sferi, ali upisana kao legitimni nosilac demokratičnosti.

www,grubanov.wordpress.com


 

 

 

 

 

XIII BIJENALE AKVARELA

SKICE ZA POKRETNE SLIKE


7. oktobar – 14. novembar 2019.

 

VRC 360


 

 Lokacije:

Salon Savremene galerije Zrenjanin, Trg slobode 7
Stepenište (ulazni hodnik) Savremene galerije Zrenjanin, Subotićeva 1
Foaje Narodnog pozorišta Zrenjanin, Trg slobode 7
Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ Zrenjanin, Trg slobode 2
Gradska kuća, Trg slobode 10
Kulturni centar Zrenjanin, Narodne omladine 1

Bijenale akvarela u Zrenjaninu u organizaciji Savremene galerije Zrenjanin pokrenuto je sa osnovnom idejom stimulisanja umetnika za rad u tehnici akvarela u okviru savremenog likovnog stvaralaštva 1991. godine. Organizovanje Bijenala akvarela bilo je logičan nastavak akvarelističkih susreta u Umetničkoj koloniji Ečka započetih osamdesetih godina prošlog veka. Ove godine Bijenale akvarela se održava po 13. put. Svojim konceptom Bijenale akvarela konstantno pokušava da pruži kvalitetne i sadržajne izložbe koje pružaju doprinos savremenoj vizuelnoj umetnosti. Realizacija ovogodišnjeg Bijenala akvarela povezaće kulturne ustanove grada Zrenjanina, pošto se manifestacija ove godine, po prvi put, održava na šest lokacija.

Selektor ovogodišnjeg 13. bijenala akvarela je Miroslav Karić, istoričar umetnosti, kustos iz Beograda.

Na svojoj autorskoj izložbi pod nazivom „SKICE ZA POKRETNE SLIKE“ selektor predstavlja radove sedamnaestoro umetnika: Mark Brogan (Velika Britanija/Srbija), Boris Burić, Darko Vukić, diSTRUKTURA, Fatlum Doči (Albanija), Milica Dukić, Biljana Đurđević, Nina Ivanović, Ivana Ivković, Nadežda Kirćanski, Živana Mijailović, Vladimir Miladinović, Nemanja Milenković, Nikola Radosavljević, Milica Ružičić, Marko Stojanović, Mia Ćuk.
Radovima ovih umetnika selektor je pridružio i sedam dela koja se čuvaju u zbirci Savremene galerije Zrenjanin autora: Bore Vitorca, Aleksandra Zografa, Branislava Nikolića, Jukinori Nogučija (Japan), Dragoljuba Pavlova, Milice Rakić i Predraga Terzića.

Tematska i idejna okosnica i veza između umetničkih radova u konceptu ovogodišnjeg bijenala akvarela selektora Miroslava Karića jeste pokretna slika, preciznije kinematografska reprezentacija realnosti koja za umetnike postaje široko polje inspiracije, referenci, evociranja medijskih karakteristika filma i njemu pripadajućih poetika, motivskih aproprijacija, kroz koje umetnici artikulišu i elaboriraju svoja istraživanja i koncepte.

Dobitnica Velike nagrade 13. bijenala akvarela je Biljana Đurđević za rad „Repetiranje“.

Kustoskinja izložbe: Sunčica Lambić-Fenjčev.

Realizaciju izložbe 13. bijenala akvarela omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.

Na izložbi 13. bijenala akvarela su govorili Sunčica Lambić-Fenjčev, viša kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin, selektor Miroslav Karić, Dušan Radišić, direktor Savremene galerije Zrenjanin i Ljuba Travica koja je ispred Gradske uprave otvorila izložbu.

 

 

Otvaranje Bijenale

 

 

 

 

HLADNI POGLED SEDAMDESETIH VS VESELE OSAMDESETE
PRIMERI SLIKARSKE PRAKSE HIPERREALIZMA I POSTMODERNIZMA
IZ ZBIRKE SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN


13. maj – 30. jun 2019.

Kroz tematsku, studijsku izložbu, multimedijalnu interaktivnu i internet prezentaciju i edukativne programe stručno je obrađeno i predstavljeno dvadeset i četiri slike predstavnika slikarstva hladnog pogleda sedamdesetih i postmodernističkog slikarstva osamdesetih godina 20. veka koje se čuvaju u zbirci Savremene galerije Zrenjanin. U pitanju su dela Miodraga Miće Popovića, Milana Blanuše, Milorada Dželetovića, Vladimira Tomića, Aleksandra Cvetkovića, Dragana Mojovića, Nade Alavanje, Slobodana Trajkovića, Milenka Prvačkog, Miodraga Miljkovića, Ljubiše Bogosavljevića, Dobrivoja Rajića, Velizara Krstića, Slobodana Ere Milivojevića, Milene Jeftić Ničeve Kostić, Evgenije Demnievske, Jarmile Vešović, Vesa Sovilja i Dušana Todorovića.

Izložba prikazuje i suprotstavlja različite stavove i shvatanja umetnika tokom ove dve decenije koji reflektuju kretanja u umetnosti i društvu tog perioda. Učešćem u Umetničkoj koloniji Ečka i samostalnim izložbama u Savremenoj galeriji Zrenjanin tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ovi umetnici su uticali na formiranje umetničkih stavova i prodor novih tendencija u našoj sredini.

Autor i kustos izložbe je Sunčica Lambić-Fenjčev, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.

Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.
Izložba se održava u okviru manifestacija Muzeji za 10 i Evropske Noći muzeja.

