36. SUSRET AKVARELISTA

               

Slavica Popov
UPUTSTVO ZA UPOTREBU AKVARELA

Pitanje koje se već neko vreme proteže kroz susrete akvarelista koje organizuje Savremena galerija Zrenjanin u Umetničkoj koloniji Ečka jeste koja može biti uloga akvarela i kakva je njegova sposobnost da omogući izražavanja u savremenom vizuelnom stvaralaštvu. Baš zbog toga ovi susreti već nekoliko godina ne okupljaju akvareliste već umetnike kojima se pruža širok izbor od stvaranja čistog akvarela do interpretiranja svojih razmišljanja o akvarelu kroz druge medije. Različiti pristupi ovoj tehnici, ali nikako ne i jedini, pružaju uvid u njene mogućnosti. Ove godine su Andrea Palašti i Mirza Dedać identičnom problemu prišli sa različitih strana, u oba slučaja sa dosta promišljenog humora. Njihovi radovi su nastali kao svojevrsne dosetke na „problem“ koji im je zadao medij akvarela. Andrea Palašti naglašava da kao fotograf jedino može da fotografiše akvarel i ceo proces naziva kolokvijalnim izrazom koji ne naslućuje rešenje problema, Možeš da se slikaš. Samim tim postupkom pronašla je svoje lično rešenje, dok se Mirza Dedać bori sa nametnutom tehnikom i spas pronalazi u igri „Podmornice“ odnosno „Potapanje brodova“ koja je vezana za strateško ratovanje na/u vodi, pa tako on ovu strategiju, koja iziskuje razmišljanje ali i dosta sreće, bira za „vodenu“ tehniku. Mirjana Blagojev akvarel koristi kao medijum koji će njenim instalacijama poslužiti u sadržinskom smislu gde će obezbediti amortizaciju, odnosno kako i sam naziv rada kaže razvodnjavanje. Jedna nežna, prefinjena tehnika u sadejstvu sa instalacijama u formi štafeta/granata od novina, ogledala i pleksiglasa ublažava svu surovost ideologije i njenih posledica. Pretvara ih u poznatu igračku kaleidoskop koja, kao i ono što je predstavljeno u njenom radu, pruža mogućnost uviđanja različitih slika pa tako i njihovog značenja koje se često menja. Isto tako akvarel služi i Marini Marković koja ga tretira kao crtačku tehniku. U skladu sa prirodom tehnike akvarela njeni crteži odaju utisak lakoće i svežine, međutim u pitanju su pažljivo iscrtani stanovnici njenog unutrašnjeg sveta. U njenim radovima otkrivaju se priče vezane najčešće za odrastanje koje mogu biti prilično nelagodne, dok uverljiva crtačka spretnost Marine Marković, prijatna lepršavost same tehnike i kolorit koji umetnica bira kroz kontrast podvlače surovost ove teme. U svom radu Otisci-Banatski pejzaž Nikola Macura razmišlja o istorijskoj ulozi akvarela kao tehnici u kojoj je najčešće slikan motiv pejzaža. On stvara novi pejzaž uvodeći akvarel u svoj posebno osmišljen sistem rada, odnosno udara, kojim na papir otiskuje tragove iz blata pa zato i koristi isključivo crnu boju kao dominantnu u banatskom blatu. Teme radova ovih petoro umetnika proistekle su iz njihovih ličnih istraživanja dok u susretu sa akvarelom oni misle i o ovoj tehnici u današnjem vremenu, o njenoj mogućoj ulozi kao i načinima njene revitalizacije. Odgovore na pitanje postavljeno na početku ovog teksta već pet godina za redom daju umetnici sposobni da prevaziđu tehnološka ograničenja koja pruža ovaj medijum i sprovedu svoje jasno određene umetničke zamisli stvarajući tako interakciju različitih vidova savremenog vizuelnog stvaralaštva.