 

 

Galerija i Talija

 

Počeci izložbene delatnosti Savremene galerije Zrenjanin (1956–1963)
– izložbe u foajeu Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu


8.jul - 31. avgust

 

 

 

 

 

HLADNI POGLED SEDAMDESETIH VS VESELE OSAMDESETE
PRIMERI SLIKARSKE PRAKSE HIPERREALIZMA I POSTMODERNIZMA
IZ ZBIRKE SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN


13. maj – 30. jun 2019.

Kroz tematsku, studijsku izložbu, multimedijalnu interaktivnu i internet prezentaciju i edukativne programe stručno je obrađeno i predstavljeno dvadeset i četiri slike predstavnika slikarstva hladnog pogleda sedamdesetih i postmodernističkog slikarstva osamdesetih godina 20. veka koje se čuvaju u zbirci Savremene galerije Zrenjanin. U pitanju su dela Miodraga Miće Popovića, Milana Blanuše, Milorada Dželetovića, Vladimira Tomića, Aleksandra Cvetkovića, Dragana Mojovića, Nade Alavanje, Slobodana Trajkovića, Milenka Prvačkog, Miodraga Miljkovića, Ljubiše Bogosavljevića, Dobrivoja Rajića, Velizara Krstića, Slobodana Ere Milivojevića, Milene Jeftić Ničeve Kostić, Evgenije Demnievske, Jarmile Vešović, Vesa Sovilja i Dušana Todorovića.

Izložba prikazuje i suprotstavlja različite stavove i shvatanja umetnika tokom ove dve decenije koji reflektuju kretanja u umetnosti i društvu tog perioda. Učešćem u Umetničkoj koloniji Ečka i samostalnim izložbama u Savremenoj galeriji Zrenjanin tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ovi umetnici su uticali na formiranje umetničkih stavova i prodor novih tendencija u našoj sredini.

Autor i kustos izložbe je Sunčica Lambić-Fenjčev, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.

Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.
Izložba se održava u okviru manifestacija Muzeji za 10 i Evropske Noći muzeja.

VIŠE >>>

Otvaranje Hladni pogled

 

URTICA
Vrednost, Rad i Novac

15. april – 9. maj 2019.

Otvaranje Urticae 

 

 

SKULPTURE
IZ ZBIRKE SAVREMENE GALERIJE ZRENjANIN (IZBOR)

4 mart. – 11. april 2019.

Otvaranje skluplture

 

 

 

 

 

4 SLIKE
Izložba umetničkih dela otkupljenih za zbirku Savremene galerije Zrenjanin
na osnovu konkursa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 2018. godine

11.  – 28. februara 2019.

 

NIKOLA DžAFO

Subota: subotnje crtanje, iz ciklusa Večera za zeca
2016/2017.
suvi pastel, krede, ugalj, pigment na platnu
200x180cm

Rođen 1950. godine u Novom Sadu. Diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1978. godine, magistrirao na istom fakultetu 1981. godine. Samostalno izlagao u staroj i novoj državi kao i u inostranstvu. Od devedesetih godina, tokom ratova i razaranja na prostorima bivše Jugoslavije, pored umetnosti, aktivno se bavi političkim i društvenim problemima i zalaže se za dignitet svoje profesije. Idejni tvorac i pokretač grupe „Led art“, sa kojom ostvaruje više od 30 projekata. Suosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu i Multimedijalnog centra „Led art“ u Novom Sadu. Sa grupom mlađih novosadskih umetnika, sa idejom da umetnost može da leči i menja svet, pokrenuo Art kliniku, koja se 2013. transformisala u ŠOK zadrugu. Dobitnik „Politikine“ nagrade za likovnu umetnost (2012.) za izložbu „Lepus in fabula“, MSUV, Novi Sad, 2011.
Samostalne izložbe (izbor): 2018. Prolećni vrt tajni, Galerija Drina, Beograd; 2017/2018. Večera za zeca, Galerija Remont, Beograd; Oficirski dom, Niš; Savremena galerija Zrenjanin; Sterijino pozorje Novi Sad; 2013. Kružni put (Nikad završeni crteži), Galerija Remont, Beograd; 2011/2012. Drugi put međ slikarima, Galerija Nova, Beograd; 2011. Lepus in fabula, Muzej savremene umetnosti Vojvodine Novi Sad; 2010. Pazi! Umetnost ne ujeda, Galerija O3one, Beograd
Grupne izložbe (izbor): 2017. Bijenale u Temišvaru, Rumunija; 2016. Dopunski časovi iz crtanja, Galerija savremene likovne umetnosti Niš; 2011. Art klinika. Velika proslava – eutanazija, instalacija, 52. oktobarski salon, Muzej 25. maj, Beograd; 2011. DONUMENTA SERBIA: Wiews:Visions, Regensburg (Nemačka); 2010. If Not Now, Galerija Trafo, Budimpešta (Mađarska); 2009. Real Life Presence, Landesmuzeum, Grac, Austrija; 2008. Micro-narratives. Tentation des petites réalités, Museé d'Saint-Etienne Métropole, Francuska; 2008. Ideja-(Ne)-Realizacija 2, Galerija Vladislav Maržik, Kraljevo; Remont, Beograd; 2008. Ready made Re_made, Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije, Beograd; 2007. Zec koji je pojeo muzej, 48. oktobarski salon, Beograd
Akcije: 2011–2017. Publici na noge – totalna rasprodaja umetnosti, akcije na pijacama; 2010–2013. Letnja radionica Dopunski časovi za talentovane sa decom sa specijalnim potrebama, Radni centar Čenej (Novi Sad); 2010. Crna knjiga (Rekonstrukcija zločina 1994–2010), 55. međunarodni sajam knjiga, Hala 2 Beogradskog sajma; 2009. Odlazak u belo, Art klinika, Novi Sad

www.dzafo.com; www.zeckojijepojeomuzej.com; https://sokzadruga.com

 

 

IGOR ANTIĆ

Korekcija slike pomoću teksta i obrnuto
2017.
ulje na platnu sa štampanim motivom
130x195cm

Rođen 1962. godine u Novom Sadu. Živi i radi u Parizu kao slobodni umetnik. Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1988. godine. Kao stipendista francuske vlade usavršavao se na École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu od 1988. do 1990. godine. Godine 1991. usavršavao se na Institut des Hautes Etudes en Arts Plastiques u Parizu.
Nagrade: 2018. Nagrada za likovnu umetnost Sava Šumanović, Novi Sad; 2015. Nagrada Art magazina za najbolju izložbu u 2014. Novi Sad; 2004. Nagrada izložbe Playgrounds and toys, Art for the world, Okeanografski muzej, Fondacija Albert I princ od Monaka, Monako; 2000. Grant fondacije Pollock-Krasner, Njujork; 1996. Nagrada 2. bijenala mladih, Vršac i Grand-Prix 8. trijenala skulpture, Pančevo; 1991. Nagrada grada St. Paul de Vince, 12. bijenale mediteranskih zemalja, Nica; 1990. Nagrade „Singer“ i „Talens“, ENSBA, Pariz
Odabrane izložbe: 2017. 9. bijenale, O lepi dani, Luvan la Neuv (kustos: Joël Benzakin); Auto Refresh, Galerija Plan. D, Dizeldorf (kustos: Gudrun Teich); 2016. Daniel Buren: Freska, BOZAR, Brisel (kustos: Joël Benzakin); Migranti mentalnih prostora, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; (kustos: Sanja Kojić Mladenov); 2015. 9e Prix Arte Laguna, Arsenale, Venecija, (kustos: Igor Zante); 2014. Aos cuidados de Paris - A l'attention de São Paulo, Ateliê Coletivo2E1, Sao Paulo i Glassbox, Pariz (kustosi: Douglas de Freitas i Fabiana de Moraes); Praznine, Galerija Matice srpske, Novi Sad (kustos: Danilo Vuksanović); Lieux mouvants, Château de Trégarantec, Francuska (kustos: Jean Schalit); Slutnja, krv, nada, Kunstlerhaus, Beč (kustos: Sava Stepanov); O čemu mi to pričamo? Savremena galerija Zrenjanin (kustos: Sunčica Lambić- Fenjčev); 2013. Situacije, instalacije u Vojvodini, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad (kustos: Sanja Kojić Mladenov); Portas Abertas, Fórum Eugénio de Almeida, Eugénio de Almeida Foundation, Évora (kustos: Claudia Giannetti); 2012. Expérience Pommery # 10, Villa Demoiselle, Rems (kustos: Bernard Blistène); 2011. Alumni, Cité de l’architecture et du patrimoine, Pavillon d’About, Pariz (kustos: Clément Dirié); Reading the Object: Artist-Made Books. Moderna Museet, Stokholm (kustos: Anne Catrine Goska). 20 Ans d’Ares, 104Centquatre, Pariz (kustos: Fabien de Castilla); 2010. Hypothesis verification, Laboratoria art & science, Moskva (kustos: Olga Kisseleva & Daria Parkhomenko); 2009. The Open House, IASPIS, Stokholm (kustos: Lisa Rosendahl); 5x5Castelló09, Espai d’art contemporani de Castelló, Kastelo (kustosi: Cristina Iglesias, Jeff Wall, Daniel Buren, Michelangelo Pistoletto & Luc Tuymans); Think about death, The Klara churchyard, Stokholm (kustos: Magdalena Malm); 2008. Valeurs Croisées, 1. bijenale umetnosti, Ren (kustos: Raphaële Jeune); Koliko vrediš?, Espace d'art contemporain HEC, Pariz; Cabinet de consultations, Eurogroup, Pariz (kustos: Clément Dirié); 2007. L’emprise du lieu, Domaine Pommery, Rems (kustos: Daniel Buren); 2006. Anthology of art, Kunst und Ausstelunggshalle der Bundesrepublik Deutschland, Bon (projekat: Jochen Gerz); 2005. À y regarder de près, Espace d'art Contemporain Gustave Fayet, Serinjan (kustos: Daniel Buren)
www.igorantic.com

 

DEJAN KALUDJEROVIĆ

Armenians 01(RAIL, 8years old boy, Azerbaijan), iz serije Conversations: Hula Hoops, Elastics, Marbles and Sand
2017.
indigo papir, akril, grafit, olovke u boji na platnu
92x95cm