 

MIRJANA BLAGOJEV (1974)

Diplomirala vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2000. godine, gde je i magistrirala 2007. godine na temu „Pokušaj spajanja naizgled nespojivog-igra sveta u svetu igre“. Završila master studije na Ecole Superieure des Arts Décoratifs u Strzburu, Francuska na smeru objekat-staklo 2005. godine. Zaposlena na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na predmetu vajarstvo u zvanju samostalnog stručnog saradnika.
Učestvovala je u realizaciji brojnih međunarodnih projekata („Kreativna radionica u alternativnim materijalima”, Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad; „Tvrđavart”, Slavonski Brod, Hrvatska; „Putovanja u trouglu” u okviru međunarodne saradnje Akademije umetnosti, Novi Sad, Srbija,Ecole Supérieure des Arts Décoratifs, Strazbur, Francuska i Chung-Ang Univerziteta u Seulu, Koreja...) kao i na brojnim umetničkim kolonijama u zemlji i inostranstvu.
Član je ULUV-a i ESGAA (European Studio Glass Art Association).

 

 

 

Jedna od mogućih kolekcija…, štafete u formi granata i u funkciji kaleidoskopa, novinska hartija, ogledalo, pleksiglas, akvarel boja, dimenzije promenljive, 2015


 

 

MIRZA DEDAĆ (1981)

Rođen 1981. u Beogradu gde završava osnovnu i srednju školu. 2009. upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Osnovne akademske studije završio 2012. godine u klasi profesora Čedomira Vasića. Master studije završio 2014. u klasi prof. Milete Prodanovića. Trenutno je na doktorskim studijam na istom fakultetu.
Učestvovao je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je više projekata: ,,Nova kolekcija”, ,, Art sample razgovor sa umetnicima” nezavisne umetničke grupe Treći Beograd. Takođe je učesnik projekta ,,Moj dom” u saradnji sa domom za decu i omladinu ometenu u razvoju, ,,Sremčica. Dobitnik je nagrade ,,Stevan Knežević” za crtež od treće do pete godine Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, kao i nagrade za crtež FLU II godine osnovnih studija. Jedan od osnivača art platforme ,,Inter lokator“. Živi i radi u Beogradu.

Nikola Macura VS Mirza Dedać, akvarel, 50 x 70 cm, 2015


 

MARINA MARKOVIĆ (1983)

Rođena u Beogradu. Diplomirala 2008. godine na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Jovanovića. Od 2006. godine redovno izlaže u zemlji i inostranstvu (Americi, Japanu, Španiji, Italiji, Meksiku, Velikoj Britaniji…). Sa grupom umetnika inicirala osnivanje nezavisne umetničke asocijacije Treći Beograd, u okviru koje deluje od 2010. godine (http://www.trecibeograd.com). Dobitnica je nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos za 2011. godinu. Od 2012. godine je član The Drawing Center New York. MM živi i radi u Njujorku.

It is a sin, crtež akvarelom, 50 x 70 cm, 2015

 


 

NIKOLA MACURA (1978)

Rođen u Novom Sadu. Diplomirao i magistrirao vajarstvo na Akademiju umetnosti u Novom Sadu kao student generacije na odseku za vajarstvo, u klasi profesora Tomislava Todorovića. Izlagao na više kolektivnih i nekoliko samostalnih izložbi u zemlji i inistranstvu. Organizovao više umetničkih akcija istražujući potencijal skulpture u komunikaciji sa okruženjem, pozicionirane u određenom društvenom kontekstu. Trenutno zaposlen na Akademiji umetnosti Novi Sad, na katedri za vajarstvo, u svojstvu samostalnog stručnog saradnika. Od 2000. godine učestvovao u nekoliko akcija koje organizuje LED ART a od 2002. aktivan je u radu Art klinike. Vodio je brojne radionice („Moj Superheroj“, „Poziranje kao izjava“, STREET ART...)

 

 


 

ANDREA PALAŠTI (1984)

Diplomirala je na katedri za Fotografiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2006, izlaže i sarađuje sa različitim umetnicima, umetničkim kolektivima i inicijativama.Trenutno završava doktorske studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu na katedri za Teoriju umetnosti i medija. Dobitnica je nagrade 54. Oktobarskog salona u Beogradu 2013. godine. Živi i radi u Novom Sadu.
U svojim izložbenim projektima koristi kustoske strategije, impulse i gestove koji na metodološki način zamagljuju granicu između umetnika i kustosa u kojima akcenat stavlja na pitanja kulturne geografije i istorije. Od 2009. godine doktorant-istraživač na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, na odseku za Teoriju umetnosti i medija. Bavi se teorijom fotografije i kulture.

Možeš da se slikaš!, 15 fotografija, C-print, 9x13 cm, 2015