Rođen u Beogradu. Magistrirao je u oblasti vizuelnih umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2004. godine. Za svoja umetnička dostignuća dobio je počasno državljanstvo Austrije. Od početka svoje karijere u Beogradu istražuje dodirne tačke konzumerizma i detinjstva, analizirajući načine formiranja identiteta i stabilnost predstavljačkih formi. U radu na svojim slikama, crtežima, objektima, video radovima i instalacijama uglavnom koristi procese reciklaže, kopiranja i rekonstrukcije, čime kreira obrasce koji simuliraju mehaničku reprodukciju i kritikuje proces homogenizacije svojstvene popularnoj kulturi. Kaludjerovićevi radovi su deo mnogih privatnih i javnih kolekcija u zemlji i inostranstvu, između ostalog: MUSA, KONTAKT, STRABAG kolekcija Artothek des Bundes u Beču i Salcburg Museum der Moderne; Muzej savremene umetnosti Beograd, Oktobarski salon i Muzej grada Beograda; APT Berlin; YARAT - Centar savremene umetnosti, Baku; Narodni muzej Republike Severne Osetije - Alanica, Vladikavkaz itd.
Izlagao je međunarodno na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Evropi, SAD-u, Australiji i Aziji: Muzej Artium, Španija; Salzburger Kunstverein, Salcburg; Kunstraum Niederosterreich i Kunstlerhaus Beč; Weltmuseum Wien, Beč (solo); Muzej savremene umetnosti Tajpej, Tajvan; Santa Maria delle Croci Ravenna (solo); Salon muzeja savremene umetnosti Beograd (solo); 1. i 4. Peking International Art Bienniale; CAC Vilnus; Muzej savremene umetnosti Vojvodine; Cittadellarte – Fondazione Pistolleto, Italija; Muzej Essl (solo); Tokio Wondersite - Institut za savremenu umetnost, Tokio; Kunstpavillion Innsbruck; 28. Međunarodni bijenale grafičke umetnosti, Ljubljana; Kunsthalle Krems; 43., 44., 45., 46. i 55. Međunarodni oktobarski salon Beograd; Muzej savremene umetnosti Sent-Etjen; 2. Bijenale mladih u Bukureštu; Landesgalerie Linz am OO Landesmuseum, Linc; Praško kvadrijenale; Manifesta 4 (arhivski projekat), Frankfurt, Nemačka i 6. Moskovski bijenale - Specijalni projekat Alanica. Eksperimentalni metod.
Dejan Kaluđerović nominovan je za nagradu MUMOK - Kapsch za savremenu umetnost 2017. godine. Pobednik takmičenja Art and Reconciliation, Stacion - Centar za savremenu umetnost Priština u saradnji sa Univerzitetom umetnosti London (UAL) i King’s College London. Pobednik rezidencije fonda Villa Lena iz 2018. godine, Italija, kao i Rezidencija umetničkih laboratorija u Tirani, Tirana, Albanija. Pobednik 2017. BKA Studio i putujućih stipendija Džordžakarta, Indonezija. Pobednik 2016. godine CCA Andtrax Artist-in-Residence, Majorka, Španija i LowRes Jerusalem Rezidencija, Jerusalim, Izrael. Pobednik nagrade 55. oktobarskog salona, Beograd, 2014. Pobednik Rezidencije savremene umetnosti Sazmanab, Teheran, Iran za 2015. godinu i YARAT Residency, Baku, Azerbejdžan za 2014. godinu. Pobednik ateljea Tokio za 2011. godinu (Studio i putovanje u trajanju od 6 meseci BMUKK). Pobednik stipendije CEC ARTSINK za 2008. godinu, koji je uključivao rezidenciju u Centru za umetnost 18th Street u Santa Moniki u SAD-u, kao i Unidee rezidenciju u Cittadellarte – Fondazione Pistolleto, Italija 2005. godine, kao i tromesečni boravak Kultur Kontakt Austrija u Beču 2002. godine.

www.dejankaludjerovic.net

 

 

MARIJA DRAGOJLOVIĆ

IL PUTTO
2014.
suvi pastel, grafit, ugalj, akrilik na papiru
80x140cm

Rođena 1950. godine u Šapcu. Fakultet likovnih umetnosti i poslediplomske studije završila u klasi profesora Radenka Miševića 1977. godine. Član ULUS-a od 1976. godine. Od 1985. do 2010. radila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dela joj se nalaze u Muzeju savremene umetnosti Beograd, Muzeju grada Beograda, Narodnom muzeju Beograd, Muzeju Zepter u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Narodnom muzeju u Somboru, Galeriji Nadežda Petrović u Čačku, Galeriji savremene umetnosti u Nišu, Galeriji savremene umetnosti u Aranđelovcu, Narodnom muzeju u Kruševcu, Umetničkoj kolekciji Ujedinjenih nacija u Ženevi, kao i u privatnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.
Izabrane samostalne izložbe: 2016. Fragmenti vremena, Muzej savremene umetnosti Banja Luka; Fragmenti vremena, Muzej grada Beograda; Iz porodičnog albuma (bojene fotografije), Galerija savremene umetnosti Subotica; 2015. Fragmenti vremena, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; 2009. Rouge noir, Galerija Nadežde Petrović, Čačak; 2005. Nostalgija, Galerija Kulturnog centra Beograd; 1999. Galerija Cepter Beograd; 1994. Ogledala, Galerija Studentskog kulturnog centra Beograd; 1991. Mala galerija Moderne galerije Ljubljana; 1989. Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd; 1981. Galerija Doma omladine Beograd
Izabrane grupne izložbe: 2015. Dobitnici nagrade SANU iz Fonda Ivan Tabaković, Galerija SANU, Beograd; 2014. Pedeset umetnika iz zbirki MSU-jugoslovenska umetnost 1951-1989, Kuća legata, Beograd; 2012. Zaobilazne strategije: jedan pogled na beogradsku umetničku scenu devedesetih godina prošlog veka (selektor Nada Seferović), Galerija savremene umetnosti, Niš; Lična svita, Kolekcija Trrajković, Muzej 25. maj, Beograd; 2010. Trijumf savremene umetnosti, Kolekcija Vujičić, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; 2008-2009. Disclosure, Underlined Memories, (selektor Aleksandra Estela Bjelica Mladenović), France, Saint Etienne, Musee d art moderne, Saint-Etienne Metropole; Mala stanica - Nacionalna galerija na Makedonija, Skopje; Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka; 2005. O normalnosti, Umetnost u Srbiji 1989-2001, Muzej savremene umetnosti, Beograd; 2003. Izložba slika velikog formata, Centar za savremenu kulturu Konkordija (selektor Jerko Denegri), Vršac; 2002. The Art of the Balkan Countries, State Museum of Contemporary Art, Thessaloniki; 1999. Dossier Serbien, Einschaetzung der Wirklichkeit der 90-er Jahre, Akademie der Künste, Berlin; Akademie der bildenden Künste, Wien; Welcome Understanding, Bratislava; 1997. Kunst, Europa Siegen, Villa Waldrich; 1991. I cetinjsko bijenale (selektor Irina Subotić), Plavi dvorac, Cetinje; 1990. 8th Biennale of Sydney (curated by Rene Block) The Readymade Boomerang (Certain Relations in 20th century Art), Sidnej; 1988. VI trijenale jugoslovenske umetnosti, Beogradski sajam, Beograd; 1983. Umetnost osamdesetih (selektori: Jerko Denegri, Jovan Despotović, Jadranka Vinterhalter), Muzej savremene umetnosti, Beograd
Važnije nagrade: 2016. Novi Sad, Nagrada Sava Šumanović za likovnu umetnost; 2010. Beograd Politikina nagrada za likovnu umetnost (sa Rašom Todosijevićem); 2007. Beograd, Nagrada iz Fonda Ivan Tabaković; 1984. Čačak, 13. memorijal Nadežde Petrović, Velika nagrada Memorijala Nadežde Petrović; Beograd, XXV Oktobarski salon Nagrada za slikarstvo (sa Dragoslavom Kneževićem); 1982. Sombor, XXII likovna jesen, Trenutak jugoslovenskog slikarstva 82, Otkupna nagrada

Otvaranje 4 slike

 

 

 

 

Olivera Topalov
JA - moje emocije, misao i postojanje
11.  – 28. februara 2019.

Ja, moram biti ono što jesam.
Ja to hoću.
Ja to želim.
Ja, kad neću i ne mogu,
Ja kažem,
Ja hoću, ustanem i radim
Oslanjajući se isključivo na sebe!

Olivera Topalov, autor izložbe

 

Izbor tekstova o umetničkom delu Olivere Topalov

„Ne bežeći od ekspresionističkog rukopisa Olivera nam izlaže mnoštvo figura sa nagim telesima u pokretima, psihologizirani i izvedeni gustim pastoznim namazima. Figurativne kompozicije transponovane su sa deformisanim likovima i psihom, čime nam autorka sugeriše oslobađanje unutrašnjih impulsa, golim nagonima, neki vapaj i krik usamljenog i nemoćnog čoveka. Otuđenost od velegrada povlačenjem u svet intime, praiskonskom biću, njegovim duhovnom, pa čak i religioznom obeležju, određuje osnovu filozofije umetničkom stvaralaštvu.“

Dragan Nedimović, istoričar umetnosti (1991. u Novom Sadu)

 

„Jedna od bitnih karakteristika tog slikarstva je naglašena subjektivnost u pristupu delu. Iznikla je Oliverina ekspresivna figuracija iz njenih etičkih nemira i strahova pred dramom otuđenog i dehumanizovanog ljudskog bića.“

Jasmina Tutorov, istoričar umetnosti (1998. godine u Zrenjaninu)

 

„Plava je, plava boja blata
u večnoj nebeskoj terapiji
ali, treba je skromno vratiti Svetlu!
Treba gusto mastilo boja
osloboditi neobajšnjenih senki,
treba je uviti oko golih tela, plamenova
i ogrejati svet i sve oko sebe.“

Radivoj Šajtinac, književnik (1998. godine u Zrenjaninu)


Otvaranje Toplalov


 

 

 

 

63. saziv umetničke kolonije Ečka – SLIKA 2018.
10. decembar 2018. – 17. januar 2019.

Slika 2018 otvaranje

ALEKSANDRA JOVANIĆ (1976)
Doktorka digital­ne umetnosti i diplomirana programerka. U svakodnevnom istraživanju i umetničkoj praksi kombinuje razne medije – sa fokusom na interaktivnu umetnost, umetničke igre i generativnu umetnost. U zvanju docen­ta trenutno predaje na sva tri nivoa studija, na osnov­nim na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na master studijama Fakulteta primenjenih umetnosti i umetničkim doktorskim studijama Univerziteta umet­nosti u Beogradu.
Kao dizajnerka i programerka angažovana je na značajnim veb-projektima, najčeće u oblasti kultu­re i umetnosti. Pored dizajna za veb, bavi se i gra­fičkim dizajnom, dizajnom plakata za filmove, pozo­rišne predstave i koncerte i pokretnom grafikom za filmove. Samostalno i na grupnim izložbama izlaže od 2003. godine.
Dobitnica je nagrade za realizaciju rada na konkursu Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke (European Digital Art and Science Network) u nacional­noj selekciji za 2015. godinu.
www.aleksandrajovanic.com

 

KARKATAG KOLEKTIV
Karkatag je umetnički kolektiv iz Beograda formiran 2009. godine. Funkcioniše u polju interaktivne umetnosti i novih medija, na granici sa performativnim.
Radovi Karkataga su najčešće svojevrsne mašine, obično većih razmera, koje izložene ili podmetnute na korišćenje, dovode publiku u situaciju da postane aktivni učesnik, performer, a događaj koji se generiše kroz njihov rad/upotrebu predstavlja neodvojivi i suštinski deo samog ostvarenja.
Karkatag je dosad učestvovao na brojnim izložbama, festivalima, performansima u Nemačkoj, Engleskoj, Austriji, Poljskoj, Hrvatskoj, Švajcarskoj, Crnoj Gori i u više gradova Srbije. Karkatag kao deo Nacionalne selekcije osvaja Zlatnu medalju za pokretanje dijaloga na Praškom kvadrijenalu 2015. godine. Takođe, 2015. osvaja Nagradu za razvoj britanskog programa Gone in 20 Minutes za nove i hrabre umetničke projekte na otvorenom. Iste godine osvaja i prestižnu The Oxford Samuel Beckett Theatre Trust nagradu i produkciju u Barbiken centru u Londonu za 2016. u kolaboraciji sa britanskom grupom Collectif and then…
Karkatag od 2010. vodi rezidencijalni prostor u Svilajncu, a od 2015. pokreće otvorenu radionicu Praksa mejkerspejs Beograd u Magacinu u Kraljevića Marka.
Karkatag je deo Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.
www.karkatag.org

 

SAŠA SPAČAL (1978)
Saša Spačal je postmedijska umetnica čiji rad ukršta istraživanje živih sistema, savremene umetnosti i zvuka. NJen rad je fokusiran najviše na postljudski period u kojem ljudska bića ne postoje suvereno već samo kao jedan od mnogih elemenata koji čine ekosistem. Napuštajući Kartezijanski sistem klasifikacije i prihvatajući činjenicu da se polje tehnologije proširilo ne samo sa hardvera na softver već takođe na „wetware“ (organski, biološki softver), rezultujući hibridnim fenomenima upisanim u mehaničkoj, digitalnoj i organskoj logici.
Svoje radove je izlagala i izvodila na festivalima kao što su Ars Electronica Festival, Austrija; Prix Cube Exhibition, Francuska; Transmediale Festival, Nemačka; Onassis Cultural Center, Grčka; Chronos Art Center, Nacionalni muzej umetnosti Kine, Kina; Muzej savremene umetnosti Metelkova, Slovenija; Kapelica Gallery, Slovenija; Device_art, Hrvatska; Art Laboratory Berlin, Nemačka; Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Srbija, Lisboa Soa Festival, Portugalija; Galerija Match , Slovenija, Galerija savremene umetnosti Celje, Slovenija. NJen rad je osvojio Prix Ars Electronica Honorary Mention i nominovan je za Prix Cube.
Saša Spačal živi i radi u LJubljani, Slovenija.
www.agapea.si

 

ZORAN TODOROVIĆ (1965)
Živi i radi u Beogradu. Vanredni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Vodi nastavu na predmetu Transmedijska istraživanja na odseku za Nove medije na čijem je osnivanju aktivno učestvovao. Izlaže samostalno i grupno od 1992. godine u vodećim domaćim i svetskim institucijama i festivalima novih medija u Evropi i svetu, kao što su MSU Novi Sad; Salon MSU Beograd; MSU Zagreb; Artspace Sidnej; Ars Electronica Linc; ZKM Karlsrue; NRLA Glazgov – Pert; Lux Center, London; Transmedijale Berlin; Video maraton NJujork; World Information, MSU Beograd; Blood and Honey – Essl Collection, Beč; Austrian Cultural Forum, NJujork.
Predstavljao je Srbiju na 53. bijenalu u Veneciji.
Dela mu se nalaze u značajnim privatnim i državnim kolekcijama u svetu i u Srbiji. Periodično objavljuje eseje i tekstove o svom radu i o umetnosti, Art in Biotech Era, Experimental Art Foundation Inc. Adelaide, South Australia 2008., Noise, ZKM, The MIT press Cambrige, Massachusetts London, England 2002 itd.
www.zorantodorovic.com

 

ISIDORA TODOROVIĆ (1984)
Osnovne i master studije završila je na odseku Novih medija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zaposlena je kao docent pri katedri za Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde trenutno obavlja funkciju šefa katedre.
Rad Isidore Todorović istražuje tehnološke, kulturološke i političke aspekte umetnosti u kontekstu biopolitičke teorije, postfeminističke teorije i DIY kulture. U svojim radovima ona često koristi format sociopolitičkih igara, interaktivnih instalacija i društveno angažovanih projekata. Autor je nekoliko nagrađenih radova (The Travelling Game, One Good Day) i izlagala je na nacionalnim i regionalnim festivalima elektronske umetnosti: 2013. Play Again! Games and culture conference, Košice, Slovačka; 2014. Fields exhibition, Arsenals Exhibition Hall of the Latvian National Arts Museum (LNAM), Produced by RIXC, with Can You feel the spill? political board game/android app; 2014. SUTRA/TOMORROW, Dom omladine, Beograd; 2015. Device art, Zagreb, Hrvatska; 2015. Wonderlab, Muzej savremene umetnosti vojvodine, Novi Sad;
2017. “ART&SCIENCE”, Kulturni centar Beograd, European Digital Art and Science Network (in collaboration with Ars Electronica from Linz, Science Gallery from Dublin, GV Art from London, LABoral from Gijon, Etopia from Saragossa, Kapelica Gallery from Ljubljana and DIG Gallery from Košice); 2017. SUTRA/TOMORROW , Muzej tehnologije Beograd; 2017. Ars Electronica, Linz, Austria, Future innovators summit.
www.isidoratodorovic.com

 

 

 

 

Mirjana Blagojev
19. novembra – 6. decembra 2018.

MIRJANA BLAGOJEV (1974, Zrenjanin)
Diplomirala i magistrirala vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Završila master studije na Ecole Supèrieure des Arts Décoratifs u Strazburu, Francuska na smeru Objekat-staklo. Trenutno pohađa doktorske umetničke studije na Akademiji umetnosti Novi Sad, u okviru kojih je 2017. realizovala istraživački staž na CTU-Arhitektonskom fakultetu u Pragu. Zaposlena na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na predmetu vajarstvo u zvanju docenta. Član je ULUV-a i ESGAA (European Studio Glass Art Association).


Blagojev otvaranje

 

 

 

 

39. susret akvarelista
15. oktobar 2018.

U Savremenoj galeriji Zrenjanin u ponedeljak 15. oktobra 2018. u 19 časova biće otvorena izložba radova nastalih Umetničkoj koloniji Ečka u okviru 39. susreta akvarelista.
Iako je pre skoro četiri decenije predviđeno da jedno od okuplјanja umetnika u Umetničkoj koloniji Ečka bude ograničeno na tehniku akvarela, odnosno na umetnike koji je toliko učestalo koriste u svom radu da se mogu nazivati akvarelisti, vremenom je došlo do promena u konceptu ovih tradicionalnih okuplјanja, stim da je bazična specifičnost saziva sačuvana. Ove diskretne, a ipak značajne, promene je delimično uslovio sveprisutan medijski nomadizam savremenih umetnika, gde akvarel predstavlјa jednu od mogućih tehnika u njihovom radu ili tehniku čije osobine mogu uticati na stvaranje radova u drugim medijima.
U tom kontekstu je odabrana grupa od petoro umetnika koji su od 5. do 9. jula boravili u Umetničkoj koloniji Ečka (Iva Kuzmanović, Nadežda Kirćanski, Vladimir Miladinović, Mirjana Boba Stojadinović i Rade Tepavčević) gde su se pored različitog pristupa i shvatanja ove tehnike bavili i različitim temama. Izbor akvarela kao medija, odnosno tema koje se najčešće slikaju ovom tehnikom, omogućio je umetnicima da o različitim teškim, neprijatnim i traumatičnim temama, koje opterećuju savremeno društvo, a koje mogu biti ličnog, lokalnog ili globalnog tipa, dopru do širokog kruga lјudi.
Selektor 39. susreta akvarelista je Slavica Popov, viši kustos Savremene galerije Zrenjanin.

BIOGRAFIJE

NADEŽDA KIRĆANSKI (1992, Zrenjanin) završila je osnovne i master akademske studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Do sada je imala 3 samostalne izložbe: 2016 – Kulturni Centar Zrenjanina; 2018 - #RIP, Remont NUA, Beograd; nista spec 1.0, Dom Omladine, Beograd. Značajnije grupne izložbe: 2018 – Finale Mangelos, Remont NUA, Beograd; 2018 – Privatna vrednost, Švajcarska rezidencija, Beograd; 2018 – Mladi, Galerija Filip Moris, Niš/Kuća Legata, Beograd; 2018 –Oblik i prostor, Gir store, Beograd; 2017 – The Wrong Biennale, online izložba; 2017 – Regional Exhibition Banat Pavilion, Revolution Memorial, Temišvar; 2017 - Kada se drugi susreće sa drugim Drugim, Galerija Podroom, Beograd. Dobitnica nagrade za skulpturu „Sreten Stojanović, profesor ALU” 2017. godine i nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ za 2018. godinu. Živi u Beogradu.
nadezda [DOT] jeste [AT] gmail [DOT] com
Nadezda Kircanski


IVA KUZMANOVIĆ (1984, Beograd) je 2011. diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića. Od 2012, kao suosnivačica Umetničkog prostora U10 i članica Umetničkog kolektiva U10, učestvovala je kao organizatorka, kustoskinja i umetnica na preko sto grupnih i samostalnih izložbi i drugih projekata u kulturi i umetnosti.
iva [DOT] kuzmanovic [AT] yahoo [DOT] com
Iva Kuzmanovic


VLADIMIR MILADINOVIĆ (1981, Beograd) živi i radi u Beogradu. Diplomirao je na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu. Završio doktorske kurseve na interdisciplinarnim doktorskim studijama pri beogradskom univerzitetu Umetnosti, odsek za teoriju umetnosti i medija. Od 2007. godine ima status slobodnog umetnika. Član je umetničko-teorijske grupe „Četiri lica Omarske“ koja se bavi propitivanjem memorijalnih strategija na prostorima bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade 53. Oktobarskog salona 2012. godine kao i glavne nagrade fonda za crtež «Vladimir Veličković» 2016. godine. Aktivno je uklјučen u nekoliko naučno-istraživačkih projekata. Izlaže aktivno u zemlјi i inostranstvu poput: SMBA - Stedelijk Museum Bureau Amsterdam (Amsterdam, Netherlands), Artium - Basque Museum Centre of Contemporary Art (Vitoria, Spain), Münchner Stadtmuseum (Munich, Germany), Salzburger Künstverein (Salzburg, Austria), FreiraumQ21 - Museumsquartier (Vienna, Austria), CACT-Thessaloniki Center Of Contemporary Art (Thessaloniki, Greece) i dr.
hcser02 [AT] yahoo [DOT] com
Vladimir Miladinovic


MIRJANA BOBA STOJADINOVIĆ (1977, Beograd) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2002), gde je i magistrirala (2006). Takođe, magistrirala je i na Institutu Pit Cvart u Roterdamu/Holandija (2008) i Fakultetu likovnih umetnosti u Plimutu/Velika Britanija (2008). Izlaže samostalno, kao i na grupnim izložbama od 1998. godine. U centru njenih interesovanja su prostor i prostorni odnosi, koristeći fotografiju, tekst, zvuk i objekat. Dobitnica je nagrade 25. Memorijala Nadežde Petrović 2010. godine. Osmislila je i realizovala više projekata koji se bave vizuelnom umetnošću i privatnim prostorima, kao i samoorganizovanom kulturnom produkcijom. U periodu 2010–2016. autorski i organizaciono je vodila projekat „Umetnik kao publika”. Kao kustos je realizovala trogodišnji projekat „FORMALNO NEFORMALNA. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija” u okviru projekta Aktopolis Gete-instituta (2015–2017.). Trenutno sarađuje sa redakcijom kulture na Radio Beogradu 2.
bobaart [AT] gmail [DOT] com
Mirjana Boba Stojadinovic


RADE TEPAVČEVIĆ (1994, Vrbas) je završio osnovne akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Bosilјke Zirojević Lečić, smer slikarstvo. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu pod mentorstvom prof. Dragana Matića. Od 2014. godine aktivno je izlagao na brojnim grupnim izložbama i imao je sedam samostalnih izložbi. Dobitnik je nekoliko nagrada za svoj rad od kojih je najznačajnija nagrada XXII Prolećnog anala koju dodelјuje biblioteka “Vladislav Petković Dis” iz Čačka. Bio je na rezidencijalnom boravku na letnjoj akademiji likovnih umetnosti u Salzburgu u Austriji pod mentorstvom Pauline Olonjske. Pored slikarstva bavi se ilustracijom i dizajnom.
rakun94 [AT] hotmail [DOT] com
Rade Tepavcevic

 

 

 

 


IZLOŽBA MODNIH FOTOGRAFIJA I MODNA REVIJA VASILIJA KOVAČEVA
1 – 11. oktobar 2018.

2

U ponedeljak, 1. oktobra u 19 časova u Salonu Savremene galerije Zrenjanin otvara se izložba modnih fotografija u okviru koje će biti održana modna revija Vasilija Kovačeva.

Nakon završene srednje škole za dizajn ‘’Bogdan Šuput’’ u Novom Sadu, a zatim Fakulteta primenjenih umetnosti, odsek kostim u Beogradu, Vasilije Kovačev je imao svoje prvo javno pojavljivanje u Baroknoj sali Opštine Zrenjanin sa diplomskom modnom revijom. Nakon toga sledi period od 18 kreativnih i produktivnih godina koje su rezultirale uspešnim i veoma posećenim revijama u Novom Sadu, Beogradu, Podgorici, Atini, Parizu, Nju Jorku, gradovima Rumunije, Poljske…

Izložbom modnih fotografija u Savremenoj galeriji Zrenjanin, Vasilije Kovačev će se konačno ponovo predstaviti svom gradu. Modni editorijali koji su nastajali kroz različite faze i kao promocija svake kolekcije, a ovekovečeni kroz kreativni objektiv kreatoru dragih ljudi Zorana Simina, Tibora Arve, Gabrijele Parigros i Bernarda Bodoa, biće praćeni ovom prilikom i mini modnom revijom poslednje kolekcije koja je prikazana na Serbia fashion week-u u Novom sadu i Parizu pod nazivom ,,Moon River’’.

 

 

 

Grad fotografima fotografi gradu
Prva fotografska umetnička kolonija 
Otvaranje 10. septembra 2018. 

pozivnica[2]

 

 

 

LETO sa zbirkom Savremene galerije Zrenjanin

16. jul – 1. septembar 2018. 

 

Izložba podrazumeva postavku 34 rada iz zbirke Savremene galerije Zrenjanin od 22 autora među kojima su značajna imena srpske likovne umetnosti sredine 20. veka (M.Konjović, I.Radović, I.Tabaković, N.Graovac, V.Pomorišac...) Većina ovih dela nastala je u Umetničkoj koloniji Ečka crpeći inspiraciju u letnjim vojvođanskim pejzažima, naročito 1962. godine kada je zvanična tema rada u koloniji bila leto. Ovaj deo kolekcije dopunjen je radovima sa temom morskih pejzaža autora sa prostora bivše Jugoslavije a koji su u zbirku Savremene galerije došli kao poklon Saveznog izvršnog veća 1963. godine, neposredno nakon čuvenog Titovog govora na VII kogresu Jugoslovenske omladine kada je osudio apstraktnu umetnost. Izložba razmatra moguće političke uticaje na rad kolonije i pruža priliku da se delimično sagleda razvoj i formiranje kolekcije kroz rad Umetničke kolonije Ečka, a sam naziv ima dvojako značenje tako što opisuje na prvom mestu temu postavke, a zatim i poziva publiku da tokom letnjih meseci, jula i avgusta, kada će izložba biti postavlјena, provedu izvesno vreme uz dela iz kolekcije Savremene galerije Zrenjanin, u višedecenijskom iščekivanju prostora za stalnu postavku umetničkog muzeja Savremene galerije Zrenjanin.

Kustos i autor izložbe:
Slavica Popov, viši kustos

Realizaciju izložbe su omogućili:
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin

 

 



<<< PRETHODNE IZLOŽBE

 


 

 

Date

22 januar 2015

Tags

galerija

Informacije

Adresa: 
Subotićeva 1, 23000 Zrenjanin, Srbija

Izložbeni salon: 
Trg slobode 7, 23000 Zrenjanin, Srbija
Kontakt:
023/562-566, 561-775, 562-593
Email:  galerijazr[at]galerija.rs

Radno vreme:
Radnim danima: 08.00h - 20.00 h
subotom 09.00 - 13.00 h

     
baner euprava

| w:m | nnenad |

©2021 Savremena galerija UK Ecka Zrenjanin